Nedovoljno održavani đakuzi u privatnim smeštajima mogu izazvati ozbiljne infekcije, posebno kod žena na odmoru

Leto je vreme kada mnoge žene biraju iznajmljene apartmane s đakuzijem za opuštanje, ali novo istraživanje Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz SAD upozorava na potencijalno ozbiljne zdravstvene probleme ako se đakuzi ne održava pravilno. Zabeležen je slučaj u zapadnom delu Njujorka gde su dve osobe iz iste porodice, boraveći u privatnom apartmanu, obolele od Legionarske bolesti (upale pluća izazvane bakterijom Legionella) nakon korišćenja đakuzija. Jedna osoba je zbog težine simptoma morala biti hospitalizovana i priključena na mehaničku ventilaciju.

Simptomi Legionarske bolesti uključuju uporan kašalj, visoku temperaturu i drhtavicu. Ova infekcija je naročito rizična za starije, trudnice i osobe sa slabijim imunitetom. Istraživanje pokazuje da je voda u đakuziju bila na temperaturi od 38 do 40 stepeni Celzijusa, što pogoduje razmnožavanju bakterije Legionella, dok dezinfekcija nije redovno sprovođena.

Važno je napomenuti da vlasnici privatnih apartmana često nisu pod istom kontrolom kao hoteli i javni bazeni. Stručnjaci ističu da je gotovo svaki sedmi slučaj Legionarske bolesti vezan za boravak u iznajmljenom smeštaju, a polovina obolelih koristila je đakuzi. Žene koje planiraju letovanje u ovakvim objektima trebalo bi da se raspitaju o načinu održavanja đakuzija pre nego što ga koriste.

Prema rečima dr Tomasa Rusa, profesora i načelnika odeljenja za infektivne bolesti: “Ako voda nije pravilno tretirana, rizik od infekcije značajno raste. Važno je znati ko je odgovoran za čišćenje i dezinfekciju đakuzija pre vašeg dolaska.” Dr Ameš Adalja iz ugledne zdravstvene institucije dodaje: “Bakterija Legionella se posebno brzo razmnožava u toploj vodi sa slabom dezinfekcijom. Zato treba biti oprezan, naročito ako imate hronične bolesti ili ste trudni.”

Stručnjaci preporučuju nekoliko koraka za bezbedan odmor: pre rezervacije tražite potvrdu o redovnom čišćenju i dezinfekciji đakuzija, raspitajte se ko održava sistem, a ako primetite neobičan miris, zamućenje ili promenjenu boju vode, izbegnite korišćenje. Ukoliko se pojave simptomi poput kašlja, temperature ili otežanog disanja, odmah se obratite lekaru, posebno ako ste koristili đakuzi tokom boravka.

Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno biti informisan i preduzeti preventivne mere čak i tokom odmora. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa lekarom.

Ako vam nos curi nakon jela i bez začinjene hrane, saznajte zbog čega se to dešava i koje mere pomažu.

Mnoge žene primete da im nos počne da curi tokom ili odmah posle obroka, čak i kada nisu jele ništa ljuto. Ovakva situacija može biti iznenađujuća, ali ima jasno medicinsko objašnjenje. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, mada se može pojaviti i ranije. Lekari ovo stanje nazivaju „gustatorni rinitis“, odnosno curenje nosa povezano sa hranom. Važno je znati da nije u pitanju alergija ili infekcija, već reakcija nervnog sistema na podražaj koji nastaje tokom jela.

Tokom jela, refleksi koji spajaju usnu duplju, grlo i nosnu sluznicu mogu kod nekih ljudi postati izraženiji, posebno kod starijih žena. Nervi koji regulišu rad nosa mogu postati preosetljivi, što dovodi do preteranog stvaranja vodenastog sekreta. Ova reakcija se ne vezuje za određenu vrstu hrane, pa čak i sasvim obični obroci mogu pokrenuti ovakve simptome. Kod osoba sa naročito osetljivim nervnim sistemom, dovoljan je već sam čin žvakanja da započne curenje nosa.

Za razliku od alergijskog rinitisa, kod gustatornog rinitisa ne dolazi do aktivacije imunog sistema. Ne pojavljuju se svrab u nosu, suzenje očiju ili osip, niti se javlja povišena temperatura. Ova pojava nije ni prehlada ni infekcija, već je posledica promena u nervima i krvnim sudovima nosa koje se pojačavaju sa godinama. Zbog toga su žene u zrelijim godinama podložnije ovim simptomima.

Termin „gerijatrijski rinitis“ koristi se za uporno curenje nosa kod starijih osoba. S godinama dolazi do promena u krvnim sudovima, nervnim vlaknima i žlezdama koje stvaraju sekret, što dodatno usporava uklanjanje sekreta iz disajnih puteva. Čak i male količine sekreta mogu izazvati osećaj stalnog curenja. Faktori poput iznenadnih promena temperature, jakih mirisa ili pojedinih lekova (za pritisak, depresiju i druge tegobe) takođe mogu pogoršati problem.

Ako ste primetile da vam nos curi tokom ili nakon obroka, preporučuje se da pokušate da izbegnete vrlo topla ili začinjena jela, nagle temperaturne promene i intenzivne mirise. Najčešće ovo stanje nije opasno, ali može biti neprijatno. „Nema razloga za zabrinutost ako ne postoje drugi simptomi kao što su bol, svrab ili osip. Međutim, ako curenje nosa ometa svakodnevne aktivnosti, obratite se svom lekaru“, navodi dr Ana Petrović, specijalista za ORL bolesti. Lekar može predložiti jednostavne mere ili, u retkim slučajevima, odgovarajuću terapiju.

Na kraju, važno je naglasiti da curenje nosa nakon jela obično nije znak ozbiljne bolesti. Ipak, ukoliko su simptomi uporni ili se pogoršavaju, ili imate još neke tegobe, najbolje je da se obratite stručnjaku radi tačne dijagnoze i saveta.

Starije žene i hronični bolesnici najugroženiji tokom talasa vrućine – evo na šta posebno treba obratiti pažnju

Ekstremno visoke temperature tokom leta donose ozbiljne zdravstvene izazove za žene, posebno za starije osobe i one koje žive sa hroničnim bolestima, upozorava prof. dr Svetlana Stanišić Drakulić. Iako se često misli da vrućina najviše opterećuje srce, rizici su mnogo širi i mogu uticati na čitav organizam.

Toplotni talasi posebno pogoršavaju stanja poput srčane slabosti, visokog pritiska, dijabetesa i bubrežne slabosti. Starije žene su dodatno osetljive jer imaju slabije znojenje, smanjen osećaj žeđi i lošiju cirkulaciju, zbog čega njihovi organi postaju izuzetno podložni štetnim efektima toplote. Kao posledica, povećava se rizik od infarkta, aritmija, tromboze, oštećenja bubrega i pogoršanja respiratornih tegoba.

Važan faktor rizika predstavljaju i lekovi koje žene uzimaju zbog hroničnih bolesti. Prof. dr Stanišić Drakulić ističe: „Kod starijih osoba terapijska lista može postati skriveni faktor rizika, naročito kada se kombinuju dehidratacija, fizički napor, srčana slabost, hronična bolest bubrega i boravak u pregrejanom prostoru.“ Neki lekovi, kao što su SGLT2 inhibitori za dijabetes i srčane bolesti, pojačavaju izlučivanje vode i glukoze preko bubrega, što može izazvati dehidrataciju i bubrežna oštećenja, naročito u kombinaciji sa diureticima. ACE inhibitori i beta-blokatori, koji su često u terapiji, dodatno smanjuju sposobnost organizma da zadrži tečnost ili izdrži gubitak tečnosti.

Kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije, savetuje se unos više tečnosti, izbegavanje izlazaka tokom najtoplijeg dela dana, kao i praćenje simptoma. Preporučuje se i konsultacija sa lekarom radi moguće prilagodbe terapije u letnjim mesecima. Osim toga, poželjno je nositi laganu odeću, koristiti zaštitu od sunca i redovno provetravati prostorije. Žene koje žive same ili brinu o starijim članovima porodice treba redovno da proveravaju zdravstveno stanje i odmah se obrate lekaru ako primete slabost, vrtoglavicu ili promene u mokrenju.

Za sve nejasnoće i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.