Održavanje ravnoteže mikroba u ustima može smanjiti rizik od bolesti srca, mozga i karcinoma

U našim ustima živi oko 700 različitih vrsta mikroba koji se nalaze na zubima, desnima i jeziku, a njihova uravnoteženost ima veliki uticaj ne samo na zdravlje usne duplje, već i na čitavo telo. Čak i uz redovnu oralnu higijenu, ovi mikroorganizmi su stalni stanovnici naših usta i mogu doprineti očuvanju zdravlja ili, u slučaju disbalansa, povećati rizik od raznih bolesti. Naučna istraživanja su povezala promene u mikrobiomu usta sa nastankom karcinoma, kardiovaskularnih oboljenja, kao i neuroloških poremećaja, poput Alchajmerove bolesti.

Akintunde Emiola, istraživač mikrobioma, pojašnjava: “Ljudi obično imaju određene mikrobe u specifičnim proporcijama. Kada se ta proporcija promeni, to može da ima veze sa razvojem bolesti.” Na primer, povećan unos šećera može pogodovati bakterijama koje narušavaju zdravlje zuba i desni. Međutim, ravnoteža mikroorganizama u ustima utiče i na druge organe. Neke bakterije iz usne šupljine mogu lučiti supstance koje završavaju u krvotoku, pa tako mogu uticati na funkcije srca, pluća ili mozga.

Ženama se posebno savetuje da vode računa o zdravlju usne šupljine, jer su određene bakterije povezane sa povećanim rizikom od raka debelog creva, jednjaka i pluća. Colin Combs, stručnjak za neurodegenerativne bolesti, kaže: “Mislimo da vrsta bakterija koje žive u ustima može da luči supstance koje mogu da uđu u naš krvotok, uđu u mozak i izazovu poremećaje.” Njegov istraživački tim proučava da li ove supstance mogu doprineti nastanku Alchajmerove bolesti.

Potpuno uništavanje mikroba u ustima nije poželjno, jer korisne bakterije štite zdravlje. Emiola dodaje: “Kada uništite sve mikrobe, oni problematični se brže ponovo naseljavaju. Ali, ako posebno ciljate loše mikrobe, to omogućava dobrima da ponovo nasele okruženje.” Istraživanja se trenutno fokusiraju na razvoj lekova koji uklanjaju samo štetne bakterije, a ne remete korisne vrste.

Praktični saveti za očuvanje oralnog zdravlja kod žena uključuju redovno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i izbegavanje prekomernog unosa šećera. Takođe, preporučuju se redovne posete stomatologu i pažnja na promene u ustima, poput krvarenja desni ili upornih ranica. Za tačne savete i dijagnozu uvek se obratite svom lekaru.

Umor, promene težine i kosa mogu biti prvi znaci – rana kontrola hormona štitne žlezde je presudna

Hašimoto sindrom je hronično autoimuno oboljenje koje najčešće pogađa žene u periodu između 30. i 55. godine života. Ova bolest razvija se neprimetno, a njeni prvi simptomi su često nespecifični i lako se pripisuju svakodnevnom umoru, stresu ili hormonskim promenama. Žene su, kako u Srbiji, tako i širom sveta, podložnije ovoj bolesti, a rizik je naročito izražen tokom reproduktivnog i zrelog doba.

Hašimoto sindrom nastaje kada imuni sistem greškom napadne sopstvenu štitnu žlezdu, što remeti proizvodnju hormona ključnih za energiju, metabolizam i opšte zdravlje. U početnim fazama, žene mogu primetiti stalni umor, pojačanu osetljivost na hladnoću, suvu kožu, opadanje kose ili neočekivano dobijanje na težini. Kako bolest napreduje, simptomi hipotireoze postaju izraženiji, ali mnoge žene ih godinama ne povezuju sa autoimunim poremećajem.

Endokrinolog dr Marija Petrović naglašava: “Hašimoto sindrom se često otkrije tek kada se simptomi pogoršaju. Zato je važno obratiti pažnju na promene u telu i redovno kontrolisati hormone štitne žlezde, posebno ako u porodici postoje slučajevi bolesti.”

Razlozi za razvoj Hašimoto sindroma još nisu potpuno razjašnjeni, ali nasledni faktori, hormonske promene poput trudnoće i menopauze, stres i uticaji iz okoline igraju značajnu ulogu. Imuni sistem kod obolelih stvara antitela koja oštećuju ćelije štitne žlezde i postepeno smanjuju njenu funkciju.

Iako ne postoji terapija koja potpuno eliminiše Hašimoto, simptomi se mogu uspešno držati pod kontrolom uz odgovarajuće lečenje. Najčešće se koristi hormonska nadoknada koja normalizuje nivo hormona i olakšava svakodnevno funkcionisanje. Redovne medicinske kontrole i laboratorijske analize su obavezne.

Prema rečima dr Petrović: “Pravilno lečenje i rana dijagnoza značajno poboljšavaju kvalitet života. Žene treba da znaju da umor, promene raspoloženja ili opadanje kose nisu samo posledica stresa, već mogu biti i znak oboljenja štitne žlezde.”

Savetuje se svakoj ženi da, ukoliko primeti ovakve simptome ili ima porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde, obavezno zakaže pregled kod endokrinologa. Kontrola hormona, ultrazvuk štitne žlezde i analiza antitela su ključni za pravovremenu dijagnozu i sprečavanje komplikacija. Za sve dileme i tačnu dijagnozu, najbolje je konsultovati lekara.

Mart je mesec posvećen podizanju svesti o autoimunim bolestima, koje najčešće pogađaju žensku populaciju – ključ je u informisanosti i pravovremenoj dijagnozi.

Mart je širom sveta prepoznat kao period kada se posebna pažnja posvećuje informisanju o autoimunim bolestima – grupi oboljenja gde imunitet greškom napada sopstvene ćelije i tkiva. Iako mogu pogoditi svakog, žene su prema statistikama daleko češće pogođene, što podvlači važnost edukacije o simptomima i prevenciji upravo kod ženske populacije.

Spektar autoimunih bolesti je širok – među najpoznatijima su lupus, reumatoidni artritis, Hashimotov tireoiditis i celijakija. Milioni ljudi globalno žive sa dijagnozom nekog od ovih poremećaja, a broj novoobolelih raste iz godine u godinu. Prvi simptomi često nisu karakteristični: mogu uključiti stalni umor, bolove u zglobovima, kožne promene, teškoće s koncentracijom ili ponavljane upale. Zbog nespecifičnosti, početni znaci često ostanu neprepoznati ili se pogrešno pripišu stresu, hormonskim promenama ili iscrpljenosti, što odlaže pravu dijagnozu.

Za žene je posebno važno da slušaju signale svog organizma i ne ignorišu promene koje se ponavljaju ili traju duže vreme. Redovni pregledi kod lekara, naročito ako se pojave neočekivani zdravstveni problemi, mogu doprineti ranom otkrivanju bolesti. Kako navodi dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine: „Autoimuni poremećaji se češće javljaju kod žena i često su povezani sa periodima hormonalnih promena, kao što su trudnoća ili menopauza. Zato je važno da žene budu informisane i da o simptomima otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom.“

Prevencija i očuvanje zdravlja podrazumevaju usvajanje zdravih životnih navika – raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, adekvatan san, izbegavanje pušenja i upravljanje stresom. Osim toga, podrška okoline – porodice, prijatelja i zajednice – ima ključnu ulogu za žene koje se nose sa ovim bolestima.

Ako primetite neobjašnjive zdravstvene tegobe koje traju više nedelja ili imate porodičnu istoriju autoimunih oboljenja, preporučuje se da se obratite svom lekaru radi dalje dijagnostike. Prava informisanost i blagovremena reakcija mogu znatno uticati na kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i preporuke, svakako se konsultujte sa stručnjakom.