Connect with us

Zdravlje

Večernje navike koje opterećuju žensko srce: šta izbegavati posle 19h

Kardiolog savetuje koje rutine posle večeri mogu povećati rizik od srčanih problema kod žena starijih od 35 godina

Published

2 months ago

on

pexels-photo-5207102

Kardiolog savetuje koje rutine posle večeri mogu povećati rizik od srčanih problema kod žena starijih od 35 godina

Način na koji provodimo veče može imati veliki uticaj na zdravlje našeg srca, posebno kod žena koje su prešle 35. godinu i već prolaze kroz promene u hormonima i metabolizmu. Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti kod žena, a na rizik najviše utiču svakodnevne navike. Prema rečima kardiologa dr Sanjaya Bhojraja, ponašanja tokom večernjih sati mogu dodatno opteretiti srce i povećati šanse za razvoj problema.

Jedna od najčešćih grešaka je kasna večera. Nakon 19 časova, varenje se usporava, a osetljivost na insulin opada, što može prouzrokovati nagle skokove šećera u krvi, lošiju razgradnju masti i pojačane upalne procese. Dr Bhojraj ističe: „Preporučujem da poslednji obrok bude najkasnije do 19 sati. Rana večera pomaže u boljoj kontroli pritiska i smanjuje opterećenje srca.“

Još jedan važan faktor je izlaganje jakom ili hladnom svetlu, posebno LED rasveti i ekranima, jer to smanjuje proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše san i krvni pritisak. Ovakva izloženost može poremetiti san i dodatno povećati rizik od srčanih oboljenja. Umesto toga, preporučuje se korišćenje toplijeg, prigušenog svetla kako bi telo lakše prešlo u fazu odmora.

Veče provedeno uz stresan televizijski ili telefonski sadržaj takođe može podići nivo hormona stresa i ubrzati rad srca. Česta izloženost ovakvim stimulansima negativno utiče na krvne sudove i kvalitet sna. Dr Bhojraj savetuje: „Naš organizam ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog stresa, zato je važno birati miran sadržaj pred spavanje.“

Intenzivna fizička aktivnost kasno uveče nije najbolji izbor. Iako je fizička aktivnost važna, kasni treninzi podižu broj otkucaja srca i otežavaju opuštanje, pa telo ostaje u stanju budnosti umesto da se priprema za regeneraciju.

Alkohol pred spavanje je još jedna navika koja može imati loš uticaj na srce. Iako mnogi misle da alkohol pomaže opuštanju, on zapravo remeti san, ubrzava rad srca i sprečava prirodan pad krvnog pritiska tokom noći, što dugoročno može pogoršati stanje srca.

Emotivno teški ili naporni razgovori, svađe i rasprave uveče povećavaju nivo kortizola, hormona stresa, što može izazvati nelagodnost i dodatno opteretiti srce. Najbolje je ovakve teme ostaviti za jutro, kada je organizam odmoran.

Za žene koje žele da očuvaju srce, preporuka je da prilagode večernje navike svom bioritmu: večerajte ranije, smanjite izlaganje jakom svetlu, birajte opuštajuće sadržaje, vežbajte u toku dana, ograničite alkohol uveče i teške teme ostavite za drugo vreme. Ove promene doprinose boljem snu, stabilnijem krvnom pritisku i manjem riziku od srčanih bolesti.

Za sve zdravstvene nedoumice i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Dremanje u pravo vreme: Kako kratki predah vraća energiju i fokus

Popodnevna dremka od 20-30 minuta može poboljšati raspoloženje, koncentraciju i otpornost na stres tokom dana

Published

2 hours ago

on

May 11, 2026

By

Popodnevna dremka od 20-30 minuta može poboljšati raspoloženje, koncentraciju i otpornost na stres tokom dana

Mnoge žene, koje svakodnevno balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, često se suočavaju sa umorom i padom energije tokom dana. Stručnjaci naglašavaju da kratko dremanje može biti jednostavan, a vrlo efikasan način da povratite snagu i osvežite koncentraciju, ali je važno pravilno odabrati vreme i trajanje ove pauze za postizanje najboljih rezultata.

Najbolji trenutak za popodnevni san je između 13 i 16 časova, kada naš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) prirodno signalizira potrebu za odmorom. Ova blaga pospanost nije samo posledica ručka, već deo normalnog dnevnog ritma. Ako iskoristite ovaj period za kratak predah, možete značajno povećati produktivnost kasnije tokom dana.

Specijalista medicine rada dr Vesna Radovanović savetuje: „Dremka od 20 do 30 minuta je sasvim dovoljna da osveži mozak i telo, a da ne naruši kvalitet noćnog sna. Duže dremanje, posebno preko 40 minuta, može izazvati osećaj tromosti i umora nakon buđenja.”

Istraživanja pokazuju da žene koje sebi dozvole ovakvu kratku pauzu, prijavljuju bolju koncentraciju, veće zadovoljstvo i spremnost za obaveze u drugom delu dana. Uz to, dremanje pomaže u smanjenju stresa i doprinosi mentalnom zdravlju.

Praktični saveti za kvalitetno dremanje uključuju:
– Odaberite period između 13 i 16 časova
– Ograničite dremku na 20 do 30 minuta
– Pronađite miran i udoban prostor
– Izbegavajte kofein neposredno pre odmora

Ako nakon dremke osećate pojačan umor, pokušajte da skratite vreme spavanja ili odmor planirate ranije tokom dana. Dr Radovanović dodaje: „Važno je slušati sopstveno telo i prilagoditi navike svom ritmu života.“

Žene koje se bore sa hroničnim umorom ili poremećajem sna, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako prepoznati Gotronove papule – prve znakove upale mišića na koži

Crvene ili ljubičaste izbočine na šakama mogu ukazivati na dermatomiozitis, retku autoimunu bolest kod žena

Published

13 hours ago

on

May 10, 2026

By

Crvene ili ljubičaste izbočine na šakama mogu ukazivati na dermatomiozitis, retku autoimunu bolest kod žena

Gotronove papule predstavljaju kožne promene koje su često jedan od prvih simptoma dermatomiozitisa, retke autoimune bolesti koja može pogoditi žene svih godina. Ove karakteristične izbočine, koje su crvene ili ljubičaste boje, obično se javljaju na zglobovima prstiju šaka i veoma su važne za rano prepoznavanje bolesti.

Simptomi uključuju crvenilo, izbočine ili mrlje na gornjoj strani zglobova prstiju, ali se promene mogu javiti i na laktovima, kolenima ili skočnim zglobovima. Koža na tim mestima može svrbiti ili peckati, a simptomi se često pogoršavaju posle izlaganja suncu. Neke osobe mogu primetiti i ljuštenje kože na pogođenim mestima. Posebno je važno znati da kod oko 20% obolelih od dermatomiozitisa izostaju problemi sa mišićima, pa se bolest može ispoljiti samo na koži.

Dermatomiozitis je autoimuna bolest gde imuni sistem greškom napada sopstvene mišiće i kožu. Iako se tačan uzrok ne zna, smatra se da na razvoj bolesti utiču genetske predispozicije, izlaganje sunčevim zracima, infekcije i pojedini lekovi. Iako ovaj poremećaj može pogoditi svakoga, češći je kod žena i može se javiti u bilo kom životnom dobu.

Pravovremeno prepoznavanje Gotronovih papula je ključno za početak terapije. Dermatolozi najčešće postavljaju dijagnozu na osnovu izgleda promene, ali ponekad je neophodna biopsija kože da bi se isključile druge bolesti poput psorijaze ili lišaja. Osim Gotronovih papula, mogu se javiti i drugi simptomi na koži, kao što su ljubičasti osip na kapcima (heliotropni osip), crvenilo na grudima u obliku slova V, promene na noktima ili ljuštenje na šakama (tzv. mehaničarske ruke).

Specijalista dermatologije dr Milica Jovanović naglašava: “Gotronove papule su važan signal koji ne smemo ignorisati, jer rano prepoznavanje dermatomiozitisa omogućava bolje ishode terapije. Ako primetite ovakve promene na koži, posebno u kombinaciji sa slabosti mišića ili umorom, obavezno se obratite lekaru.”

Terapija Gotronovih papula i dermatomiozitisa uključuje lekove za smanjenje upale, prvenstveno kortikosteroide ili druge imunosupresivne lekove. Preporučuje se i izbegavanje sunčevih zraka, kao i upotreba zaštitnih krema, naročito kod osoba sa svetlom kožom.

Za žene je od izuzetnog značaja da obrate pažnju na neobične kožne promene, kao i na simptome poput slabosti mišića, umora ili bolova u zglobovima. Pravovremena dijagnoza i stručna pomoć dermatologa ili reumatologa mogu u velikoj meri poboljšati kvalitet života i sprečiti komplikacije. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Pregledi u poznijim godinama: da li su svi zaista potrebni?

Nova saznanja ističu važnost pametnog izbora medicinskih pregleda kod žena starijih od 75 godina

Published

15 hours ago

on

May 10, 2026

By

Nova saznanja ističu važnost pametnog izbora medicinskih pregleda kod žena starijih od 75 godina

Žene koje su napunile 75 godina često se suočavaju sa savetima da urade veliki broj rutinskih medicinskih pregleda, pod pretpostavkom da više informacija znači i veću sigurnost. Ipak, istraživanja iz oblasti gerijatrije ukazuju da preterana dijagnostika u starijem životnom dobu može doneti više stresa, nepotrebnih intervencija i smanjenje kvaliteta života, umesto njegovog produženja.

Mnogi pregledi, kao što su kolonoskopija, mamografija ili testovi za prostatu, često otkrivaju promene koje su prirodan deo starenja i retko predstavljaju ozbiljnu opasnost po život. Ovakvi rezultati mogu izazvati tzv. „kaskadni efekat” – lanac dodatnih testova i potencijalno agresivnih terapija, koje nisu uvek korisne. Žene u ovim godinama ponekad prolaze kroz stresne i invazivne procedure zbog nalaza koji možda nikada ne bi izazvali simptome.

„Skrining testovi kod starijih žena često otkrivaju promene koje nisu klinički značajne. Ponekad je terapija rizičnija od same bolesti, posebno ako se radi o sporo napredujućim stanjima”, objašnjava dr Marija Petrović, specijalista interne medicine. Prema njenim rečima, kod starijih pacijentkinja neophodno je dobro sagledati koristi i moguće rizike svakog pregleda.

Još jedan izazov su lažno pozitivni rezultati. Starenje donosi fiziološke promene koje na analizama mogu ličiti na bolest, što može izazvati nepotrebnu zabrinutost, dodatna snimanja ili terapije koje nisu potrebne. Sve to može značajno uticati na psihičko stanje i svakodnevicu žena u starijem dobu.

Za mnoge starije žene, očuvanje kvaliteta života, samostalnosti i mentalne jasnoće važnije je od produženja života po svaku cenu. „Za mnoge starije žene, svakodnevne aktivnosti, druženje i nezavisnost vredniji su od saznanja o nekoj promeni koja možda nikada neće uzrokovati tegobe”, ističe dr Petrović.

Saveti za čitateljke uključuju otvoren razgovor sa izabranim lekarom o realnim koristima i rizicima predloženih pregleda, kao i procenu celokupnog zdravstvenog stanja, a ne samo pojedinačnih nalaza. Svaka žena treba informisano da odluči koji su joj pregledi zaista potrebni, uzimajući u obzir sopstveno zdravlje, želje i način života.

Za preciznu dijagnozu i preporuku, konsultujte se sa svojim lekarom.

Pročitaj još

U Trendu