Sintetički materijali i pogrešni izbori veša mogu povećati rizik od infekcija, dok pamuk i pravilna higijena pružaju zaštitu

Izbor donjeg veša uglavnom se svodi na navike i vizuelnu privlačnost, ali lekari upozoravaju da materijal veša značajno utiče na zdravlje intimne regije kod žena svih uzrasta. Prema mišljenju ginekologa i uroginekologa, najveća greška je nošenje veša od sintetičkih materijala kao što su najlon i poliester, umesto prirodnog pamuka.

Dr Melani Santos, specijalista uroginekologije, objašnjava da je važno održavati intimnu zonu suvom i rashlađenom: „Vaginalna flora je izuzetno osetljiva na vlagu i toplotu, zato je izbor odgovarajućeg materijala ključan za prevenciju problema.” Slično navodi i dr Dilon Najt, ginekolog i akušer, ističući da pamuk omogućava koži da diše i upija vlagu, dok sintetika zadržava toplotu i sprečava cirkulaciju vazduha.

Nošenje donjeg veša od sintetičkih materijala može dovesti do pojačanog znojenja, iritacije kože i čestih infekcija, uključujući urinarne i gljivične upale, ali i bakterijsku vaginozu. Dr Kristin Grivs ističe: „Pamučni veš pomaže u smanjenju znojenja i omogućava koži da diše, što je od velike važnosti tokom toplijih meseci.”

Kako ove savete primeniti svakodnevno? Ako birate veš koji sadrži sintetiku, potrudite se da deo koji dolazi u dodir s intimnom regijom bude od pamuka. Izbegavajte dugo nošenje mokre odeće, poput kupaćih kostima ili sportske garderobe, naročito leti. Unos dovoljne količine tečnosti i redovno pražnjenje bešike smanjuju rizik od urinarnih infekcija. Takođe, odlazak u toalet nakon seksualnog odnosa je važan korak u prevenciji.

Dr Dženifer Vajder podseća i na rizik preterane higijene: „Agresivni sapuni, parfemisani proizvodi i česta ispiranja mogu narušiti prirodnu ravnotežu bakterija i povećati rizik od infekcija.”

Stručnjaci zaključuju da je potpuno pamučni donji veš najbolji izbor za žene svih uzrasta, naročito tokom letnjih dana kada je pojačano znojenje. Preporučuje se svakodnevna promena veša, udobni krojevi i umerena, ali redovna higijena. Za sve dileme i konkretne savete obratite se svom lekaru.

Posle slučajeva na kruzeru kod Afrike, stručnjaci upozoravaju na simptome, prenos i prevenciju hantavirusa

Početak maja doneo je zabrinutost među putnicima nakon što su tri osobe na turističkom brodu kod afričke obale preminule, a još nekoliko se razbolelo. Javnost je postavila pitanje koliko je hantavirus opasan i kako ga prepoznati. Prema dostupnim informacijama, među preminulima su bile odrasle osobe raznih nacionalnosti, dok dva člana posade sa simptomima borave pod lekarskim nadzorom. Jedini potvrđen slučaj hantavirusa je kod britanskog državljanina koji se trenutno leči u Južnoj Africi.

Hantavirus je retka, ali ozbiljna infekcija koju prenose glodari, najčešće preko njihovog urina, izmeta ili pljuvačke. Ljudi se najčešće zaraze udisanjem čestica iz prostora gde su boravili zaraženi glodari. Iako nije čest, ovaj virus može biti smrtonosan, naročito za osobe sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim zdravstvenim problemima.

Simptomi hantavirusa liče na grip: povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i izražen umor. U nekim slučajevima dolazi do težih respiratornih tegoba poput otežanog disanja i jakog kašlja, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Kako navodi dr Tomas Ruso, specijalista za infektivne bolesti: „Važno je da svako ko primeti ove simptome, a bio je u kontaktu sa potencijalno zaraženim mestima, odmah potraži lekarsku pomoć“.

Za žene je posebno važno da znaju da se hantavirus ne prenosi sa čoveka na čoveka, već isključivo direktnim ili indirektnim kontaktom sa izlučevinama glodara. Prevencija uključuje izbegavanje zatvorenih i prašnjavih prostora u kojima su boravili miševi ili pacovi, kao i korišćenje zaštitne maske i rukavica prilikom čišćenja takvih mesta. “Najbolja zaštita je održavanje higijene doma i izbegavanje kontakta sa mestima gde žive glodari”, ističe dr Vilijam Šafner.

Ako planirate boravak u prirodi, na farmama ili na egzotičnim putovanjima, budite dodatno oprezni. Obratite pažnju na znakove prisustva glodara i čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama. Svaka žena koja primeti simptome posle mogućeg izlaganja treba što pre da ode kod lekara radi dijagnostike i saveta. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Unos vitamina B12, hidratacija i kvalitetan san ključni su za crevnu floru i više energije svakog dana

Zdravlje creva je postalo veoma značajna tema za žene svih generacija, jer direktno utiče na varenje, imunitet i ukupno svakodnevno raspoloženje. Stručnjaci često nazivaju creva ‘drugim mozgom’ zbog njihove složene mreže nervnih ćelija, a održavanje njihove ravnoteže može sprečiti mnoge tegobe, poput nadutosti, zatvora i problema sa varenjem.

Jedan od najvažnijih koraka za očuvanje zdravih creva jeste dovoljan unos vitamina B12, koji se nalazi u ribi, jajima i mlečnim proizvodima. Dr Ana Burkhart naglašava: “Nedostatak B12 može dovesti do problema sa varenjem, poput nadutosti i zatvora.” Posebno je važno da žene koje ne konzumiraju dovoljno namirnica životinjskog porekla vode računa o ovom vitaminu.

Hidratacija je takođe od velike važnosti – prosečnoj ženi preporučuje se oko 11,5 čaša vode dnevno, jer dehidratacija može izazvati upalne procese u telu. Dr Burkhart ističe: “Dehidratacija vodi ka upalama, a dovoljno vode pomaže zdravoj funkciji creva.”

Osim pravilne ishrane i unosa tečnosti, redovan i kvalitetan san ima snažan uticaj na crevnu floru. Odlazak na spavanje u isto vreme svakog dana pomaže telu da uspostavi hormonsku ravnotežu i podrži optimalan rad creva.

Za čitateljke to znači da je važno uvesti raznovrsnu ishranu sa što više vlakana i probiotika, dovoljno odmora i vode, kao i redovno kretanje. Stručnjaci preporučuju i fermentisane proizvode poput kefira i kiselog kupusa, dok smanjenje stresa kroz tehnike opuštanja dodatno pomaže.

Za preciznu dijagnozu ili savet najbolje je obratiti se lekaru. Pravilna briga o crevima donosi bolje raspoloženje, jači imunitet i više energije tokom dana.