Connect with us

Zdravlje

Kako san utiče na mozak: saveti neurologa za bolju svakodnevicu

Redovna rutina spavanja štiti kognitivno zdravlje i poboljšava raspoloženje, posebno kod žena svih uzrasta

Published

2 months ago

on

pexels-photo-7445144

Redovna rutina spavanja štiti kognitivno zdravlje i poboljšava raspoloženje, posebno kod žena svih uzrasta

Hroničan umor, slabija koncentracija i česte promene raspoloženja često se javljaju kod žena različitih godina, a jedan od glavnih razloga je upravo nedostatak sna. Neurolog dr Rab Navaz, koji ima bogato kliničko iskustvo, ističe da često ostajanje budan uz telefon ili laptop pred spavanje može dugoročno narušiti zdravlje mozga.

„Nikada ne ostajem budan na telefonu ili računaru, posebno ne u krevetu. Ljudi često misle da je to bezopasno vreme za opuštanje, ali upravo tada počinje hronični manjak sna”, ističe dr Navaz.

San ima ključnu ulogu za optimalno funkcionisanje mozga: tokom noći se stabilizuju sećanja, smanjuje se nivo stresa i aktivira prirodni proces ‘čišćenja’ mozga. Nedovoljno sna ne izaziva trenutne simptome, ali vremenom dovodi do slabije pažnje, sporije obrade informacija i češćih promena raspoloženja. Dugotrajni manjak sna može povećati rizik od problema sa krvnim sudovima i ubrzati kognitivno starenje, naročito kod žena koje već imaju visok krvni pritisak, dijabetes ili apneju u snu.

Za one koje žele da očuvaju svoje zdravlje, dr Navaz savetuje uvođenje zdrave rutine spavanja. “Dajem prioritet buđenju u isto vreme svakog dana, jer to bolje reguliše biološki sat tela nego strogo određeno vreme za spavanje. Preporučujem opuštajuću rutinu pred san – prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidljiv prelazak u san.”

Pored toga, preporučuje se redovno kretanje tokom dana, kao i obraćanje pažnje na simptome poput hrkanja ili pospanosti tokom dana, jer nelečena apneja može biti ozbiljna, a postoji efikasan tretman. „Ozbiljno shvatam hrkanje i pospanost tokom dana, jer nelečena apneja u snu može biti opasna, a postoji efikasno lečenje”, naglašava dr Navaz.

Stručne preporuke uključuju da prestanete sa korišćenjem ekrana najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje i umesto toga izaberete aktivnosti poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja knjige. Ukoliko vas brige muče pred san, preporučuje se da ih zapišete na papir i odložite svesku. Za preciznu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Neobjašnjiv umor: ginekološki razlozi i znaci na koje treba obratiti pažnju

Hronična iscrpljenost kod žena često je povezana sa hormonskim disbalansom, obilnim menstruacijama i sindromom policističnih jajnika

Published

3 minutes ago

on

May 19, 2026

By

Hronična iscrpljenost kod žena često je povezana sa hormonskim disbalansom, obilnim menstruacijama i sindromom policističnih jajnika

Sve više žena, naročito onih koje su u radnom odnosu, oseća konstantan nedostatak energije koji ne nestaje čak ni posle odmora. Ovakav dugotrajan umor pogađa pripadnice svih starosnih grupa i može ozbiljno narušiti svakodnevno funkcionisanje, uticati na efikasnost na poslu i odnose sa bližnjima. Iako uzroci mogu biti različiti, ginekološka stanja predstavljaju čest razlog ove iscrpljenosti i zahtevaju blagovremenu dijagnostiku i lečenje.

Ginekolog dr Elizabet Zadžijelski ističe da je žensko reproduktivno zdravlje usko povezano sa opštim stanjem organizma. “Hormoni kao što su estrogen i progesteron imaju snažan uticaj na energiju, raspoloženje i san. Kada dođe do poremećaja u ravnoteži, žene se mogu osećati iscrpljeno i rasejano, čak i kada dovoljno spavaju”, navodi dr Zadžijelski.

Među najčešćim razlozima upornog umora su obilne menstruacije (menoragija). Dugotrajna i jaka krvarenja mogu dovesti do gubitka gvožđa i pojave anemije. Tipični simptomi uključuju stalni osećaj slabosti, bledilo kože, krte nokte i otežano disanje pri svakodnevnim aktivnostima. Laboratorijske analize su ključne za otkrivanje manjka gvožđa i omogućavaju pravovremeni početak terapije.

Sindrom policističnih jajnika je takođe čest kod žena u reproduktivnim godinama. Ovaj hormonski poremećaj uzrokuje neredovne cikluse, probleme sa težinom, akne, pojačanu maljavost, ali i intenzivan umor. Neravnoteža hormona otežava telu da efikasno koristi energiju, što dodatno utiče na svakodnevnu vitalnost.

Endometrioza, odnosno prisustvo tkiva sličnog sluzokoži materice van materice, izaziva snažne bolove, obilna krvarenja i istrajni umor. Produženi bolovi remete san i dodatno iscrpljuju, a karakteristični su jaki menstrualni grčevi, bol u karlici i donjem delu leđa, kao i nelagodnost tokom intimnih odnosa.

Žene koje ulaze u perimenopauzu i menopauzu posebno su osetljive na umor. Pad estrogena i progesterona dovodi do poremećaja sna, noćnog znojenja, valunga i promena raspoloženja, što dodatno doprinosi iscrpljenosti. “Ove hormonske promene mogu izazvati probleme sa snom, noćno znojenje, valunge i promene raspoloženja, a sve to doprinosi osećaju umora”, navodi dr Zadžijelski. Mnoge žene tada balansiraju između obaveza na poslu i kod kuće, što dodatno opterećuje organizam.

Redovne kontrole kod ginekologa, pravovremene laboratorijske analize i otvoren razgovor o simptomima mogu značajno pomoći u otkrivanju uzroka umora. Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, fizička aktivnost prema mogućnostima, ishrana bogata gvožđem i konsultacija sa lekarom pre upotrebe suplemenata. Za sve dileme i tačnu dijagnozu neophodno je obratiti se stručnjaku.

Pročitaj još

Zdravlje

Iskustvo Barbare Palvin: podizanje svesti o endometriozi među ženama

Otvorena priča poznate manekenke otkriva izazove dijagnoze endometrioze i važnost pravovremene pomoći za plodnost

Published

1 hour ago

on

May 19, 2026

By

Otvorena priča poznate manekenke otkriva izazove dijagnoze endometrioze i važnost pravovremene pomoći za plodnost

Mađarska manekenka Barbara Palvin nedavno je na Kanskom festivalu pokazala trudnički stomak, ali njen put do trudnoće nije bio lak. Godinama je imala hronične bolove, neredovne i obilne menstruacije, a česti ginekološki pregledi nisu davali jasne odgovore. Slična iskustva ima mnogo žena širom sveta, jer oko 200 miliona žena živi sa endometriozom, a prosečno vreme do postavljanja dijagnoze je čak osam godina.

Endometrioza je hronično oboljenje kod kojeg tkivo slično sluzokoži materice raste van materice, obično na jajnicima, jajovodima i u karlici. Ovo može izazvati ožiljke, ciste i ozbiljne probleme sa plodnošću. Simptomi su intenzivni bolovi u karlici, obilno i neredovno krvarenje i izražen umor. Iako su ove tegobe česte, često se zanemaruju ili pogrešno tumače, što otežava ženama da dobiju odgovarajuću pomoć.

Barbara je, uz podršku bliske osobe, potražila mišljenje specijaliste. Nakon što je dobila dijagnozu endometrioze, podvrgla se laparoskopiji kojom su uklonjene endometrijalne lezije. Oporavak je trajao tri meseca, a Barbara je podelila: „Razlika je bila kao dan i noć. Prvi put sam osetila olakšanje tokom ciklusa i sada znam kako izgleda normalan ciklus.”

Njen suprug Dilan bio joj je najveća podrška tokom cele procedure, što pokazuje koliko je važno razumevanje i podrška porodice. Barbara je svoju priču podelila javno putem društvenih mreža, kako bi osnažila žene koje se suočavaju sa sličnim problemima. Endometrioza utiče na plodnost kod 30 do 50 odsto žena, a trećina ima ozbiljne poteškoće sa začećem zbog ožiljaka i smanjenog kvaliteta jajnih ćelija.

Nakon uspešnog oporavka, Barbara je ostala trudna, što je dalo nadu mnogim ženama sa istom dijagnozom. Jedna čitateljka napisala je: „Ova bolest je surova i drago mi je što je njena operacija dobro prošla i što je trudna. To nije šala i želim da više ljudi zna o tome.”

Ginekološkinja Vanja Milošević poručuje: „Jajnici i materica ne bole, ali simptome koje žene često ignorišu treba shvatiti ozbiljno. Pravovremena dijagnoza i lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života i šanse za ostvarenje trudnoće.”

Žene bi trebalo da obrate pažnju na simptome kao što su jaki bolovi, neredovni ciklusi i umor, i da se pravovremeno obrate lekaru. Dijagnoza se najčešće postavlja operativno, pa je istrajnost u traženju rešenja od ključnog značaja. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako krvna grupa utiče na žensko zdravlje i rizik od bolesti

Najnovija istraživanja otkrivaju povezanost između krvnih grupa i sklonosti ka dijabetesu, srčanim oboljenjima i dugovečnosti kod žena

Published

2 hours ago

on

May 19, 2026

By

Najnovija istraživanja otkrivaju povezanost između krvnih grupa i sklonosti ka dijabetesu, srčanim oboljenjima i dugovečnosti kod žena

Većina žena poznaje svoju krvnu grupu, najčešće zbog trudnoće ili planiranja porodice, ali retko razmišlja o tome kako ona može uticati na zdravlje. Najnovija naučna saznanja pokazuju da krvne grupe A, B, AB i 0 igraju važnu ulogu ne samo kod transfuzije, već i u načinu na koji organizam reaguje na stres, infekcije i određene hronične bolesti.

Žene sa krvnom grupom A imaju nešto veći rizik da obole od srčanih bolesti, tromboze i pojedinih vrsta raka, naročito digestivnog sistema. Takođe, za ovu grupu je karakteristično i češće lučenje hormona stresa (kortizola), pa im se preporučuje više opuštanja i redovne zdravstvene kontrole.

Kod krvne grupe B zabeležen je povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, pri čemu telo ne koristi insulin na pravi način. Ipak, pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću ovaj rizik može biti značajno smanjen. Žene sa ovom krvnom grupom trebalo bi posebnu pažnju da obrate na kontrolu nivoa šećera u krvi, naročito posle četrdesete godine.

AB krvnu grupu ima najmanje ljudi, ali je kod nje nešto češći problem sa pamćenjem u poznijim godinama. S druge strane, one imaju niži rizik od visokog krvnog pritiska. Preporučuje se redovno vežbanje mozga i ishrana bogata antioksidansima.

Žene koje imaju 0 krvnu grupu često imaju najniži rizik od srčanih bolesti i problema sa krvnim sudovima. Neka istraživanja navode i veću verovatnoću za dugovečnost. Ipak, kod njih je češća pojava čira na želucu zbog specifične želudačne kiseline, pa treba obratiti pažnju na simptome poput bolova u stomaku ili gorušice.

Prema rečima dr Snežane Jovanović: „Krvna grupa ne određuje sudbinu, ali nam može pomoći da bolje razumemo svoje telo i rizike. Žene treba da koriste ove informacije za preventivu i redovne kontrole, naročito ako u porodici postoje hronične bolesti.“

Za sve žene preporuka je da vode računa o zdravoj ishrani, redovno vežbaju, upravljaju stresom i redovno prate svoje zdravstveno stanje. Važno je konsultovati se sa lekarom oko individualnih rizika i saveta, jer je tačna dijagnoza uvek u nadležnosti stručnjaka.

Pročitaj još

U Trendu