Connect with us

Zdravlje

Pravilno čuvanje hrane leti: kako zaštititi zdravlje tokom toplih dana

Kuvana jela, jaja i deserti se lako kvare na visokim temperaturama – saznajte kako da sprečite zdravstvene probleme

Published

2 months ago

on

pexels-photo-6994185

Kuvana jela, jaja i deserti se lako kvare na visokim temperaturama – saznajte kako da sprečite zdravstvene probleme

Sa dolaskom toplijih dana, pravilno skladištenje hrane postaje izuzetno važno za očuvanje zdravlja svih članova porodice. Posebno su osetljive kuvane namirnice, meso, jaja i slatkiši sa kremom, koji mogu biti podložni razvoju bakterija već nakon dva sata na sobnoj temperaturi. Ovaj rizik je posebno izražen kod dece, trudnica i starijih, čiji imunitet može biti slabiji. Bakterije koje uzrokuju trovanje hranom najbrže se razmnožavaju između 5 i 60 stepeni Celzijusa, pa su uslovi u kuhinji ili trpezariji često idealni za njihov razvoj. Zato se preporučuje da kuvana jela – poput supa, variva, mesa ili punjenih paprika – što pre rashladite i stavite u frižider. Isto važi i za brzu hranu, kao što su pica, sendviči ili testenine – ako su na sobnoj temperaturi stajali duže od dve do četiri sata, rizik od kvarenja je veliki. Posebnu pažnju zahtevaju jaja i jela koja ih sadrže, kao što su ruska i cezar salata, namazi i predjela. Profesor dr Svetlana Stanišić naglašava: “Iako termička obrada uništava većinu patogena, trovanje nakon konzumacije kuvanih jaja je moguće. Najčešći uzrok je unakrsna kontaminacija, kada se hrana dodiruje sa površinama ili priborom koji nisu dovoljno čisti.” Ona upozorava i na opasnost od meko kuvanih jaja ili polusirovog žumanca, jer određene bakterije mogu proizvoditi toksine otporne na visoke temperature. Letnje zabave i okupljanja na otvorenom dodatno povećavaju rizik, jer hrana često dugo stoji bez hlađenja. Ni deserti nisu izuzetak – kolače i torte sa kremom treba odmah nakon serviranja vratiti u frižider. Pravilo je da nijedna hrana ne sme stajati duže od dva sata van frižidera, a tokom visokih temperatura ni toliko. Ako je prošlo više od četiri sata, preporučuje se da se ta hrana baci. Uobičajena greška je stavljanje vruće hrane u frižider, što može podići temperaturu u uređaju i ugroziti ostale namirnice. Preporučuje se da kuvana jela ostavite da se prohlade dvadesetak minuta pre nego što ih stavite u frižider. Simptomi trovanja hranom uključuju mučninu, povraćanje, dijareju, bolove u stomaku, povišenu temperaturu i opštu slabost. Ako se pojave ovakvi simptomi, posebno kod dece i starijih, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Da biste zaštitili sebe i svoje bližnje, pridržavajte se osnovnih pravila čuvanja hrane, redovno čistite radne površine i pribor, a ukoliko sumnjate u ispravnost hrane – ne rizikujte, već se konsultujte sa lekarom.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Duple doze vitamina i suplemenata: kako reaguju žensko telo i zdravlje

Saznajte da li jednokratno povećan unos vitamina može ugroziti vaše zdravlje i kako postupiti u takvoj situaciji.

Published

55 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Saznajte da li jednokratno povećan unos vitamina može ugroziti vaše zdravlje i kako postupiti u takvoj situaciji.

Brz tempo života često dovodi do trenutaka kada slučajno popijemo duplu dozu vitamina ili suplemenata. Ovakve situacije su česte među ženama svih generacija, posebno kada su svakodnevne obaveze brojne i pažnja rasuta. Tada se nameće pitanje: da li je povremeno dupliranje doze rizično i kako naše telo na to reaguje?

Ukoliko se u kratkom roku unese dvostruka količina vitamina ili minerala, organizam obično višak izbacuje prirodnim putem. Na primer, magnezijum se izlučuje stolicom, što može dovesti do blagog opuštanja stolice ili nelagodnosti u stomaku. Vitamini rastvorljivi u vodi, kao što su vitamin C i vitamini B grupe, predstavljaju još manji rizik, jer se njihov višak eliminiše urinom.

Posebno je važno obratiti pažnju na vitamine rastvorljive u mastima, kao što su D3, E, A i K, ali i na koenzim Q10. Oni se duže zadržavaju u telu i mogu se nagomilavati ukoliko se češće uzimaju veće doze. Ipak, jednokratno povećanje količine uglavnom ne predstavlja opasnost za zdrave osobe – za ozbiljnije posledice, poput opterećenja jetre, bubrega ili poremećaja metabolizma kalcijuma kod vitamina D, potrebno je dugotrajno i često prekoračenje preporučene doze.

Žene koje su na terapiji ili imaju hronične zdravstvene probleme treba da budu dodatno obazrive. Dr Ivana Pavlović, specijalista interne medicine, ističe: „Ako se slučajno popije dupla doza suplementa, u većini slučajeva nema razloga za paniku, ali savetujem da se tog dana ne uzima dodatna količina i da se nastavi sa uobičajenom dozom već sledećeg dana. U slučaju pojave simptoma kao što su mučnina, bol u stomaku ili neuobičajeni osećaj slabosti, konsultujte se sa izabranim lekarom.“

Da biste umanjile šansu za grešku, preporučuje se da suplemente uzimate svakog dana u isto vreme i vodite evidenciju o redovnosti. Pakovanja držite na vidnom mestu kao podsetnik ili koristite aplikacije za praćenje terapije.

Ako ste uneli duplu dozu, ostanite smirene, nemojte tog dana uzimati još. Sledećeg dana vratite se na redovan režim. Za svaku sumnju ili pojavu simptoma, obratite se svom lekaru, posebno ako ste pod terapijom ili imate zdravstvene tegobe.

Umerenost i informisanost su ključni za bezbednu upotrebu vitamina i suplemenata. Povremena greška nije razlog za paniku, ali je važno redovno se savetovati sa stručnjacima kada postoji potreba.

Pročitaj još

Zdravlje

Žene i doniranje matičnih ćelija: šansa za život obolelima od leukemije

Upisom u registar davalaca, žene povećavaju šanse za izlečenje pacijenata sa leukemijom u Srbiji

Published

1 hour ago

on

May 12, 2026

By

Upisom u registar davalaca, žene povećavaju šanse za izlečenje pacijenata sa leukemijom u Srbiji

Transplantacija matičnih ćelija danas predstavlja najveću nadu za pacijente sa leukemijom i drugim malignim bolestima krvi, zahvaljujući savremenim medicinskim dostignućima. Dr Bjanka Lako Šoškić, specijalista transfuziologije, naglašava da svaka zdrava osoba starosti od 18 do 45 godina može postati potencijalni davalac matičnih ćelija i tako doprineti većim šansama za izlečenje obolelih. U Srbiji je trenutno u registru oko 28.500 osoba, dok je optimalno da ih bude bar 100.000.

Transplantacija matičnih ćelija je često jedini izlaz za mnoge pacijente sa malignim oboljenjima krvi. “Uspešnost transplantacije mnogo je veća kada su davalac i pacijent sa istog etničkog područja,” ističe dr Lako Šoškić. Zato je važno da se što više ljudi, a naročito žena koje su često spremne da pomognu i pokazuju visok stepen empatije, uključi u registar davalaca.

Matične ćelije su osnovne ćelije iz kojih nastaju sve krvne ćelije neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Dve su metode davanja matičnih ćelija: iz periferne krvi ili iz koštane srži. Proces prijave u registar je brz i jednostavan – potrebno je samo popuniti formular i dati uzorak venske krvi, na osnovu kojeg se određuju HLA karakteristike. Ove karakteristike su ključne za pronalaženje odgovarajućeg davaoca za svakog pacijenta.

U slučaju potencijalne podudarnosti, sprovode se dodatna testiranja i detaljna provera zdravstvenog stanja davaoca. Davanje matičnih ćelija je završni korak i radi se tek kada postoji potpuna podudarnost – često se traže i dva potencijalna davaoca. Dr Lako Šoškić napominje: “Naš registar je od 2012. godine povezan sa svetskim registrima, što dodatno povećava šansu za pronalazak odgovarajućeg davaoca. Ipak, veoma je važno da omasovimo sopstveni registar.”

Za žene koje razmišljaju o ovom humanom činu, važno je znati da je procedura bezbedna i brza. Davanje uzorka krvi ne predstavlja zdravstveni rizik, a mogućnost da spasite nečiji život čini ovu odluku izuzetno vrednom. Posebno je značajno da majke, sestre, tetke i prijateljice budu deo registra, jer svaka osoba može nekome postati spas.

Ako želite da postanete davalac, obratite se najbližoj transfuzijskoj službi gde ćete dobiti sve neophodne informacije i smernice. Za sva medicinska pitanja konsultujte se sa svojim lekarom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kratak boravak u prirodi: jednostavan način za bolje žensko zdravlje

Samo dvadeset minuta na svežem vazduhu smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i jača imunitet kod žena svih uzrasta

Published

2 hours ago

on

May 12, 2026

By

Samo dvadeset minuta na svežem vazduhu smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i jača imunitet kod žena svih uzrasta

Provođenje vremena na otvorenom, makar i dvadeset minuta dnevno, može imati izuzetno pozitivan uticaj na zdravlje žena, naročito onih koje žive u gradskim sredinama i često su izložene stresu. Najnovija istraživanja potvrđuju da čak i kratka šetnja parkom ili boravak na svežem vazduhu pokreće brojne korisne promene u organizmu – smanjuje nivo hormona stresa, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i doprinosi mentalnoj stabilnosti.

Stručnjaci ističu da su efekti prirode merljivi već nakon dvadesetak minuta. Kako pojašnjava dr Ana Petrović, specijalista psihijatrije: “Kontakt sa zelenilom, mirisima drveća i zvucima prirode aktivira naš autonomni nervni sistem koji automatski usporava rad srca, snižava pritisak i smanjuje napetost.” Ovakvo spontano opuštanje potvrđeno je i kroz obimne studije – osobe koje redovno provode najmanje 120 minuta nedeljno u prirodi imaju bolje opšte zdravlje i izraženiji osećaj psihološke ravnoteže.

Dobra vest je da benefiti nisu rezervisani za planinarenje ili višesatne izlete. Dovoljno je prošetati kroz lokalni park, dvorište ili pored reke kako biste osetili opuštanje i povratak balansa u organizmu. Kod žena koje su opterećene svakodnevnim obavezama i stresom, ovakva praksa može biti dragoceno sredstvo u prevenciji hroničnih bolesti, anksioznosti i nesanice.

Prirodno okruženje utiče i na hormonsku ravnotežu – dokazano je da boravak napolju snižava nivo kortizola i adrenalina, hormona koji su odgovorni za stresne reakcije. Prema jednoj studiji, žene koje su provele tri dana među biljkama sa mirisom čempresa imale su niže vrednosti hormona stresa i veći broj „prirodnih ćelija ubica“ koje štite organizam od infekcija, a taj efekat je bio vidljiv i dve nedelje kasnije.

Mirisi prirode takođe imaju važnu ulogu – već 90 sekundi nakon udisanja arome borovine ili citrusnih nota, primećuje se smirenje i bolje raspoloženje. Čak i bebe, koje nemaju prethodne asocijacije na mirise, reaguju umirenjem na određene prirodne arome, što potvrđuje duboko biološku osnovu ovog efekta.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje i opšte stanje, preporuka je da nekoliko puta nedeljno odvoje vreme za šetnju ili boravak na otvorenom. To može biti pauza za ručak u parku, vođenje deteta na igralište ili lagana vožnja bicikla. Dr Petrović savetuje: “Redovan boravak na otvorenom jača otpornost na stres, poboljšava san i podstiče osećaj zadovoljstva.”

Za sve specifične savete i individualne preporuke, važno je konsultovati se sa svojim lekarom.

Pročitaj još

U Trendu