Rano otkrivanje simptoma Bergerove bolesti može sprečiti ozbiljna oštećenja bubrega kod žena svih uzrasta

Bergerova bolest, poznata i kao IgA nefropatija, predstavlja hronični autoimuni poremećaj koji pogađa krvne sudove u bubrezima, a posebno brine žene jer može ostati neotkrivena godinama zbog blagih ili odsutnih simptoma. Ova bolest se najčešće manifestuje promenom boje urina, oticanjem nogu i povišenim krvnim pritiskom, a neretko se prvi simptomi javljaju nakon prehlade ili gripa.

Najveću opasnost nosi neprepoznata i nelečena bolest – kod 30 do 40 odsto obolelih tokom 20 do 30 godina dolazi do otkazivanja bubrega. Ključni znakovi na koje svaka žena treba da obrati pažnju su tamna, crvenkasta ili smeđa boja urina, kao i oticanje nogu i zglobova, posebno nakon infekcija disajnih puteva. Penasta mokraća i oticanje ruku i nogu takođe mogu ukazivati na smanjenu sposobnost bubrega da filtriraju krv. “Penasta mokraća i oticanje ruku i nogu mogu biti znak da bubrezi ne filtriraju krv kako treba”, objašnjava dr Ana Petrović, nefrolog.

Kako bolest napreduje, mogu se javiti dodatni simptomi: hronični umor, glavobolje, svrab kože, nesanica, mučnina, gubitak apetita, poremećaji menstrualnog ciklusa, promene u seksualnoj funkciji i problemi sa pamćenjem. “Kod svake sumnje na bubrežnu bolest, potrebno je javiti se izabranom lekaru radi analize urina i krvi, jer rano otkrivanje značajno poboljšava prognozu”, naglašava dr Petrović.

Prevencija ima izuzetno važnu ulogu, posebno za žene sa porodičnom istorijom bubrežnih bolesti ili autoimunih oboljenja. Preporučuje se redovno merenje krvnog pritiska, izbegavanje prečeste upotrebe analgetika, balansirana ishrana sa što manje soli i dovoljan unos vode tokom dana. Pravovremeno lečenje i kontrola simptoma mogu usporiti napredovanje bolesti i sprečiti komplikacije.

Za postavljanje tačne dijagnoze i savete o lečenju, neophodno je obratiti se lekaru.

Borovnice, maline i kupine smanjuju rizik od srčanih bolesti – evo kako da ih najbolje uključite u svakodnevni meni

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti kod žena širom sveta, a pravilna ishrana igra presudnu ulogu u njihovoj prevenciji. Najnovija istraživanja naglašavaju značaj bobičastog voća – borovnica, malina, kupina i jabuka – koje su bogate antioksidansima i vlaknima, korisnim u smanjenju upala, regulaciji lošeg holesterola i održavanju stabilnog krvnog pritiska.

Kardiolog dr Ana Petrović objašnjava: “Polifenoli iz tamnog bobičastog voća značajno doprinose očuvanju elastičnosti krvnih sudova, dok vlakna i vitamini podržavaju celokupno zdravlje srca.” Po njenom savetu, dnevni unos šake svežih borovnica (70 do 100 grama) je dovoljan, a tokom hladnijih meseci zamrznute maline mogu biti odlična zamena jer zadržavaju većinu korisnih sastojaka.

Način na koji pripremamo voće direktno utiče na njegove benefite. Termička obrada, kao što su prženje ili kuvanje, kao i dodavanje šećera, može smanjiti količinu vitamina i vlakana. Takođe, ceđeni sokovi često gube dragocena vlakna i mogu izazvati nagli rast šećera u krvi. Zato se preporučuje da bobičasto voće jedete sveže i celo, polako žvaćući, kako bi telo iskoristilo sve nutritivne prednosti.

Smutiji su poslednjih godina postali veoma popularni, ali nutricionistkinja Ivana Marković savetuje umerenost: “Prerada u blenderu ne uništava vlakna, ali previše intenzivno miksanje može delimično smanjiti količinu antioksidanasa. Dodavanje čija semenki ili mlevenog lana može poboljšati apsorpciju vitamina, ali je i dalje najbolje voće konzumirati sirovo i celo.”

Stručnjaci preporučuju konzumaciju voća pre podneva, jer kasniji unos šećera može otežati rad jetre i uticati na kvalitet sna. Praktičan savet je da bobičasto voće postane deo vaše jutarnje rutine i da birate sveže plodove kad god je moguće.

Žene koje žele da vode računa o zdravlju srca treba da svakodnevno uključuju bobičasto voće u svoju ishranu, izbegavajući dodatne šećere i prerađene proizvode. Pravilna priprema i redovna konzumacija pozitivno utiču na dugoročno zdravlje srca.

Za sve dileme i individualne potrebe, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Pravilno izduvavanje nosa i svakodnevna rutina mogu znatno olakšati alergijski rinitis tokom proleća

Dolaskom proleća, mnoge žene suočavaju se sa izazovima koje donosi polenska kijavica, poznata i kao alergijski rinitis. Ova alergija najčešće se javlja u periodu cvetanja drveća kao što su hrast, breza, jasen i platan, naročito u martu i aprilu. Simptomi uključuju učestalo kijanje, začepljen nos, svrab, kao i suzenje očiju, a kod osetljivijih može znatno uticati na svakodnevne aktivnosti.

Alergijski rinitis predstavlja upalu sluzokože nosa i grla koja nastaje kao reakcija na polen. Način na koji izduvavate nos ima velikog uticaja na jačinu simptoma – preporuka stručnjaka je da svaku nozdrvu izduvavate zasebno, nežno i bez prevelikog pritiska. Ukoliko sekret ne izlazi lako, ne treba forsirati, jer pojačan pritisak može dovesti do oštećenja krvnih sudova ili čak infekcije uha.

Dr Jonathan Young, pedijatrijski otorinolaringolog, naglašava: „Nagomilana sluz u nosu i sinusima može da postane pogodno tlo za bakterijske infekcije, zato je pravilno čišćenje nosa veoma važno.“ On takođe savetuje upotrebu ovlaživača vazduha ili sprejeva sa fiziološkim rastvorom, koji olakšavaju disanje, a topao peškir na nosu i čelu može pomoći pri lakšem izduvavanju i smanjenju tegoba.

Pravilno tretiranje alergijskog rinitisa može sprečiti komplikacije poput sinusnih infekcija, poremećaja sna ili čak razvoja bronhijalne astme. Kod dece, ali i odraslih žena, produženi simptomi mogu prouzrokovati upale uha ili trajnu nelagodnost.

Da biste smanjili kontakt sa polenom, savetuje se da posle boravka napolju obavezno istuširate telo, operete kosu i presvučete odeću. U jutarnjim satima, kada je koncentracija polena najviša, preporučuje se držanje prozora zatvorenim. Upotreba prečišćivača vazduha u stanu može dodatno pomoći, dok bi boravak na otvorenom trebalo ograničiti kada je vetrovito ili suvo vreme, jer tada u vazduhu ima najviše polena.

Redovno praćenje izveštaja o polenu i pridržavanje navedenih saveta doprinosi lakšem disanju i boljoj kvaliteti života u prolećnim mesecima. Za preciznu dijagnozu i personalizovane preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.