Rano otkrivanje simptoma angine pektoris može spasiti život – na koje znake treba posebno obratiti pažnju
Angina pektoris je stanje u kojem srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika zbog suženih krvnih sudova, a najčešće pogađa žene posle 40. godine. Prepoznavanje ranih simptoma značajno smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija kao što je infarkt, pa je brzo reagovanje izuzetno važno.
Prvi i najkarakterističniji simptom angine pektoris je osećaj stezanja ili pritiska u sredini grudnog koša. Žene ovaj simptom često opisuju kao težinu, ili kao da im neko sedi na grudima. Nelagodnost se obično javlja tokom fizičkog napora, brzog hoda ili stresa, traje nekoliko minuta i može se pojačati tokom aktivnosti. Kod nekih osoba, osećaj može biti poput pečenja ili neprijatnog pritiska koji ne prolazi odmah.
Drugi simptom na koji treba obratiti pažnju je bol koji se širi izvan grudnog koša – u levu ruku, rame, vrat, leđa ili donju vilicu. Zbog toga žene često misle da je u pitanju istegnuće mišića ili problem sa vratom, ali takvo širenje bola često ukazuje na poremećen protok krvi kroz koronarne arterije. Ako se bol pojavi iznenada ili traje duže nego ranije, preporučuje se da odmah potražite medicinsku pomoć.
Treći važan simptom je kratak dah, čak i pri manjim naporima. Uz to se mogu javiti hladan znoj, vrtoglavica, mučnina ili nagli umor. Ovi znaci su često prvi pokazatelji da srce ne dobija dovoljno kiseonika. Kod nekih žena osećaj gušenja i slabosti može prethoditi bolu u grudima.
Istraživanja pokazuju da se bolest koronarnih arterija kod žena često ne prepozna na vreme. Kardiolog dr Ana Petrović posebno naglašava: „Žene češće ignorišu rane simptome, jer su često nespecifični. Važno je da svaka žena obrati pažnju na promene tokom fizičkog napora ili stresa.“
Faktori rizika kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, hronični stres i pušenje dodatno povećavaju šanse za razvoj angine pektoris. Posebnu pažnju treba da obrate žene koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti, a ukoliko se simptomi jave u mlađim godinama, savetuje se hitno obraćanje lekaru.
Za očuvanje zdravlja srca preporučuje se redovna fizička aktivnost, izbegavanje dužeg sedenja, uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, kao i prestanak pušenja. Redovno proveravajte krvni pritisak i nivo holesterola. Ako primetite neki od navedenih simptoma, ne odlažite posetu lekaru – pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.
Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.
