Stručnjaci otkrivaju zašto je šećer često prvi izbor za olakšanje kada nas napetost savlada
Mnoge žene primećuju da u trenucima stresa spontano posežu za čokoladom, kolačima ili drugim slatkišima. Ova pojava je prilično česta i, prema najnovijim istraživanjima, predstavlja prirodnu reakciju organizma na napetost. Kada doživimo stres, telo počinje da luči hormon kortizol, koji nas priprema na brzu reakciju – bilo emotivno ili fizički. U takvim situacijama, mozak traži brz izvor energije, a slatkiši se nameću kao najdostupniji odgovor.
Endokrinolog dr Tamara Petrović pojašnjava: „Kada stres pokrene lučenje kortizola, mozak šalje poruku telu da mu je potrebna energija odmah. Najbrži izvor su ugljeni hidrati, posebno šećeri, jer oni trenutno podižu nivo glukoze u krvi i daju osećaj olakšanja.“
Osim što šećeri brzo obezbeđuju energiju, oni istovremeno utiču i na dopamin – hormon zadovoljstva u mozgu. Zato slatkiši u stresnim trenucima donose kratak osećaj mira i nagrade. Ipak, ukoliko ova navika postane česta, mozak može početi da povezuje stres sa potrebom za slatkišima, što vodi do emocionalnog jedenja.
Važno je napomenuti da žene koje često osećaju ovakvu potrebu ne treba da sebe krive zbog nedostatka volje. Ovaj impuls je rezultat biohemijskih procesa u telu. Psihološkinja Maja Ilić ističe: „Emocionalno jedenje je način na koji telo pokušava da se izbori sa neprijatnim osećanjima. Umesto da se krivite, pokušajte da prepoznate šta vas pokreće i uvedete zdravije strategije.“
Stručnjaci savetuju nekoliko praktičnih koraka za prevazilaženje ovakvog obrasca. Kratka šetnja na svežem vazduhu, vežbe disanja ili neka fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju stresa i prekidanju ustaljenih navika. Takođe, korisno je imati pri ruci zdrave grickalice, poput orašastih plodova ili voća, kako bi izbor bio lakši kada nastupi želja za slatkim.
Ako često osećate potrebu za hranom u stresnim periodima, razgovor sa nutricionistom ili psihologom može biti od pomoći. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.
