Ishrana bogata šećerom ili masnoćama može ukazivati na početak frontotemporalne demencije – stručnjaci savetuju na šta da obratite pažnju
Promene u navikama ishrane, posebno kod žena mlađe i srednje životne dobi, mogu biti jedan od prvih pokazatelja frontotemporalne demencije (FTD), upozoravaju stručnjaci iz Društva za Alchajmerovu bolest. Sve češće se primećuje nagla potreba za slatkišima, masnom hranom ili ugljenim hidratima, što može ukazivati na ranu fazu ove neurodegenerativne bolesti. Iako se najčešće misli da je gubitak pamćenja glavni simptom demencije, zapravo su promene u ponašanju i ishrani često prvi znak da se u organizmu nešto menja.
Frontotemporalna demencija je bolest koja, za razliku od Alchajmerove, najčešće pogađa osobe mlađe od 65 godina i utiče na delove mozga odgovorne za ponašanje, emocije i impulse. Kao rezultat toga, žene mogu izgubiti kontrolu tokom obroka, uzimati više slatkiša nego inače ili zanemariti osnovna pravila za stolom. Takođe se mogu javiti i druge promene, poput preteranog konzumiranja alkohola ili cigareta.
Za razliku od drugih oblika demencije, kod frontotemporalne demencije promene u ponašanju često prethode gubitku pamćenja. Osobe mogu postati impulsivne, izgubiti interesovanje za svakodnevne aktivnosti ili zanemariti društvene norme, a promene najčešće prvo primećuju članovi porodice ili bliski prijatelji. Zbog toga je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti savet stručnjaka. Ako primetite kod sebe ili nekoga iz okruženja iznenadnu potrebu za prejedanjem ili gubitak kontrole nad određenom hranom, preporuka je da razgovarate sa lekarom. Važno je naglasiti da ovakvo ponašanje nije znak slabe volje, već može biti posledica promena u mozgu.
Neurolog dr Marija Jovanović pojašnjava: “Iznenadne promene u ishrani, posebno žudnja za slatkim ili masnim namirnicama, mogu biti jedan od prvih simptoma frontotemporalne demencije. Ako primetite ovakve promene, preporučujem da što pre potražite mišljenje stručnjaka.” Takođe, dodaje: “Nemojte zanemarivati promene u ponašanju. Veoma je važno da članovi porodice ili prijatelji ukažu na ovakve znake, jer žene često nisu svesne sopstvenih simptoma.”
Ukoliko primetite ovakve promene kod sebe ili bliske osobe, važno je razgovarati na miran i podržavajući način. Dnevnik navika u ishrani može biti od pomoći prilikom postavljanja dijagnoze, a preporučuje se i informisanje o savetovalištima i podršci dostupnoj u lokalnoj zajednici. Za tačnu dijagnozu i dalje korake, obavezno se konsultujte sa lekarom.
