Visoke temperature povećavaju rizik od povreda i u zatvorenim prostorima – evo kako da se zaštitite ovog leta
Letnje vrućine donose brojne izazove, naročito za žene koje rade u uslovima visokih temperatura. Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić Drakulić, vrućina ne predstavlja opasnost samo za one koji rade na otvorenom, već i za zaposlene u halama, kuhinjama i skladištima. Ekstremna toplota može umanjiti pažnju, koordinaciju i brzinu reakcije, čime se povećava šansa za povrede na radu. Tokom letnjih meseci, kada temperature rastu širom Srbije, ovaj rizik postaje posebno izražen.
Statistički podaci pokazuju da svake godine gotovo 23 miliona ljudi doživi povredu na poslu usled izloženosti toploti. Povrede ne nastaju samo zbog direktnog sunčevog udara, već i zbog gubitka koncentracije ili pogrešne procene rizika. Zato su žene koje rade u trgovinama, fabrikama ili u prevozu jednako izložene opasnosti kao i one koje rade na polju.
Važno je znati da rizik od povreda raste čak i pre nego što temperature dosegnu ekstremne vrednosti. Na toplotnom indeksu od 29,4 °C rizik već počinje da raste, dok na 32,2 °C postoji 3% veća šansa za povredu. Sa daljim povećanjem temperature, rizik raste: 6% na 35 °C, 10% na 37,8 °C, 15% na 40,6 °C i čak 20% na 43,3 °C. Kako navodi prof. dr Stanišić Drakulić, „rizik od povrede ne počinje tek pri skoro nepodnošljivim temperaturama, već raste i u opsegu koji je za mnoge deo svakodnevnog radnog ambijenta.“ Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na simptome čak i kada ne osećaju intenzivnu vrućinu.
Posebno su ugrožene žene koje rade u zatvorenim prostorima poput proizvodnih pogona, gde rizik od povrede raste za 17% na 37,8 °C, a na 43,3 °C čak za 34%. Prostorije bez dobre ventilacije, poput skladišta, radionica i kuhinja, mogu biti jednako rizične kao i rad na otvorenom. Kako ističe prof. dr Stanišić Drakulić, „toplotni rizik ne pogađa samo one koji rade napolju. Pregrejane prostorije, skladišta, radionice i kuhinje mogu predstavljati visok rizik za povrede.“
Prevencija je najvažnija. Preporučuje se pravljenje redovnih pauza i dovoljno hidriranja, kao i nošenje lagane, svetle odeće. Izbegavajte naporne fizičke aktivnosti u najtoplijem delu dana i, kada je moguće, organizujte posao u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U zatvorenim prostorima treba obezbediti dobru ventilaciju i rashlađivanje. Obratite pažnju na prve znake iscrpljenosti – glavobolju, vrtoglavicu, slabost ili dezorijentaciju. Ukoliko primetite ove simptome kod sebe ili koleginica, odmah prekinite rad i potražite hladnije mesto.
Na kraju, prof. dr Stanišić Drakulić podseća: „Mnogo pre pojave toplotnog udara, visoke temperature mogu narušiti koordinaciju pokreta, ravnotežu, pažnju i pamćenje. Zbog toga je važno da svaka žena osluškuje svoje telo i reaguje na vreme.” Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
