Gotovo svako u društvu poznaje osobu koja se leti žali da je komarci „obožavaju“, dok drugi prolaze gotovo bez ijednog ujeda. Jedna od najčešćih teorija jeste da su za to krive krvne grupe. Ali da li je to zaista tačno ili je reč o još jednom mitu?

Naučna istraživanja pokazuju da krvna grupa može imati određeni uticaj, ali je daleko od jedinog razloga zbog kojeg pojedini ljudi privlače komarce.

Krvna grupa može igrati određenu ulogu

Pojedine studije ukazuju da komarci nešto češće sleću na osobe sa krvnom grupom O nego na ljude sa krvnom grupom A, dok se osobe sa krvnom grupom B uglavnom nalaze između te dve grupe.

Ipak, naučnici naglašavaju da razlike nisu toliko velike da bi se samo na osnovu krvne grupe moglo predvideti ko će biti najčešća meta komaraca.

Mnogo važniji je ugljen-dioksid koji izdišemo

Najveći „mamac“ za komarce jeste ugljen-dioksid koji izdišemo.

Što osoba proizvodi više ugljen-dioksida, to je komarci lakše pronalaze. Zato češće ujedaju:

• odrasle nego decu;
• više osobe;
• ljude koji se bave fizičkom aktivnošću;
• trudnice, koje u proseku izdišu veću količinu ugljen-dioksida.

Telesna temperatura i znoj privlače komarce

Komarci ne traže samo krv – oni prate i toplotu tela.

Osobe koje se više znoje ili imaju višu temperaturu kože privlačnije su ovim insektima. Znoj sadrži mlečnu kiselinu, amonijak i druge supstance koje komarci mogu da registruju.

Zbog toga su ljudi često izloženiji ubodima nakon treninga, trčanja ili rada na otvorenom.

Bakterije na koži takođe imaju uticaj

Mikroorganizmi koji prirodno žive na ljudskoj koži stvaraju specifične mirise.

Istraživanja pokazuju da upravo kombinacija bakterija i hemijskih jedinjenja na površini kože može objasniti zašto pojedine osobe komarci napadaju mnogo češće od drugih, čak i kada su u istoj prostoriji.

Da li tamna odeća privlači komarce?

Odgovor je – da, u određenoj meri.

Komarci lakše uočavaju tamne boje poput crne, tamnoplave i tamnocrvene, naročito tokom dana. Svetla odeća može otežati insektima da uoče čoveka, ali nije potpuna zaštita.

Alkohol može povećati rizik

Neka istraživanja ukazuju da konzumiranje alkohola, posebno piva, može povećati privlačnost za komarce. Razlog nije sasvim razjašnjen, ali se pretpostavlja da alkohol utiče na telesnu temperaturu, širenje krvnih sudova i sastav izdahnutog vazduha.

Kako smanjiti broj ujeda?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• koristiti repelente na otkrivenim delovima kože;
• nositi svetlu odeću dugih rukava kada je to moguće;
• izbegavati zadržavanje pored stajaće vode;
• postaviti mreže protiv komaraca na prozore;
• ukloniti posude sa vodom iz dvorišta, jer predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje komaraca.

Dakle, da li je krvna grupa presudna?

Odgovor je – ne.

Iako postoje dokazi da osobe sa krvnom grupom O mogu biti nešto privlačnije komarcima, naučnici smatraju da mnogo veći uticaj imaju količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, sastav znoja, bakterije na koži, trudnoća, fizička aktivnost i okruženje.

Drugim rečima, ako imate utisak da ste „omiljena meta“ komaraca, velika je verovatnoća da razlog nije samo vaša krvna grupa. Nauka pokazuje da je privlačnost za komarce rezultat kombinacije više bioloških faktora, od kojih većinu ne možemo da kontrolišemo.

Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.

Kada temperature pređu 35 stepeni, mnogi posežu za čašom ledene vode kako bi se što pre rashladili. Međutim, godinama kruže tvrdnje da ledena voda može da izazove šok za organizam, srčani udar ili čak kolaps. Koliko u tome ima istine i da li je zaista opasno popiti veoma hladan napitak odmah po dolasku sa vrućine?

Lekari kažu da je odgovor nešto složeniji od jednostavnog „da“ ili „ne“.

Ledena voda nije opasna za većinu zdravih ljudi

Prema mišljenju stručnjaka, kod većine zdravih osoba ispijanje hladne ili ledene vode neće izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Naprotiv, unos tečnosti je ključan za nadoknadu izgubljene vode i snižavanje telesne temperature tokom velikih vrućina.

Ipak, preporuka je da se voda pije postepeno, u manjim gutljajima, umesto da se odjednom popije velika količina veoma hladne tečnosti.

Zašto nekima pozli?

Ako je organizam izrazito pregrejan, veoma hladna voda može kod pojedinih ljudi izazvati kratkotrajan grč jednjaka ili želuca, osećaj nelagodnosti ili glavobolju poznatu kao „brain freeze“, koja nastaje zbog naglog hlađenja nepca.

Kod osetljivih osoba hladan napitak može aktivirati vagusni nerv, što u retkim slučajevima dovodi do prolaznog usporavanja srčanog ritma i osećaja slabosti ili vrtoglavice. Takve reakcije su uglavnom kratkotrajne i nisu česte.

Mit o „šoku za srce“

Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da ledena voda može izazvati srčani udar.

Kardiolozi objašnjavaju da za takvu tvrdnju ne postoje dokazi kod zdravih osoba. Srčani udar nastaje zbog prekida dotoka krvi u srčani mišić, a ne zbog temperature vode koju pijemo.

Međutim, osobe koje već imaju ozbiljna srčana oboljenja ili druge hronične bolesti treba da budu opreznije i da izbegavaju nagle temperaturne promene, ne samo kada je reč o piću već i prilikom ulaska u veoma hladne prostorije ili vodu.

Da li je bolje piti mlaku vodu?

Ne postoji univerzalno pravilo da je mlaka voda zdravija od hladne.

Najvažnije je da osoba unese dovoljno tečnosti. Nekima će više prijati rashlađena voda, dok drugi lakše piju vodu sobne temperature. Bitno je da se organizam redovno hidrira, posebno tokom boravka na suncu ili fizičke aktivnosti.

Greška koju mnogi prave

Najveći problem nije temperatura vode, već činjenica da mnogi čekaju da osete jaku žeđ.

Osećaj žeđi često znači da je organizam već počeo da gubi značajnu količinu tečnosti. Zato lekari savetuju da se voda pije tokom celog dana, naročito kada su temperature visoke ili se osoba pojačano znoji.

Kako se pravilno rashladiti?

Osim redovne hidratacije, stručnjaci preporučuju:

• piti vodu u manjim gutljajima i češće;
• izbegavati velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka;
• nositi laganu i svetlu odeću;
• boraviti u hladu ili klimatizovanom prostoru tokom najtoplijeg dela dana;
• rashladiti telo mlakim tušem ili hladnim oblogama ako dođe do pregrevanja.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se uprkos unosu tečnosti jave jaka vrtoglavica, konfuzija, otežano disanje, telesna temperatura viša od 40 stepeni, prestanak znojenja ili gubitak svesti, moguće je da je reč o toplotnom udaru. To je hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Zaključak stručnjaka je da ledena voda sama po sebi nije opasna za većinu zdravih ljudi. Mnogo veći rizik predstavlja nedovoljan unos tečnosti tokom tropskih dana. Umesto da izbegavate hladnu vodu zbog rasprostranjenih mitova, važnije je da pijete dovoljno tečnosti, rashlađujete organizam postepeno i na vreme prepoznate znake pregrevanja.