Novo istraživanje otkriva da gubitak čula mirisa kod starijih žena može ukazivati na slabiju snagu, ravnotežu i pokretljivost

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama na više od 5.000 starijih učesnika pokazuje jasnu vezu između smanjenog čula mirisa i opadanja fizičkih sposobnosti kod žena starijih od 65 godina. Naučnici su kroz dugoročnu studiju analizirali snagu mišića, ravnotežu, brzinu hoda i sposobnost prepoznavanja mirisa kod 5.474 osoba trećeg doba i utvrdili da one koje slabije osećaju mirise često imaju lošije rezultate na testovima fizičkog zdravlja.

Kako ističe dr David Cutler, lekar porodične medicine, ovakve promene se često primećuju kod starijih osoba. On naglašava da “pad čula mirisa mnogo više od neprijatnosti jer može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući promene u mozgu ili početak bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova.”

Učesnici su prošli standardizovane testove za merenje mirisa, dok su istovremeno procenjivani i njihovi fizički parametri. Rezultati su pokazali da su osobe sa slabijim čulom mirisa češće imale lošiju ravnotežu, sporiji hod i manju snagu u rukama i nogama. Za žene je ovo posebno važno, jer pad fizičkih sposobnosti može povećati rizik od padova i povreda, ali i otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Dr Jayant Pinto, koautor studije, objašnjava: “Smanjenje sposobnosti da osetite mirise može biti prvi diskretan signal da je telo u procesu starenja.”

Stručnjaci savetuju da se čulo mirisa može održati ili čak poboljšati olfaktornim treningom – jednostavnim vežbama udisanja i prepoznavanja različitih mirisa kod kuće. Takođe, preporučuje se održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i praćenje opšteg zdravstvenog stanja, jer sve to može pomoći u očuvanju i mirisa i pokretljivosti.

Ako primetite da slabije osećate mirise, dr Anna Kucharska-Newton, epidemiološkinja i koautorka studije, savetuje: “Ako primetite da slabije osećate mirise, to može biti znak da je vreme za pregled i dodatne analize.” Posebno je važno obratiti se lekaru ako se pojave i drugi simptomi kao što su pad energije, problemi sa hodom ili ravnotežom. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Zamor, suvoća i zamućenje vida sve su češći kod žena koje provode mnogo vremena pred ekranima – saznajte preventivne korake i savet oftalmologa.

Rad u digitalnom okruženju danas je nezaobilazan deo života mnogih žena, bilo da rade, studiraju ili vode domaćinstvo. Sve više vremena provodimo pred ekranima računara i mobilnih telefona, što postaje ozbiljan izazov za zdravlje očiju. Žene od 20 do 60 godina, koje svakodnevno balansiraju između posla, porodičnih i ličnih obaveza, često nisu ni svesne da se prvi znaci zamora očiju mogu javiti već posle samo nekoliko sati neprekidnog gledanja u ekran.

Najčešći simptomi digitalnog napora su suvoća, osećaj peckanja, zamućenje vida i težina u očima. Ovi znaci ukazuju na preopterećenost, posebno ako pravite retke pauze ili radite u prostorijama sa slabim osvetljenjem. Stručnjaci ističu da nije presudno samo vreme provedeno pred ekranom, već i način na koji koristimo uređaje. „Preporučujemo pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta pogledajte u predmet udaljen 6 metara na najmanje 20 sekundi. Ova navika može da smanji naprezanje i umanji rizik od razvoja sindroma suvog oka“, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista oftalmologije.

Dugotrajno gledanje u ekran smanjuje učestalost treptanja do 50%, što dodatno isušuje površinu oka i može izazvati neprijatnosti. Žene koje često rade uveče, pri slabom svetlu ili iz neudobnog položaja, sklonije su simptomima zamora. Glavobolja i slabljenje fokusa takođe mogu biti posledica prevelikog napora.

Prevencija je ključ – pravilno osvetljenje, sedenje na odgovarajućoj udaljenosti od ekrana i redovne pauze tokom rada mogu pomoći u očuvanju zdravlja očiju. Dr Petrović savetuje: „Ako primetite da vam oči postaju suve ili zamućene, napravite kratku pauzu, trepćite češće i pokušajte da svakodnevno ograničite vreme korišćenja digitalnih uređaja, posebno u večernjim satima.“

Ako simptomi zamora i suvoće traju ili se pojačavaju, preporučuje se poseta oftalmologu radi detaljnog pregleda i saveta. Za tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, obavezno se obratite svom lekaru.

Nakupljanje tečnosti u kolenu može pogoditi žene svih godina – pravovremena reakcija olakšava oporavak i vraća pokretljivost

Nakupljanje viška tečnosti u kolenu, poznato i kao izliv, čest je problem sa kojim se susreću žene različitih godina. Ova pojava se javlja kod onih koje su fizički aktivne, ali i kod žena koje imaju hronične bolesti zglobova ili pate od viška kilograma. Višak tečnosti unutar ili oko zgloba izaziva oticanje, bol i smanjenu pokretljivost, što može značajno otežati svakodnevne aktivnosti. Prepoznavanje simptoma i brza reakcija su ključni, jer neadekvatno lečenje može produžiti oporavak.

Najčešći razlozi za pojavu vode u kolenu su povrede poput istegnuća, preloma ili oštećenja ligamenata, zatim degenerativne bolesti kao što su osteoartritis i reumatoidni artritis, ali i giht, infekcije i preterano opterećenje zgloba. Kod žena, dodatni faktor rizika je povećana telesna masa, a rizik raste i zbog čestog nošenja visokih potpetica ili poslova koji zahtevaju dugo stajanje.

Simptomi mogu biti različiti, ali najčešće se javlja otok na jednom kolenu, koje postaje vidno veće u odnosu na drugo. Uz otok, često se prisutni bol, ukočenost, osećaj topline, a pokreti – posebno savijanje ili ispravljanje noge – postaju bolni ili ograničeni. Prema rečima dr Sanje Petrović, specijaliste reumatologije: “Ako primetite da koleno ne možete da oslonite ili imate povišenu temperaturu uz otok, obavezno se javite lekaru.” Kod upalnih stanja, ukočenost je češća ujutru, dok su kod povreda izraženiji otok i nagli bol.

Lečenje zavisi od razloga i intenziteta tegoba. Kada su simptomi blaži, savetuje se mirovanje, hlađenje kolena oblogama, podizanje noge i korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (uvek uz konsultaciju sa farmaceutom ili lekarom). Dr Petrović objašnjava: “Kod upornog otoka, lekar može uraditi aspiraciju – izvlačenje tečnosti iz zgloba, što brzo smanjuje pritisak i bol.” U određenim slučajevima, koriste se i lekovi za smanjenje upale, poput kortikosteroida. Ako se tegobe često ponavljaju ili su izražene, važno je otkriti uzrok.

Preventiva je naročito značajna za žene koje su sklone povredama ili imaju hronične bolesti. Preporučuje se održavanje zdrave telesne mase, vežbe za jačanje muskulature oko kolena i izbegavanje naglih pokreta. Ukoliko primetite otok, bol ili osećaj toplote u kolenu, ne odlažite odlazak lekaru. Pravovremena dijagnostika i lečenje su presudni za očuvanje pokretljivosti i kvalitet života.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.