Prevencija i rana dijagnoza su ključne za svaku ženu, bez obzira na godine i planove o majčinstvu

Odlasci na redovne ginekološke preglede imaju neprocenjiv značaj za žensko zdravlje, ali mnoge žene i dalje osećaju stid prilikom posete ginekologu. Prema profesorki dr Vesni Kesić, ginekologu-onkologu, svest o važnosti preventivnih pregleda i dalje je niska – samo oko 20 odsto žena u Srbiji redovno ide na kontrole. Zbog toga se opasne bolesti, uključujući karcinome, često otkriju u kasnijim fazama, čak i kod mlađih žena koje nisu rađale.

Tradicionalni tretmani za ginekološke maligne bolesti, poput radikalnih operacija, zračenja ili hemoterapije, mogu dovesti do neplodnosti. Danas, zahvaljujući napretku medicine, žene imaju mogućnost da sačuvaju plodnost. Dr Kesić navodi da je najpouzdanija metoda zamrzavanje embriona pre početka lečenja. Ona ističe i nove pristupe: „Pronalaženje i uvođenje agenasa koji blokiraju oštećenje jajnih ćelija tokom hemoterapije predstavljaju nove načine sprečavanja gubitka plodnosti kod žena koje se leče od raka.”

Šanse za ostvarenje trudnoće nakon lečenja maligniteta zavise od vrste tumora, dobi i terapije. „Žene kojima je bolest otkrivena pre 30. godine imaju ukupnu verovatnoću za roditeljstvo od 32 odsto, dok je ta verovatnoća kod žena starijih od 30 godina značajno manja,” objašnjava dr Kesić. Najveće šanse za trudnoću posle lečenja imaju žene koje su imale horiokarcinom, limfom ili melanom.

Hemoterapija, naročito kod raka dojke i hematoloških maligniteta, može ozbiljno uticati na funkciju jajnika, a posebno pogađa žene starije od 35 godina. Dr Kesić navodi: „Nakon adjuvantne hemoterapije raka dojke, samo 10 do 20 odsto žena mlađih od 35 godina ostaje bez menstruacije, dok kod žena starijih od 40 godina taj procenat dostiže čak 90 odsto.”

Jedan od načina zaštite plodnosti tokom lečenja je privremena supresija jajnika specijalnim hormonima, što može pomoći mladim ženama da očuvaju funkciju jajnika. Ipak, važno je znati da ova metoda nije zamena za druge opcije, te odluku treba doneti u dogovoru sa lekarom.

Ako se suočavate sa dijagnozom maligniteta, preporučuje se da pre početka lečenja razgovarate sa ginekologom o svim mogućnostima očuvanja plodnosti. Redovni pregledi, rana dijagnoza i otvoren razgovor sa stručnjacima su od suštinske važnosti za zdravlje svake žene. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Urme su bogate vitaminima i mineralima, pomažu kod anemije, varenja i olakšavaju porođaj – preporuka za žene svih uzrasta.

Sve više žena traži prirodne načine za unapređenje zdravlja, a urme su voće koje se izdvaja bogatstvom korisnih sastojaka. Ovi suvi i slatki plodovi iz toplih krajeva nude obilje magnezijuma, kalijuma i vlakana, a posebno su cenjene zbog sadržaja prirodnih šećera koji ne uzrokuju nagle skokove glukoze u krvi.

Stručnjaci preporučuju uvođenje urmi u svakodnevnu ishranu, posebno ženama koje se bore sa anemijom, jer magnezijum i gvožđe iz ovog voća mogu doprineti boljoj krvnoj slici. Kalijum povoljno utiče na varenje i ima umirujući efekat na crevnu sluzokožu, što je važno nakon upotrebe antibiotika ili u stresnim periodima.

Redovno konzumiranje urmi doprinosi i zdravoj crevnoj flori zahvaljujući vlaknima koja pospešuju rast dobrih bakterija, olakšavaju probavu i pomažu regulaciju stolice. Uz to, prirodni šećeri iz urmi obezbeđuju energiju bez potrebe za kafom ili industrijskim slatkišima. Najbolje je urme jesti ujutru pre doručka, kako bi podstakle metabolizam i smanjile osećaj gladi tokom dana.

Posebno su korisne trudnicama u poslednjem mesecu trudnoće – ginekolozi savetuju da svakodnevno uzimate šest do sedam urmi, jer to može olakšati kontrakcije i ubrzati oporavak nakon porođaja. Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste ginekologije: “Redovno unošenje urmi može doprineti lakšem toku porođaja i smanjenju postporođajnog krvarenja.”

Urme takođe podržavaju rad srca i doprinose snižavanju lošeg holesterola. Pogodne su za žene koje žele da održe ili smanje telesnu težinu – vlakna obezbeđuju dug osećaj sitosti, pa su odlična alternativa za užinu umesto kaloričnih slatkiša. Popodnevna kombinacija dve urme i nekoliko badema pomaže da se izbegne prejedanje kasnije tokom dana.

Važno je napomenuti da osobe sa dijabetesom treba da unose urme u ograničenim količinama i isključivo uz konsultaciju sa lekarom, a žene sa osetljivim crevima neka počnu sa manjim količinama. Prilikom kupovine gledajte deklaraciju, jer deo sušenih urmi može sadržati konzervans sulfite.

Birajte mekane urme sjajne kore, bez belih naslaga šećera – najpoznatija sorta je “medjool”, poznata po bogatom ukusu. Čuvajte ih u staklenoj tegli na hladnom ili u frižideru, gde mogu ostati sveže do šest meseci.

Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno konsultujte lekara.

Previsoke noćne temperature povezane su sa povećanim rizikom od srčanih problema kod starijih žena, pokazuje novo istraživanje

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da temperatura u kojoj spavamo može imati veliki uticaj na zdravlje srca, posebno kod starijih žena. Tokom letnjih meseci, australijski naučnici pratili su 47 osoba starijih od 65 godina, beležeći im noćni rad srca, varijabilnost srčanog ritma i temperaturu u njihovim spavaćim sobama. Rezultati su pokazali da noćna temperatura viša od 24°C dovodi do ubrzanog rada srca, smanjuje varijabilnost srčanog ritma i povećava fiziološki stres, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Kardiološkinja dr Lily Dastmalchi ističe: „Kvalitet sna važan je za metaboličko, mentalno i kardiovaskularno zdravlje. Loš san je jedan od osam glavnih faktora rizika za razvoj srčanih bolesti.” Dakle, žene koje zbog pretoplih noći ne spavaju dobro mogu biti naročito izložene riziku od srčanih problema.

Dr Cheng-Han Chen objašnjava: „Autonomni nervni sistem igra ključnu ulogu u regulaciji rada srca, krvnog pritiska i snage kontrakcije srčanog mišića. Poremećaji u ovom sistemu, do kojih može doći zbog neprijatno toplih noći, povećavaju rizik od aritmija i drugih ozbiljnih srčanih stanja.”

Ženama koje žele da unaprede kvalitet sna i zaštite srce savetuje se da temperatura spavaće sobe bude oko 15°C, iako se ona može prilagoditi individualnim potrebama. Osobe sa slabijom cirkulacijom ili Rejnoovim sindromom možda će bolje spavati u nešto toplijem ambijentu, ali čak i tada temperatura ne bi trebalo da bude previsoka.

Praktični saveti uključuju korišćenje lagane posteljine, redovno provetravanje sobe pre odlaska na spavanje i izbegavanje upotrebe uređaja koji greju prostoriju tokom noći. Ako primetite simptome poput ubrzanog rada srca, lošeg sna ili umora tokom dana, preporučuje se da se obratite lekaru radi saveta i eventualne dijagnostike.

Za preciznu dijagnostiku i preporuke, najbolje je konsultovati izabranog lekara ili kardiologa. Pravilna temperatura spavaće sobe jednostavan je, ali važan korak za očuvanje zdravlja srca kod žena svih generacija.