Kratke šetnje tokom radnog dana mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati koncentraciju

Mnoge žene danas veliki deo dana provode sedeći ispred računara, što često dovodi do ukočenosti vrata, bolova u leđima, umora i zamagljenog vida. Takav način života povećava mogućnost nastanka hroničnih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Stručnjaci ističu da je za prevenciju dovoljno da svakih sat vremena ustanete i prošetate oko pet minuta.

Novinarka i autorka Manuš Zomorodi godinama je istraživala zašto se oseća iscrpljeno posle rada na računaru. U svojoj knjizi napominje da digitalni način života ne utiče samo na psihu, već i na telo, dok mnoge žene ignorišu simptome poput bola, umora ili stresa tokom radnog dana. Dugo sedenje dovodi do savijenih kukova i kolena, što usporava cirkulaciju i smanjuje aktivnost mišića nogu. Posledično, telu je teže da reguliše nivo šećera i masnoća u krvi.

Fiziolog dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija sproveo je istraživanje koje je pokazalo da i samo pet minuta laganog hodanja na svakih 30 minuta značajno poboljšava nivo šećera i krvni pritisak. Žene koje praktikuju ovu rutinu prijavljuju manje umora i bolju koncentraciju. Dobra vest je da nije potrebna intenzivna fizička aktivnost – dovoljno je lagano hodanje brzinom oko tri kilometra na sat. Čak i ako ne uspete da ustanete svakih pola sata, redovno kretanje u toku dana ima pozitivan efekat.

Vežbanje u teretani ili sto za stajanje nisu dovoljni da nadoknade sate sedenja, upozoravaju stručnjaci. “Ako stojite više od dva sata dnevno bez kretanja, povećava se rizik od proširenih vena i krvnih ugrušaka. Ključ je u pokretu, a ne samo u promeni položaja”, ističe Manuš Zomorodi. Dakle, ni povremeno vežbanje ni rad za stolom za stajanje ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugotrajnog sedenja.

Saveti za primenu novih saznanja su jednostavni: postavite podsetnik da svakog sata ustanete, napravite krug po kancelariji ili stanu, istegnite se ili obavite telefonski razgovor u pokretu. Redovno kretanje doprinosi ne samo boljem fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Ako imate hronične tegobe ili sumnjate na ozbiljnije probleme, konsultujte se sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu i savet.

Poznate žene iskreno o izazovima postporođajnog perioda – od emotivnih promena do važnosti podrške

U novoj sezoni popularne rijaliti emisije, gledatelji su imali priliku da prate iskustva poznatih ličnosti kao što su Kristen Doute i bivša misica Nia Sanchez koje su otvoreno govorile o svojim prvim mesecima nakon porođaja. Snimano u Los Anđelesu, ovo TV izdanje prikazuje svakodnevne izazove sa kojima se susreću mlade mame, uključujući probleme sa dojenjem, osećaj iscrpljenosti i snažan emotivni pritisak. Iako se o ovim temama retko javno govori, njihova iskrenost pružila je oslonac mnogim ženama koje prolaze kroz slične faze.

Postporođajni period, poznat i kao “četvrto tromesečje”, često je vreme puno neizvesnosti, umora i nesigurnosti u roditeljske sposobnosti. I Doute i Sanchez su podelile da su se često osećale preopterećeno i nesigurno u svojoj novoj ulozi. Statistika pokazuje da oko svaka sedma žena doživi neki oblik postporođajne depresije – dugotrajno osećanje tuge i bezvoljnosti posle rođenja deteta.

Emotivni izazovi su česta tema, pa su i poznate mame priznale da ponekad zaplaču iz nemoći ili straha. Doute je detaljno opisala kako je imala snažan ciklus krvarenja i koristila pelene za odrasle nakon porođaja, dok je Sanchez istakla koliko joj je bilo teško da ostavi bebu čak i na kratko. Otvoreni razgovori o fizičkim promenama i izazovima u intimnom životu su posebno značajni, jer pomažu ženama da se ne osećaju usamljeno.

Klinički psiholog Emily Guarnotta, specijalizovana za mentalno zdravlje majki, ističe: “Mnoge žene se pitaju, ‘Da li sam loša mama? Ne snalazim se.’” Ona smatra da su ova osećanja normalna i da je od izuzetnog značaja što se o njima govori na televiziji, jer to podiže svest i pruža podršku ženama širom sveta.

Tara Harding, medicinska sestra i edukator za žensko zdravlje, dodaje: “Važno je da žene znaju da nisu same, da traže pomoć i podršku kada im je potrebna.” Otvorenost poznatih ličnosti doprinosi smanjenju stigme i osećaja izolacije kod žena koje se bore sa sličnim izazovima nakon porođaja.

Ako se prepoznajete u ovim iskustvima, savetuje se da potražite pomoć lekara ili psihologa specijalizovanog za mentalno zdravlje majki. Pravovremena podrška i razumevanje mogu mnogo olakšati oporavak. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Poznati voditelj otkriva kako je uz psihološku podršku, promenu navika i GLP-1 terapiju povratio zdravlje

Ivan Zeljković, poznat kao voditelj i preduzetnik, danas izgleda potpuno drugačije zahvaljujući tome što je uspeo da izgubi čak 55 kilograma. U periodu najveće gojaznosti, imao je 173 kilograma, a prevelika telesna masa je uticala na njegovo zdravlje i svakodnevicu. Iako mu je karijera bila prioritet, Ivan je shvatio da mora nešto da menja kada su se pojavili prvi ozbiljni zdravstveni problemi. Kako kaže, „džaba svi milioni ako nemaš zdravlje”.

Godinama je, poput mnogih žena, stavljao posao i obaveze ispred sebe, ali su mu brojna upozorenja pomogla da shvati koliko je važno postaviti zdravlje na prvo mesto. Gojaznost, kao stanje prekomerne telesne mase, značajno je narušila njegovu energiju, onemogućila ga u fizičkim aktivnostima i dovela do stalnog osećaja umora.

Ivan priznaje da su njegove loše navike, poput prejedanja i neredovne ishrane, bile uzrok problema: „Dani su mi bili puni hrane, nisam razmišljao šta jedem ni koliko jedem. Navike se stvaraju lako, a posledice dolaze kasnije.” U jednom trenutku nije mogao ni stepenicama da se popne bez pauze.

Ključ promene, kako navodi, bio je u odluci da okrene novu stranicu: „Sve kreće iz glave. Moraš da doneseš duboku odluku da više ne možeš tim putem. Meni su mnogo pomogli psihoterapija i GLP-1 lekovi (lekovi koji regulišu apetit i nivo šećera u krvi), ali nijedan lek ne može sam da reši problem. Promena načina života je najvažnija.” On naglašava i važnost psiholoških faktora i podrške: „Gojaznost nije samo pitanje karaktera. Tu su navike iz detinjstva, psihološki faktori i mnogo toga što ljudi ne vide.”

Nakon gubitka 55 kilograma, Ivan je primetio i promenu u ponašanju okoline. Prijatelji i poznanici su ga podržali i motivisali komplimentima: „Lepo je kad ljudi prepoznaju trud. To daje dodatnu motivaciju”, kaže on. Promena nije laka, ali je moguća uz realan pristup i upornost.

Ivan je pronašao rutinu koja je održiva: umesto dugih treninga, svakodnevno vežba 20 do 30 minuta. „Nemam dva sata za teretanu, ali trudim se da budem aktivan svakog dana. Bitno je pronaći sistem koji možete dugoročno da održavate. Ja šetam, vozim bicikl i igram golf”, otkriva. Ističe i značaj kontinuiteta: „Pravi kontinuitet znači da nekad pogrešiš i nastaviš dalje. To pravi razliku.”

Ivanova priča može biti inspiracija svim ženama koje se bore sa viškom kilograma. Njegov primer pokazuje da uz psihološku podršku, realne ciljeve i istrajnost, promena životnih navika značajno doprinosi zdravlju i samopouzdanju. Ako sumnjate na gojaznost ili imate zdravstvene tegobe, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.