Stručnjaci otkrivaju da raniji obroci mogu poboljšati nivo masnoća u krvi i očuvati zdravlje srca, posebno nakon 40. godine

Povišeni holesterol i trigliceridi sve češće predstavljaju izazov za žene, naročito posle 40. godine, kada hormonske promene utiču na metabolizam. Osim izbora namirnica, i vreme kada jedemo ima veliki značaj za zdravlje srca. Najnovija istraživanja pokazuju da pomeranje večere ranije tokom večeri može pozitivno uticati na nivo masnoća u krvi. Registrovana dijetetičarka Džeki Bridson preporučuje: „Preporučujem da sa večerom završite dva do tri sata pre spavanja. Na primer, ako idete na počinak u 22 sata, idealno je da večerate do 19 ili 20 časova.”

Tokom noći telo prirodno usporava obradu masnoća, a jetra, kao ključni organ za regulaciju holesterola, funkcioniše prema svom unutrašnjem satu. Ako jedemo kasno, metabolizam je manje efikasan u uklanjanju masnoća iz krvotoka, što može dovesti do povećanja triglicerida. Naučne studije potvrđuju da isti obrok unet kasno uveče izaziva veći porast masnoća nego kada ga pojedemo ranije. Takođe, doslednost u vremenu večere pomaže telu da lakše reguliše nivoe holesterola i triglicerida. Žene koje prestanu da jedu najmanje tri sata pre spavanja često primećuju bolje vrednosti krvnog pritiska i šećera tokom noći, što dugoročno štiti srce.

Pored vremena, važno je obratiti pažnju i na sadržaj večere. Stručnjaci savetuju da obrok bude bogat biljnim vlaknima i zdravim mastima – ovsene pahuljice, mahunarke, brokoli, prokelj i voće pomažu izbacivanju holesterola iz organizma. Omega-3 masne kiseline iz ribe poput lososa, pastrmke i tune doprinose snižavanju triglicerida i štite kardiovaskularno zdravlje. Umesto zasićenih masti iz crvenog mesa i prerađevina, prednost dajte maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima i semenima, jer te masti smanjuju „loš“ LDL, a povećavaju „dobar“ HDL holesterol. Takođe, treba izbegavati skrivene šećere u gotovim jelima i napicima. Idealno je da 75% tanjira bude ispunjeno povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, a četvrtinu proteinima iz ribe ili mahunarki.

Za žene koje žele bolji lipidni profil, ranija večera je jednostavna, ali efikasna promena. Uz to, redovna provera krvne slike i konsultacije sa lekarom su važne, posebno kod faktora rizika poput visokog pritiska, gojaznosti ili porodične istorije bolesti srca. Džeki Bridson naglašava: „Naš metabolizam noću radi sporije, pa kasni obroci povećavaju nivo triglicerida u krvi. Dosledan raspored obroka i zdrav izbor namirnica ključni su za kontrolu holesterola kod žena.”

Ukoliko primetite povišene vrednosti holesterola ili triglicerida, obavezno se posavetujte sa stručnjakom. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom ostaju temelj prevencije srčanih bolesti.

Nemački naučnici su identifikovali ključni mehanizam i testirali lek FP802 koji usporava oštećenja mozga, ali je još u fazi ispitivanja

Naučnici sa Univerziteta u Hajdelbergu došli su do značajnog otkrića koje može promeniti pristup lečenju Alchajmerove bolesti, posebno kod žena starijih od 65 godina. Pronašli su novi mehanizam odgovoran za ubrzano propadanje moždanih ćelija, što je posebno važno jer se procenjuje da više od sedam miliona ljudi u ovom uzrastu živi sa tim oboljenjem. Očekuje se da će se broj obolelih skoro udvostručiti do 2050. godine, što dodatno naglašava značaj ovog otkrića.

U istraživanju su naučnici otkrili takozvani “kompleks smrti” – toksičnu strukturu koja se formira kada se dva proteina, NMDA receptor (koji ima ulogu u učenju i pamćenju) i TRPM4 (koji reguliše rad ćelija), povežu izvan sinapsi. Ova veza pokreće procese koji uništavaju nervne ćelije, a kod miševa sa Alchajmerovom bolešću prisustvo ovog kompleksa bilo je daleko izraženije nego kod zdravih životinja. Zato su žene, koje češće obolevaju od Alchajmerove bolesti, posebno ugrožene. Kako navodi dr Sara Hol iz istraživačkog tima: “Identifikovali smo vezu između dva specifična proteina koja ubrzava propadanje moždanih ćelija i dovodi do brže progresije bolesti.”

U okviru studije testiran je i eksperimentalni lek FP802, koji deluje tako što sprečava povezivanje NMDA receptora i TRPM4, čime razbija “kompleks smrti” i usporava napredovanje bolesti. Kod miševa tretiranih ovim lekom primećena su manja oštećenja mozga, bolja memorija i smanjeno nakupljanje štetnih naslaga. Dr Hol ističe: “Ne samo da sprečava uništavanje sinapsi, već značajno usporava tipične promene u mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću.” Pored toga, primećena je i zaštita mitohondrija i bolje sposobnosti učenja kod životinja.

Iako FP802 još nije dostupan za upotrebu kod ljudi, a klinička ispitivanja su u toku, ovo otkriće pruža novu nadu za razvoj terapija koje bi mogle usporiti ili zaustaviti napredovanje bolesti kod žena. Dok se ne pojave nove mogućnosti lečenja, stručnjaci preporučuju ženama da obrate pažnju na prve znakove bolesti – zaboravnost, promene raspoloženja i teškoće u svakodnevnim aktivnostima – te da, ukoliko postoji porodična istorija bolesti, redovno posećuju neurologa. Zdrav način života, sa uravnoteženom ishranom, fizičkom aktivnošću i mentalnom stimulacijom, takođe može doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Otkrijte koje simptome beta blokatori ublažavaju i zašto ih ne treba koristiti bez lekarskog saveta

Sve više žena širom Srbije i sveta interesuje se za upotrebu beta blokatora, posebno zbog želje da lakše kontrolišu anksioznost ili visok krvni pritisak. Popularnost ovih lekova raste i izvan medicinskih krugova, zahvaljujući pričama javnih ličnosti koje ih pominju u medijima. Ipak, važno je znati da su beta blokatori prvenstveno namenjeni regulaciji srčanih aritmija, snižavanju pritiska i smanjenju bola u grudima (angina). Njihovo delovanje se zasniva na blokiranju efekta adrenalina na beta receptore, što usporava srčani rad i snižava pritisak. U poslednje vreme, koriste se i za ublažavanje fizičkih simptoma jakog stresa ili treme, kao što su ubrzan puls i drhtavica, naročito pre javnih nastupa ili važnih ispita.

Kada je reč o anksioznosti, mnoge žene prijavljuju napade panike ili pojačanu nervozu, pa žele da znaju kako beta blokatori deluju. Ovi lekovi ne uklanjaju uzrok anksioznosti, već pomažu samo u suzbijanju simptoma na telu, poput znojenja, drhtanja i ubrzanog rada srca. Kako ističe dr Gail Saltz, psihijatar iz Njujorka: „Više ljudi govori o upotrebi ovih lekova jer je anksioznost sve češća i društvo je otvorenije za ovu temu“. Ona dodaje da su poznate ličnosti doprinele rušenju stigme i otvorenoj komunikaciji o mentalnom zdravlju. S druge strane, kardiolog dr Sanjiv Patel naglašava: „Beta blokatori su prvenstveno namenjeni srčanim problemima. Njihova upotreba kod anksioznosti treba biti ograničena na povremene situacije, a ne kao svakodnevna terapija.“

Važno je znati da beta blokatori nisu rešenje za depresiju, dugotrajnu anksioznost ili stres, jer ne utiču na emocije niti rešavaju psihološke uzroke. Mogu izazvati nuspojave – umor, hladne ruke i noge, kao i pad pritiska. Zbog toga je nužno da se uzimaju samo uz lekarsku preporuku. Dr Wilnise Jasmin, specijalista preventivne medicine, naglašava: „Nije preporučljivo uzimati lekove prijatelja ili članova porodice. Svaka terapija mora biti individualno prilagođena.“

Ukoliko primetite izražene fizičke simptome anksioznosti, obavezno se obratite svom lekaru ili psihijatru. Samoinicijativno uzimanje beta blokatora može biti opasno, naročito ako imate nizak pritisak ili astmu. Umesto toga, isprobajte tehnike relaksacije, fizičku aktivnost ili razgovor sa stručnjakom. Zapamtite, briga o srcu i mentalnom zdravlju zahteva celovit pristup. Za tačnu dijagnozu i preporuku, uvek se konsultujte sa lekarom.