Novo američko istraživanje otkriva da čak i blago snižene vrednosti vitamina B12 mogu uticati na zdravlje mozga žena starijih od 60 godina.

Nizak nivo vitamina B12 kod žena starijih od 60 godina može značajno uticati na moždane funkcije i povećati rizik od demencije. Novo istraživanje sprovedeno u Americi obuhvatilo je 231 ženu bez znakova kognitivnog opadanja. Istraživači su merili prosečne vrednosti vitamina B12 u krvi, koje su iznosile 414,8 pmol/L. Međutim, rezultati pokazuju da su žene sa nižim aktivnim nivoima vitamina B12 imale sporiju obradu informacija i slabiju koncentraciju. Zbog toga je ovaj nalaz posebno važan za žene koje ulaze u starije doba, jer simptomi često ostaju neprimetni dok se ne pojave ozbiljniji problemi.

Kako nizak nivo vitamina B12 utiče na mozak žena

Osim toga, naučnici su otkrili da nedostatak ovog vitamina može izazvati promene na beloj masi u mozgu. Bela masa je deo mozga koji prenosi informacije između moždanih ćelija. Kada dođe do oštećenja ovog tkiva, mogu se javiti problemi sa pamćenjem, koncentracijom i raspoloženjem. Ipak, simptomi poput umora, trnaca u rukama i nogama ili slabosti mogu biti prvi znakovi. Štaviše, žene u menopauzi i one koje su starije od 60 godina posebno su u riziku, jer se sa godinama sposobnost tela da apsorbuje vitamin B12 smanjuje.

Simptomi i rizici koje žene ne smeju zanemariti

Vegetarijanska ili veganska ishrana može dodatno povećati rizik od manjka vitamina B12. Naime, vitamin B12 se najčešće nalazi u namirnicama životinjskog porekla, kao što su jaja, mleko, riba i nemasno meso. Osim toga, problemi sa varenjem, poput gastritisa ili celijakije, mogu ometati apsorpciju vitamina B12. Zbog toga je važno da žene koje osećaju hronični umor, slabost ili primećuju promene raspoloženja, obavezno provere krvnu sliku i nivo vitamina B12.

Stručnjaci o značaju vitamina B12 za žene

„Nizak nivo vitamina B12 može biti tiho prisutan godinama i tek kasnije izazvati ozbiljne posledice“, ističe dr Amit Sachdev, neurolog sa Univerziteta Mičigen. Pre svega, on savetuje da žene obrate pažnju na simptome kao što su slabost, trnci ili poremećaji pamćenja. Nutricionistkinja Jessica Cording dodaje: „Vitamin B12 igra ključnu ulogu u formiranju crvenih krvnih zrnaca i funkciji nervnog sistema. Redovan unos je posebno važan za žene u srednjem i starijem životnom dobu.“

Praktični saveti za očuvanje zdravlja mozga kod žena

Kako biste smanjile rizik od manjka vitamina B12, uvrstite jaja, mleko, ribu i nemasno meso u ishranu. Ako ste na biljnoj ishrani, razgovarajte sa lekarom o upotrebi suplemenata. Takođe, redovne provere krvne slike su preporučene, posebno ako imate faktore rizika ili primetite simptome. Na kraju, izbegavajte samostalno uzimanje vitamina bez stručnog saveta. Pravovremena kontrola nivoa vitamina B12 može pomoći da očuvate zdravlje mozga i sprečite kasnije komplikacije. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Sve više žena otkriva izazove kasnog prepoznavanja autizma, menopauze i novih terapija koje omogućavaju bolji kvalitet života

Sve više žena u Srbiji i širom sveta suočava se sa važnim pitanjem — kako savremene terapije i dijagnoze utiču na zdravlje žena. Ova tema postaje centralna jer mnoga stanja, poput autizma kod odraslih, menopauze i promena izazvanih novim lekovima, direktno utiču na svakodnevni život žena. Takođe, stručnjaci ističu da rana dijagnostika značajno može olakšati nošenje sa zdravstvenim problemima. Žene koje tek u odraslom dobu saznaju da imaju autizam često osećaju olakšanje, ali i potrebu za dodatnom podrškom. Pre svega, kasna dijagnoza autizma kod žena može izazvati osećaj zbunjenosti i nesigurnosti. Međutim, poslednjih godina sve više žena traži stručnu pomoć i dobija preciznu dijagnozu.

Dr Sanja Petrović, psihijatar, navodi: „Kasna dijagnoza može doneti jasnoću i rasterećenje. Mnoge žene tada prvi put razumeju sopstvene emocije i ponašanje.“ Osim toga, tokom perimenopauze i menopauze, žene često dožive simptome kao što su zamrznuto rame (bol i ukočenost u ramenu), anksioznost ili nesigurnost. Zbog toga je rana prepoznatljivost simptoma ključna za očuvanje blagostanja.

Menopauza, hormonska terapija i zdravlje kostiju kod žena

Pored autizma kod odraslih, drugi važan izazov za zdravlje žena jeste menopauza. U ovom periodu dolazi do promena hormona, što može uticati na zdravlje kostiju. Hormonska nadoknadna terapija (poznata kao HRT) može doprineti očuvanju čvrstine kostiju i smanjenju rizika od preloma. Međutim, svaka žena treba pažljivo da proceni koristi i moguće rizike ove terapije. Pre svega, individualni pristup je važan za svaku ženu. „Važno je individualizovati terapiju i redovno pratiti stanje kostiju“, naglašava dr Ivana Janković, endokrinolog.

Štaviše, mnoge žene danas koriste aplikacije koje pomažu u praćenju ciklusa, simptoma i laboratorijskih nalaza. Na taj način, digitalni alati doprinose većoj svesti o sopstvenom zdravlju i olakšavaju razgovor sa lekarima. Takođe, žene koje koriste ove tehnologije češće prepoznaju promene na vreme i brže reaguju.

GLP-1 terapija, mentalno zdravlje i promene u svakodnevici

Nove terapije, kao što su GLP-1 lekovi (lekovi za regulaciju šećera i apetita), sve su prisutnije u terapiji kod žena. Istraživanje sa Harvarda pokazuje da GLP-1 terapija može uticati ne samo na telesnu masu, već i na odnose sa partnerima i na posao. Kao rezultat, neke žene primećuju pozitivne promene u samopouzdanju i svakodnevnim navikama. „Pacijentkinje često prijavljuju značajne promene u navikama i samopouzdanju“, ističe dr Marija Lukić, specijalista interne medicine.

Osim toga, mentalno zdravlje žena postaje sve važnija tema. Terapeuti naglašavaju značaj pozitivnog odnosa prema telu, posebno tokom promena izazvanih novim lekovima. „Radimo sa ženama na izgradnji zdravog samopouzdanja, bez obzira na broj kilograma“, objašnjava psiholog Ana Nikolić. Na taj način, žene lakše prihvataju promene i bolje se nose sa izazovima.

Praktični saveti za zdravlje žena i gde potražiti pomoć

Za bolji kvalitet života, žene bi trebalo redovno da prate simptome i razgovaraju sa lekarom. Zbog toga, korišćenje digitalnih alata i pravovremena informisanost o novim terapijama može olakšati svakodnevicu. Pored toga, važno je obratiti pažnju na promene u raspoloženju, telu ili navikama. Ukoliko primetite takve promene, ne oklevajte da se obratite stručnjaku. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Gotovo svako je bar jednom osetio neprijatan pritisak u grlu u trenutku velike tuge, sreće, uzbuđenja ili stresa. Taj osećaj koji opisujemo kao „knedlu u grlu“ može da se javi kada pokušavamo da zadržimo suze, kada primimo snažnu vest ili kada nas preplave emocije.

Iako deluje kao da se nešto fizički nalazi u grlu, najčešće nije reč o stvarnoj prepreki, već o složenoj reakciji nervnog sistema.

Emocije pokreću promene u telu

Kada doživimo snažnu emociju, mozak aktivira autonomni nervni sistem, koji kontroliše mnoge funkcije u organizmu. Telo tada može da reaguje ubrzanim radom srca, promenom disanja, napetošću mišića i osećajem stezanja u grlu.

U stresnim ili emotivnim trenucima mišići oko grla mogu da se zategnu, stvarajući osećaj pritiska ili „knedle“.

Zašto se javlja baš u grlu?

Grlo ima važnu ulogu u disanju, govoru i gutanju, pa je posebno osetljivo na promene koje izazivaju emocije.

Kada smo uznemireni, disanje može postati pliće i brže, a mišići koji učestvuju u gutanju mogu da se promene u svojoj aktivnosti. Mozak te signale tumači kao osećaj da nam je „nešto zapelo u grlu“.

Veza između suza i knedle u grlu

Mnogi primete ovaj osećaj neposredno pre plača. Kada pokušavamo da zadržimo suze, često nesvesno menjamo način disanja i gutanja, što dodatno pojačava osećaj stezanja.

Zato se često kaže da nam „zastane glas“ kada smo veoma emotivni – telo pokušava da se izbori sa jakim emocionalnim naletom.

Da li treba da brinemo?

Povremena knedla u grlu koja se javlja tokom emotivnih situacija uglavnom je normalna reakcija organizma. Međutim, ako se osećaj javlja često, traje dugo ili se pojavljuje bez jasnog razloga, posebno uz probleme sa gutanjem ili bol, trebalo bi potražiti savet lekara.

Zašto je ova reakcija važna?

Iako može biti neprijatna, „knedla u grlu“ pokazuje koliko su telo i emocije povezani. Mozak ne obrađuje osećanja samo kao misli – on ih pretvara u fizičke reakcije koje možemo da osetimo.

Zato se tuga, sreća, strah ili uzbuđenje ne zadržavaju samo u našim mislima, već se često vide i kroz ono što osećamo u telu.