Glumica deli svoje omiljene metode za opuštanje i preporuke stručnjaka za prevazilaženje stresa

Lana Kondor, koja je posebno popularna među mladom ženskom publikom, iskreno govori o tome kako uspeva da sačuva mentalnu ravnotežu uprkos zahtevima glumačkog posla. U vremenu kada mnoge žene osećaju pojačan stres, Lana naglašava koliko su joj važni lični rituali i vreme koje posvećuje sebi.

Njena formula za resetovanje je vrlo jednostavna: “Igram igrice i jedem. To je moj savršeni način da se resetujem”, kaže Lana. Nakon napornih perioda na snimanju, ona najviše voli da se opusti uz video igre na konzoli i omiljene zabavne serije. Ovakav pristup je sve češći među ženama koje žele praktična i dostupna rešenja za oslobađanje od stresa.

Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja potvrđuju koristi ovakvih malih navika. Dr Ana Petrović, psihijatar, objašnjava: “Važno je da svaka žena pronađe aktivnosti koje joj prijaju i koje joj pomažu da se odmori od svakodnevnih obaveza”. Ona ističe da i jednostavne rutine poput igranja igara, gledanja serija ili pripreme omiljenog jela mogu značajno doprineti smanjenju stresa i jačanju zadovoljstva.

Za one koje žele da uvedu ovakve navike, savetuje se da barem jednom nedeljno odvoje vreme samo za sebe i rade ono što ih ispunjava – to može biti šetnja, meditacija, hobi ili druženje sa bliskim ljudima. Najvažnije je da te aktivnosti ne stvaraju dodatni pritisak, već istinsko opuštanje.

Ukoliko primetite da vas stres preplavljuje ili utiče na vaše raspoloženje, preporuka je da potražite stručnu podršku. Svesno izdvajanje vremena za sebe i male rituale može biti presudno za bolje mentalno i emotivno zdravlje.

Ovo povrće bogato vitaminima i folatima preporučuje se trudnicama i svim ženama za zdravlje creva

Problemi sa opstipacijom, odnosno zatvorom, veoma su česti kod žena različitih uzrasta, posebno kod trudnica i žena u menopauzi. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema, a dr Vojislav Perišić, specijalista gastroenterologije, naglašava značaj raštana za zdravlje digestivnog sistema.

Raštan pripada istoj porodici kao kupus i zelje, ali se ređe koristi u svakodnevnoj ishrani u Srbiji. Ipak, prema rečima dr Perišića, žene, a naročito trudnice, bi trebalo češće da ga uključuju u jelovnik. On savetuje: “Treba da se jede tri puta nedeljno, ali mora da se pripremi tako da se izvuče gorčina lista raštana. Belina, odnosno stabiljka, mora da se iseče pre nego što se list pari.” Dr Perišić preporučuje da se raštan potopi, isecka na rezance i kuva dok ne izgubi gorak ukus.

Ovo povrće bogato je folatima, vitaminom C, ali i vitaminima A i E, što ga čini posebno vrednim u ishrani žena, posebno tokom trudnoće kada su potrebe za ovim nutrijentima povećane. Folati su ključni za pravilan razvoj bebe, dok vitamin C pomaže jačanju imunog sistema.

Raštan sadrži i dve posebne hemijske supstance koje doprinose zdravlju vida, što je još jedan benefit za sve žene koje vode računa o svom zdravlju. “Odličan je za probavni sistem. Bolji je od kupusa. Dobro skuvan raštan ne sme da ima gorak ukus. Ako se dobro propari, treba manje da se kuva, a ako ne, onda je potrebno 10 do 12 sati. To je tradicionalna hrana, polako treba svako da se navikne. Onaj ko jede dva do tri puta nedeljno raštan, nema opstipaciju, bolji je čak i od koprive, to je čudo Božije”, ističe dr Perišić.

Za žene koje žele da poboljšaju svoje varenje i spreče zatvor, preporuka je da raštan konzumiraju više puta nedeljno, uz pravilnu pripremu koja zadržava korisne sastojke i eliminiše gorčinu. Kao i uvek, za individualne savete i tačnu dijagnozu, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.

Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.