Stručnjaci otkrivaju da pravilna hidratacija može olakšati varenje i doprineti zdravlju creva kod žena

Pitanje da li je dobro piti vodu nakon jela često muči žene koje žele da očuvaju zdravlje svog sistema za varenje. Mnogi su ranije verovali da voda razređuje želudačnu kiselinu i usporava varenje, ali današnja nauka ima drugačije odgovore. Stručnjaci ističu da naš organizam ume istovremeno da vari hranu i apsorbuje tečnost – čaša vode posle obroka zapravo može pomoći tako što omekšava hranu i olakšava njen prolazak kroz digestivni trakt. Ovo je posebno korisno za žene koje povremeno imaju zatvor ili žele da poboljšaju rad creva.

Prema mišljenju dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, “Nema dokaza da voda značajno razređuje želudačnu kiselinu kod zdravih osoba. Želudac samostalno reguliše količinu kiseline i enzima potrebnih za varenje.” To znači da za većinu žena voda nakon obroka ne remeti prirodan proces varenja.

Ipak, postoje situacije kada treba biti oprezan. Žene sa problemima poput gastroezofagealnog refluksa ili učestalog nadimanja mogu osetiti blagu nelagodnost ako odmah nakon jela popiju veće količine vode. Stručnjaci zato savetuju da obratite pažnju na signale svog tela i budete umereni sa unosom tečnosti neposredno posle obroka.

Pravilna hidratacija ima brojne benefite za žensko zdravlje – pomaže u održavanju normalnog rada creva i može sprečiti zatvor, što je kod žena često povezano sa hormonskim promenama ili promenama u ishrani. Najbitnije je unositi dovoljno tečnosti tokom dana, a ne fokusirati se samo na to kada ćete piti vodu u odnosu na obrok.

Na kraju, nema potrebe za strogim pravilima: “Dovoljno je da žena pije vodu kada oseti žeđ i vodi računa o ukupnom unosu tečnosti tokom dana,” savetuje dr Ana Petrović. Tako svakodnevna rutina pijenja vode može doprineti boljem varenju i celokupnom zdravlju.

Ako imate osetljiv želudac ili hronične tegobe, obratite pažnju na količinu vode neposredno nakon jela i po potrebi je rasporedite tokom dana. U slučaju ozbiljnijih problema sa varenjem, najbolje je konsultovati se sa lekarom.

Menstrualne promene su česte pre menopauze, ali određeni simptomi zahtevaju stručnu procenu i savet lekara

Sve više žena u Srbiji primećuje promene u menstrualnom ciklusu između četrdesete i pedeset pete godine života. Perimenopauza, koja predstavlja prelazni period pre poslednje menstruacije, donosi sa sobom razne telesne promene koje mogu izazvati zabrinutost. Najčešće se javljaju neredovne menstruacije, produžena ili češća krvarenja, kao i povremene mrlje krvi između ciklusa. Sve ove promene rezultat su hormonskih oscilacija, posebno estrogena i progesterona koji regulišu ciklus.

Perimenopauza obično počinje nekoliko godina pre same menopauze i može trajati od nekoliko meseci do čak deset godina. U ovom periodu, jajnici postupno smanjuju proizvodnju hormona, što se odražava na dužinu i intenzitet menstruacije. Krvarenja mogu biti češća ili ređa, a količina krvi može varirati od veoma oskudne do izrazito obilne.

Žene u perimenopauzi često primećuju da ciklus dolazi ranije ili kasnije nego što su navikle, a dešava se i da menstruacija ponekad izostane na mesec ili dva. Takođe su česta slabija ili, suprotno, izuzetno obilna krvarenja, kao i povremeno tačkasto krvarenje između ciklusa – ono obično traje kratko i nije intenzivno.

Ipak, svako krvarenje koje je neuobičajeno obimno, traje više od sedam dana ili vas primorava da menjate uložak svakih sat do dva, razlog je za odlazak kod ginekologa. Takođe, obratite pažnju na krvarenje nakon odnosa ili između ciklusa, kao i na pojavu ugrušaka veličine većeg novčića – ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnije zdravstvene probleme i ne treba ih zanemariti.

Većina promena u ciklusu u ovom životnom dobu je deo prirodnog procesa, ali zbog mogućnosti da se iza nepravilnih krvarenja kriju i ozbiljniji problemi, preporučuje se redovan godišnji pregled kod ginekologa. Lekar će kroz razgovor i ultrazvučni pregled utvrditi uzrok simptoma i dati preporuku za dalje lečenje ili praćenje stanja.

Dr Svetlana Petrović, specijalista ginekologije, napominje: “Ne treba svaku promenu odmah doživeti kao alarm. Ali, ako primetite da vam se ciklus potpuno promenio ili imate obilna i duga krvarenja, obavezno zakažite pregled. Redovna kontrola je najbolja prevencija ozbiljnijih stanja.”

Preporučuje se i da žene beleže promene u trajanju, količini i boji krvarenja. Takva evidencija može značajno pomoći lekaru u postavljanju tačne dijagnoze.

Pored redovnih pregleda, važno je voditi računa o životnim navikama. Balansirana ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san mogu ublažiti simptome perimenopauze. Pušenje i preterana konzumacija alkohola bi trebalo da se izbegavaju. Ako se pojave dodatni simptomi poput valunga, promena raspoloženja ili problema sa snom, poželjno je razgovarati sa lekarom o mogućnostima za olakšanje tegoba.

Svako neuobičajeno krvarenje ili sumnja na poremećaj ciklusa zahteva stručnu procenu. Za tačnu dijagnozu i savet najbolje je obratiti se ginekologu na vreme.

Bobičasto voće i promene u ishrani mogu pomoći u usporavanju procesa starenja, tvrdi neuronaučnik dr Dejvid Koks

Savremeni ritam života donosi brojne izazove za zdravlje žena, posebno kada je reč o očuvanju vitalnosti i usporavanju procesa starenja. Prema poznatom neuronaučniku dr Dejvidu Koksu, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje i prolongirati mladalački izgled. On ističe da žene često žive ubrzanim tempom i usvajaju navike koje mogu dodatno opteretiti organizam. Iako se možda čini da je kasno za promene, istraživanja pokazuju suprotno – nikad nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Sve više žena interesuje se za tzv. „plave zone“, oblasti u svetu u kojima ljudi žive duže i očuvaju vitalnost. Dr Koks navodi da je ishrana ključni faktor u tim zajednicama, ali i da se taj princip može primeniti u svakodnevici svake žene.

Posebno naglašava značaj redovnog konzumiranja bobičastog voća. „Bobičasto voće je postalo važan deo moje ishrane. Borovnice i jagode posebno. One sadrže prirodna jedinjenja koja mogu pomoći organizmu u borbi protiv oštećenih ćelija“, ističe dr Koks. Ove lako dostupne namirnice podržavaju prirodne procese čišćenja tela, što je od posebne važnosti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost. Bobičasto voće pomaže imunom sistemu u eliminaciji tzv. „zombi ćelija“, koje se tokom života akumuliraju u organizmu. Njihovo prisustvo može, s godinama, dovesti do smanjenja energije i usporenog oporavka tela.

Druga važna tema koju dr Koks ističe jeste česta navika stalnog grickanja tokom dana. „Stalno jedenje tokom dana, bez dovoljno pauza, može dodatno opteretiti organizam“, objašnjava on. Kada telo nema dovoljno vremena za pauzu između obroka, prirodni mehanizmi oporavka se usporavaju. On takođe upozorava da mlađe generacije često zanemaruju unos vlakana i previše konzumiraju industrijski prerađenu hranu.

Na kraju, njegov savet je: „Više celovitih namirnica, voća i povrća, a manje hrane koja nepotrebno opterećuje organizam“. Iako nijedna hrana ne može sama zaustaviti starenje, male svakodnevne promene mogu pomoći telu da ostane snažno što duže. Ovi saveti posebno su korisni za žene koje žele da preduprede probleme povezane sa godinama. Redovan unos bobičastog voća, ređe grickanje i pažljiv izbor namirnica mogu doprineti boljem opštem stanju organizma.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.