Najčešće zablude o autizmu, uticaj na žene i porodice i važnost stručne podrške
Autizam, poznat i kao poremećaj iz spektra autizma, javlja se najčešće kod dece između druge i treće godine, ali traje ceo život i pogađa i odrasle. Povodom Svetskog dana autizma, koji se obeležava 2. aprila, važno je da žene – bilo kao majke, članice porodice ili profesionalke – budu upućene u činjenice i prepoznaju najčešće mitove koji mogu otežati pružanje podrške osobama sa autizmom.
Autizam se prepoznaje kroz izazove u društvenim veštinama, komunikaciji i ponašanju. Nauka potvrđuje da rana intervencija može značajno poboljšati kvalitet života – posebno kada je reč o razvoju govora, socijalnih veština i samostalnosti. Ipak, brojne predrasude i dalje postoje.
Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da vakcine izazivaju autizam, što je potpuno netačno – opsežna istraživanja su dokazala da ne postoji povezanost između vakcina i autizma, a same vakcine su bezbedne za decu. Još jedna zabluda je da autizam pogađa samo decu, dok je reč o poremećaju koji traje tokom čitavog života. Sve je više odraslih osoba sa autizmom kojima je potrebna podrška, ne samo u detinjstvu.
Postoji i mišljenje da su sve osobe sa autizmom intelektualno ograničene ili nesposobne za samostalan život. Istina je da autizam ima široku lepezu oblika – neki funkcionišu samostalno, dok drugima treba više pomoći. Kod žena i devojčica, simptomi su često diskretniji ili prikriveni naučenim socijalnim ponašanjem, pa se autizam redovno prepoznaje kasnije.
Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste dečje psihijatrije: „Autizam nije uzrokovan roditeljskim greškama, niti nekom vrstom zanemarivanja. Važno je da roditelji potraže stručnu pomoć čim primete razvojna odstupanja i ne osećaju krivicu.”
Za žene koje su deo porodica sa osobama iz spektra autizma, postoji više vrsta podrške: savetovališta, udruženja, kao i stručna pomoć psihologa i logopeda. Prvi znaci autizma mogu biti izostanak govora, izbegavanje kontakta očima i ponavljanje određenih pokreta. Pravovremena dijagnostika i podrška omogućavaju bolji razvoj i lakše uključivanje u društvo.
Praktični saveti uključuju: potražite mišljenje stručnjaka čim primetite neobično ponašanje kod deteta; informišite se iz proverenih izvora; pronađite podršku u zajednici ili roditeljskim udruženjima; i strpljivo učite dete veštinama korisnim za svakodnevni život.
Za postavljanje dijagnoze i vođenje kroz sve korake obavezno se konsultujte sa lekarom. Razbijanjem mitova i pružanjem prave podrške, žene mogu postati ključan oslonac osobama sa autizmom na putu do kvalitetnijeg života.
