Održavanje ravnoteže mikroba u ustima može smanjiti rizik od bolesti srca, mozga i karcinoma
U našim ustima živi oko 700 različitih vrsta mikroba koji se nalaze na zubima, desnima i jeziku, a njihova uravnoteženost ima veliki uticaj ne samo na zdravlje usne duplje, već i na čitavo telo. Čak i uz redovnu oralnu higijenu, ovi mikroorganizmi su stalni stanovnici naših usta i mogu doprineti očuvanju zdravlja ili, u slučaju disbalansa, povećati rizik od raznih bolesti. Naučna istraživanja su povezala promene u mikrobiomu usta sa nastankom karcinoma, kardiovaskularnih oboljenja, kao i neuroloških poremećaja, poput Alchajmerove bolesti.
Akintunde Emiola, istraživač mikrobioma, pojašnjava: “Ljudi obično imaju određene mikrobe u specifičnim proporcijama. Kada se ta proporcija promeni, to može da ima veze sa razvojem bolesti.” Na primer, povećan unos šećera može pogodovati bakterijama koje narušavaju zdravlje zuba i desni. Međutim, ravnoteža mikroorganizama u ustima utiče i na druge organe. Neke bakterije iz usne šupljine mogu lučiti supstance koje završavaju u krvotoku, pa tako mogu uticati na funkcije srca, pluća ili mozga.
Ženama se posebno savetuje da vode računa o zdravlju usne šupljine, jer su određene bakterije povezane sa povećanim rizikom od raka debelog creva, jednjaka i pluća. Colin Combs, stručnjak za neurodegenerativne bolesti, kaže: “Mislimo da vrsta bakterija koje žive u ustima može da luči supstance koje mogu da uđu u naš krvotok, uđu u mozak i izazovu poremećaje.” Njegov istraživački tim proučava da li ove supstance mogu doprineti nastanku Alchajmerove bolesti.
Potpuno uništavanje mikroba u ustima nije poželjno, jer korisne bakterije štite zdravlje. Emiola dodaje: “Kada uništite sve mikrobe, oni problematični se brže ponovo naseljavaju. Ali, ako posebno ciljate loše mikrobe, to omogućava dobrima da ponovo nasele okruženje.” Istraživanja se trenutno fokusiraju na razvoj lekova koji uklanjaju samo štetne bakterije, a ne remete korisne vrste.
Praktični saveti za očuvanje oralnog zdravlja kod žena uključuju redovno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i izbegavanje prekomernog unosa šećera. Takođe, preporučuju se redovne posete stomatologu i pažnja na promene u ustima, poput krvarenja desni ili upornih ranica. Za tačne savete i dijagnozu uvek se obratite svom lekaru.
