Redovna rutina spavanja štiti kognitivno zdravlje i poboljšava raspoloženje, posebno kod žena svih uzrasta

Hroničan umor, slabija koncentracija i česte promene raspoloženja često se javljaju kod žena različitih godina, a jedan od glavnih razloga je upravo nedostatak sna. Neurolog dr Rab Navaz, koji ima bogato kliničko iskustvo, ističe da često ostajanje budan uz telefon ili laptop pred spavanje može dugoročno narušiti zdravlje mozga.

„Nikada ne ostajem budan na telefonu ili računaru, posebno ne u krevetu. Ljudi često misle da je to bezopasno vreme za opuštanje, ali upravo tada počinje hronični manjak sna”, ističe dr Navaz.

San ima ključnu ulogu za optimalno funkcionisanje mozga: tokom noći se stabilizuju sećanja, smanjuje se nivo stresa i aktivira prirodni proces ‘čišćenja’ mozga. Nedovoljno sna ne izaziva trenutne simptome, ali vremenom dovodi do slabije pažnje, sporije obrade informacija i češćih promena raspoloženja. Dugotrajni manjak sna može povećati rizik od problema sa krvnim sudovima i ubrzati kognitivno starenje, naročito kod žena koje već imaju visok krvni pritisak, dijabetes ili apneju u snu.

Za one koje žele da očuvaju svoje zdravlje, dr Navaz savetuje uvođenje zdrave rutine spavanja. “Dajem prioritet buđenju u isto vreme svakog dana, jer to bolje reguliše biološki sat tela nego strogo određeno vreme za spavanje. Preporučujem opuštajuću rutinu pred san – prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidljiv prelazak u san.”

Pored toga, preporučuje se redovno kretanje tokom dana, kao i obraćanje pažnje na simptome poput hrkanja ili pospanosti tokom dana, jer nelečena apneja može biti ozbiljna, a postoji efikasan tretman. „Ozbiljno shvatam hrkanje i pospanost tokom dana, jer nelečena apneja u snu može biti opasna, a postoji efikasno lečenje”, naglašava dr Navaz.

Stručne preporuke uključuju da prestanete sa korišćenjem ekrana najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje i umesto toga izaberete aktivnosti poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja knjige. Ukoliko vas brige muče pred san, preporučuje se da ih zapišete na papir i odložite svesku. Za preciznu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Ova savremena dijagnostika otkriva poremećaje štitne žlezde kod žena i vodi do preciznijeg lečenja u ranoj fazi

Scintigrafija štitne žlezde spada u najsavremenije medicinske preglede koji lekarima omogućavaju da detaljno procene funkciju ove važne žlezde. Posebno je značajna za žensko zdravlje, jer žene češće imaju probleme sa štitnom žlezdom, pogotovo tokom hormonskih promena kao što su trudnoća, menopauza ili kada su izložene velikom stresu. Ovaj pregled se preporučuje kada su prethodni rezultati poput hormona ili ultrazvuka pokazali odstupanja.

Procedura scintigrafije podrazumeva primanje male količine radioaktivnog izotopa, najčešće injekcijom, tabletom ili rastvorom. Nakon toga, potrebno je sačekati oko dvadeset minuta da supstanca stigne do štitne žlezde. Sama procedura je brza i traje oko deset minuta, dok pacijentkinja miruje, a specijalna kamera snima vrat i beleži način na koji žlezda upija radioaktivni marker. Ova metoda je potpuno bezbolna, izlaganje zračenju je minimalno i iz organizma se brzo eliminiše putem mokraće, što je bitno za žene koje su zabrinute zbog radiološke izloženosti.

Trudnicama se ovaj pregled ne preporučuje zbog izlaganja zračenju, dok dojilje treba da na neko vreme prekinu dojenje. Ako uzimate terapiju za štitnu žlezdu ili ste nedavno radili druge radiološke preglede, obavezno to napomenite lekaru, jer to može uticati na tačnost nalaza.

Scintigrafija pomaže u otkrivanju različitih poremećaja kao što su čvorići (nodusi), multinodularna guša, upale žlezde i stanja sa pojačanim lučenjem hormona (hipertireoza). ‘Scintigrafija nam omogućava da razlikujemo čvorove koji su aktivni od onih koji nisu, što je ključno za dalji izbor lečenja i procenu rizika’, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista nuklearne medicine. Aktivni ili „vrući” čvorovi obično su bezopasni, dok „hladni” zahtevaju dodatnu pažnju i često biopsiju, jer na tim mestima mogu nastati ozbiljnije promene.

Ako imate simptome kao što su umor, ubrzan puls, promene telesne mase, otežano gutanje ili osećaj knedle u grlu, scintigrafija može biti važan korak do precizne dijagnoze. ‘Pravovremeno otkrivanje i praćenje poremećaja štitne žlezde ključno je za očuvanje zdravlja, posebno kod žena u reproduktivnom i zrelom dobu’, ističe dr Petrović.

Za tumačenje rezultata i dalji plan lečenja, obavezno se posavetujte sa endokrinologom ili specijalistom nuklearne medicine, jer samo stručna procena može doneti tačnu dijagnozu i preporučiti adekvatnu terapiju.

Prepoznajte prve simptome i saznajte kako da podržite partnera ili člana porodice u očuvanju zdravlja prostate

Muškarci stariji od 45 godina često se suočavaju sa problemima sa prostatom, a rana identifikacija simptoma igra ključnu ulogu u očuvanju njihovog zdravlja i kvaliteta života. Iako je ovo pitanje koje prvenstveno pogađa muškarce, žene kao partnerke, ćerke ili sestre često prve primećuju promene i mogu biti ključna podrška u podsticanju voljenih da potraže pomoć stručnjaka.

Najčešći problemi sa prostatom uključuju upalu (prostatitis), benigno uvećanje (benigna hiperplazija) i ređe rak prostate. Početni znaci, kao što su češće mokrenje, posebno noću, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike, slab mlaz urina ili bol u donjem delu leđa i karlici, mogu biti blagi i lako zanemareni. Zbog toga je važno da žene znaju kako da prepoznaju ove tegobe i prepoznaju da nisu normalan deo starenja.

Ukoliko primetite da vaš partner ili otac često mora da ustaje tokom noći radi mokrenja, žali se na bol ili ima promene u svojim navikama, važno je razgovarati o tome i motivisati ga da poseti urologa. Dr Milan Petrović, specijalista urologije, naglašava: “Ako primetite da vaš partner ili otac često ustaje noću da bi mokrio, žali se na bol ili ima druge promene u svakodnevnim navikama, važno je da o tome razgovarate i podstaknete ga da poseti urologa.”

Preventivni urološki pregledi posle 45. godine, uključujući jednostavan pregled i PSA analizu (antigen specifičan za prostatu), izuzetno su važni za rano otkrivanje rizika i sprečavanje ozbiljnijih komplikacija. Ignorisanje simptoma može dovesti do infekcija, oštećenja bubrega ili čak gubitka funkcije bešike, što može uticati na ceo porodični život.

Žene mogu dodatno pomoći usvajanjem zdravih navika zajedno sa svojim najbližima – pravilna ishrana sa dosta voća i povrća, redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave težine smanjuju rizik od problema sa prostatom i doprinose opštem zdravlju porodice. Ako postoji porodična istorija bolesti prostate ili se pojave simptomi, savetuje se što brža poseta urologu. Dr Petrović dodaje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Pravovremena podrška porodice može biti presudna za zdravlje muškaraca i sklad u domu.