Zamor, suvoća i zamućenje vida sve su češći kod žena koje provode mnogo vremena pred ekranima – saznajte preventivne korake i savet oftalmologa.

Rad u digitalnom okruženju danas je nezaobilazan deo života mnogih žena, bilo da rade, studiraju ili vode domaćinstvo. Sve više vremena provodimo pred ekranima računara i mobilnih telefona, što postaje ozbiljan izazov za zdravlje očiju. Žene od 20 do 60 godina, koje svakodnevno balansiraju između posla, porodičnih i ličnih obaveza, često nisu ni svesne da se prvi znaci zamora očiju mogu javiti već posle samo nekoliko sati neprekidnog gledanja u ekran.

Najčešći simptomi digitalnog napora su suvoća, osećaj peckanja, zamućenje vida i težina u očima. Ovi znaci ukazuju na preopterećenost, posebno ako pravite retke pauze ili radite u prostorijama sa slabim osvetljenjem. Stručnjaci ističu da nije presudno samo vreme provedeno pred ekranom, već i način na koji koristimo uređaje. „Preporučujemo pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta pogledajte u predmet udaljen 6 metara na najmanje 20 sekundi. Ova navika može da smanji naprezanje i umanji rizik od razvoja sindroma suvog oka“, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista oftalmologije.

Dugotrajno gledanje u ekran smanjuje učestalost treptanja do 50%, što dodatno isušuje površinu oka i može izazvati neprijatnosti. Žene koje često rade uveče, pri slabom svetlu ili iz neudobnog položaja, sklonije su simptomima zamora. Glavobolja i slabljenje fokusa takođe mogu biti posledica prevelikog napora.

Prevencija je ključ – pravilno osvetljenje, sedenje na odgovarajućoj udaljenosti od ekrana i redovne pauze tokom rada mogu pomoći u očuvanju zdravlja očiju. Dr Petrović savetuje: „Ako primetite da vam oči postaju suve ili zamućene, napravite kratku pauzu, trepćite češće i pokušajte da svakodnevno ograničite vreme korišćenja digitalnih uređaja, posebno u večernjim satima.“

Ako simptomi zamora i suvoće traju ili se pojačavaju, preporučuje se poseta oftalmologu radi detaljnog pregleda i saveta. Za tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, obavezno se obratite svom lekaru.

Praznici su prošli, ali frižideri su i dalje puni ostataka roštilja. Mnogi će bez razmišljanja posegnuti za jučerašnjim ćevapima i pljeskavicama, međutim – stručnjaci upozoravaju da upravo tu nastaje problem. Naizgled bezazlen obrok može postati ozbiljan rizik po zdravlje ako se ne čuva pravilno.

Najveća zamka nije samo u tome koliko dugo meso stoji u frižideru, već koliko je vremena provelo van njega.

Pravilo koje svi zanemaruju

Ako je pečeno meso ostalo na sobnoj temperaturi duže od dva sata – posebno na suncu ili toplom vazduhu – šanse za razvoj opasnih bakterija naglo rastu. U takvim uslovima, čak i ako ga kasnije stavite u frižider, ono više nije bezbedno za jelo.

S druge strane, ako je odmah pravilno odloženo, pečeno meso može trajati nekoliko dana, ali ni tada ne zauvek.

Koliko dugo roštilj može da stoji?

U frižideru, dobro pečeno meso može da izdrži najviše tri do četiri dana. Sve nakon toga postaje rizično, čak i ako na prvi pogled deluje u redu.

Ako već znate da nećete pojesti ostatke u kratkom roku, zamrzavanje je bolja opcija. U zamrzivaču roštilj može da stoji i do tri meseca, ali će nakon odmrzavanja izgubiti deo sočnosti.

Greška koju mnogi prave kod čuvanja

Jedan od najčešćih propusta je ostavljanje mesa u posudama u kojima je doneto sa izleta ili slavlja. Umesto toga, važno je da ga što pre prebacite u čiste, zatvorene posude i stavite u frižider.

Takođe, nemojte mešati meso sa salatama ili drugim prilozima – povrće se brže kvari i može ubrzati propadanje celog obroka.

Da li podgrevanje rešava problem?

Mnogi veruju da će visoka temperatura „popraviti stvar“, ali to nije uvek tačno. Podgrevanje može uništiti deo bakterija, ali ne i sve toksine koje su one eventualno već proizvele.

Važno je i da meso podgrevate samo jednom – višestruko hlađenje i zagrevanje značajno povećava rizik od trovanja.

Kako prepoznati da je meso pokvareno?

Ne oslanjajte se samo na miris – on često vara. Ipak, postoje jasni znaci da roštilj više nije za upotrebu:

• površina postaje lepljiva ili sluzava
• boja prelazi u sivu ili zelenkastu nijansu
• pojavljuje se neprijatan, kiselkast miris

Ako primetite bilo koji od ovih znakova – najbolje je da ne rizikujete.

Zaključak

Ostaci roštilja mogu biti praktičan obrok i narednih dana, ali samo ako se pravilno čuvaju. U suprotnom, ono što je trebalo da bude brz ručak može završiti kao ozbiljan zdravstveni problem.

Press.rs

Čak 40% žena suočava se sa zatvorom na odmoru – saznajte najčešće uzroke i efikasne savete stručnjaka

Iako kod kuće imaju redovnu probavu, mnoge žene se već na prvim danima putovanja suoče sa zatvorom, posebno tokom letnjih odmora. Ovaj problem pogađa čak četiri od deset putnika, a najčešći simptomi su nadutost, nelagodnost i osećaj težine, što često umanjuje zadovoljstvo tokom putovanja. Dok se više govori o sprečavanju dijareje, zatvor je podjednako važna tema jer može ozbiljno narušiti kvalitet života, naročito kod žena.

Glavni uzroci zatvora na putovanju su promene u rutini, ishrani i nivoima stresa. Naš digestivni sistem funkcioniše po cirkadijalnom ritmu, što znači da očekuje obroke i san u određeno vreme. Sve što remeti taj ritam – poput kasnog dolaska u hotel, promene vremenskih zona ili neobično kasnih večera – može poremetiti rad creva. Nutricionistkinja Laura Dženings savetuje: „Doručkujte unutar prvog sata nakon buđenja kako biste pokrenuli probavu, jer je prirodni nagon za pražnjenjem najjači upravo ujutru.”

Dehidratacija je još jedan čest okidač zatvora, naročito tokom letova kada je vazduh izuzetno suv. Nedovoljno vode, kao i alkohol, dovode do toga da telo iz stolice izvlači više tečnosti, čineći je čvrstom i otežanom za izbacivanje. Preporuka stručnjaka je da uvek imate flašu vode pri ruci, a posebnu pažnju obratite na unošenje elektrolita ako putujete u toplije krajeve.

Putna ishrana često sadrži manje povrća i vlakana, a više rafinisanih ugljenih hidrata, što može dodatno usporiti probavu. Po dolasku na destinaciju, savetuje se konzumacija lokalnog jogurta koji sadrži korisne bakterije i pomaže crevima da se prilagode novim uslovima.

Psihološke barijere, poput nelagodnosti pri korišćenju javnih ili zajedničkih toaleta, često vode do odlaganja pražnjenja creva. Ignorisanje nagona može s vremenom prigušiti telesne signale. Umesto laksativa, preporučuje se da svako jutro izdvojite vreme za odlazak u toalet u miru.

Gastroenterolog dr Vojislav Perišić naglašava važnost povrća u ishrani i posebno preporučuje raštan: „Treba ga jesti tri puta nedeljno, ali pre pripreme je važno odstraniti gorčinu iz lista. Raštan je bogat folatima, vitaminom C, A i E i izuzetno je koristan za probavu, posebno za trudnice.”

Za žene koje se suočavaju sa zatvorom na putovanju najvažnije je održavanje rutine, dovoljan unos tečnosti, izbor obroka bogatih vlaknima i obraćanje pažnje na signale tela. Ako problem potraje, najbolje je potražiti savet lekara.