Brza dijagnoza i intervencija mogu spasiti jajnik kod ovog ozbiljnog ginekološkog problema

Nagla i jaka bol u donjem delu stomaka kod žena može biti signal ozbiljnog zdravstvenog problema koji zahteva hitan odgovor. Torzija jajnika je stanje koje se javlja kada se jajnik, a ponekad i jajovod, uvrnu oko svojih ligamenta, što prekida dotok krvi do tkiva. Ovo se najčešće dešava ženama u reproduktivnim godinama, ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu. Ako se ne reaguje brzo, postoji rizik od odumiranja tkiva i trajnog gubitka funkcije jajnika.

Najčešći uzrok torzije jajnika jesu ciste ili druge izrasline koje povećavaju masu jajnika, čineći ga podložnijim uvrnutju. Iako tačna učestalost nije poznata, torzija jajnika je peti najčešći razlog za hitnu ginekološku hirurgiju. Simptomi su često nespecifični, ali glavni znak je iznenadan i veoma jak bol u donjem delu stomaka, koji se može pojaviti iznenada i praćen je mučninom ili povraćanjem. Bol može biti konstantan ili povremen, oštar ili tup, i često se širi ka leđima, bokovima ili butinama. U pojedinim slučajevima može se javiti povišena temperatura i neobično vaginalno krvarenje, što ukazuje na ozbiljno oštećenje tkiva.

Ginekolog dr Ana Petrović savetuje: “Svaka žena koja oseti iznenadan i jak bol u donjem stomaku, posebno ako bol ne prolazi ili je praćen mučninom, treba odmah da potraži medicinsku pomoć. Brza dijagnoza i lečenje mogu sačuvati jajnik i sprečiti komplikacije.”

Bol u stomaku može imati brojne uzroke, ali kod torzije jajnika bol je uglavnom izraženiji i ne prolazi spontano. Ponekad se dogodi da se jajnik sam odvrne, pa bol nakratko nestane, ali i tada je potrebno obavezno javiti se lekaru. Redovne ginekološke kontrole su važne, naročito kod žena sa cistama ili promenama na jajnicima. Ako se simptomi pojave, odlazak u hitnu službu ne treba odlagati. Dijagnoza se postavlja ultrazvukom, dok je lečenje najčešće hirurško.

Za preciznu dijagnozu i adekvatan savet, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Alkohol može izazvati aritmije, posebno kod žena sa postojećim zdravstvenim rizicima – evo na šta da obratite pažnju.

Poremećaji srčanog ritma, poznati kao aritmije, predstavljaju značajan zdravstveni izazov, naročito za žene srednjih i starijih godina. Normalan puls u mirovanju kreće se od 60 do 100 otkucaja u minutu, a svaka odstupanja mogu ukazivati na aritmije koje mogu biti blage ili ozbiljne po zdravlje.

Konzumacija alkohola je jedan od faktora koji može uticati na srčani ritam. Kardiolog dr Roderik Tung napominje da čak i umerene količine alkohola kod nekih ljudi mogu dovesti do atrijalne fibrilacije – najčešće vrste aritmije koja se manifestuje ubrzanim i nepravilnim otkucajima srca. Prema njegovim rečima: “Pacijenti sa dijabetesom, apnejom u snu, povišenim pritiskom i gojaznošću imaju veći rizik od atrijalne fibrilacije. Prekomerno konzumiranje alkohola može uzrokovati ‘sindrom prazničnog srca’, kada se aritmije javljaju nakon većih količina alkohola.”

Alkohol putem svojih metabolita, kao što je acetaldehid koji se stvara u jetri, može oštetiti srčano tkivo i poremetiti električne signale koji upravljaju otkucajima srca. Svaka osoba reaguje različito na alkohol, što zavisi od genetike i načina života, ali ukoliko primetite ubrzan ili nepravilan rad srca posle konzumacije alkohola, savetuje se da unos smanjite ili potpuno izbegnete.

Za žene bez poremećaja srčanog ritma važi preporuka da je jedno alkoholno piće dnevno gornja granica umerenosti, dok veće količine mogu povećati rizik od srčane insuficijencije i bolesti jetre.

Nove studije su pokazale da osobe sa atrijalnom fibrilacijom koje prestanu da piju alkohol ređe doživljavaju epizode ove aritmije. Istraživanja sa Univerziteta u Kaliforniji dodatno potvrđuju da alkohol može ozbiljno narušiti električni sistem srca, što je naročito izraženo kod žena sa dodatnim faktorima rizika.

Kada se alkohol konzumira u većim količinama ili tokom praznika, može se javiti takozvani “postpraznični sindrom srca”, praćen poremećajem ritma i osećajem slabosti ili preskakanja srca. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su osećaj “treperenja” u grudima, nepravilni otkucaji, vrtoglavica ili slabost.

Ako se ovakvi simptomi ponavljaju ili traju duže, preporučuje se što pre posetiti lekara. Pravovremena dijagnostika i promena životnih navika, uključujući kontrolu unosa alkohola, značajno smanjuju rizik od ozbiljnih komplikacija. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Priča o hrabrosti, važnosti informisanosti i podršci ženama koje se suočavaju sa ginekološkim karcinomima

Rak jajnika svake godine pogađa hiljade žena, najčešće između 40. i 65. godine. Ova bolest se teško otkriva na vreme jer ne postoje pouzdani testovi za rano otkrivanje, a simptomi su često nejasni i mogu se zameniti s menopauzom ili probavnim tegobama. Zbog toga čak 80 odsto žena sazna za bolest u kasnijoj fazi.

Rachel, koja je preživela rak jajnika, suočila se sa dijagnozom 2018. godine nakon operacije, iako su lekari već tada sumnjali na bolest zbog dužine trajanja zahvata. Njena borba nije završila nakon prvog izlečenja – tokom narednih osam godina rak joj se još dva puta vratio. Uprkos svemu, odlučila je da svoju priču podeli kako bi ohrabrila druge žene da budu informisane i da donose važne zdravstvene odluke.

Još 2003. godine, kao mlada majka, Rachel je saznala da ima genetsku predispoziciju za rak. Lekari su joj predložili preventivno uklanjanje jajnika i jajovoda, što značajno smanjuje rizik od bolesti, ali istovremeno izaziva ranu menopauzu i druge posledice. “Nisam zanemarila informacije koje sam dobila, već sam donela obrazovanu odluku”, ističe Rachel, napominjući da svaka žena treba da postupi u skladu sa svojim potrebama i okolnostima.

Simptomi raka jajnika, poput nadutosti, bolova u karlici ili leđima, promena u mokrenju i pražnjenju creva, često nisu dovoljno prepoznati. Zato je važno da žene obrati pažnju na sve što im deluje neobično. Rachel posebno naglašava: “Želim da što više pričamo o organima koji nam daju život i koji mogu biti ugroženi. O tome se ne sme ćutati.”

Nakon šest ciklusa hemioterapije, Rachel je osetila olakšanje i bila zahvalna što ima priliku za oporavak. Iako je verovala da je bolest iza nje, posle tri i po godine rak se vratio. Ova nova borba ju je podstakla da postane edukatorka i zagovornica, želeći da žene širom sveta imaju više informacija o genetskim testovima i mogućnostima prevencije.

Stručnjaci preporučuju ženama koje imaju porodičnu istoriju raka jajnika ili dojke da razgovaraju sa lekarom o genetskim testovima. Bitno je pratiti promene na telu, ići na redovne ginekološke preglede i ne ustručavati se da postavite pitanja ili zatražite drugo mišljenje. Rachel poručuje: “Svaka žena ima pravo da zna, da odluči i da otvoreno govori o svom zdravlju.”

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.