Kliničko ispitivanje iz Čikaga donosi novu nadu, ali zahteva oprez i dalje praćenje

Dijabetes tipa 1 (bolest u kojoj telo ne proizvodi insulin) pogađa brojne žene širom sveta. Nedavno kliničko ispitivanje iz Čikaga donosi ohrabrujuće vesti za one koje se svakodnevno bore sa ovom bolešću. Naime, dvanaest odraslih žena i muškaraca sa dugogodišnjim dijabetesom tipa 1 uspelo je da živi bez insulina nakon inovativne transplantacije ćelija. Ovo je prvi put da je pristup kao presađivanje pankreasnih ostrvaca omogućio potpuni prestanak terapije insulinom kod svih učesnika studije. Ključni cilj ovog ispitivanja bio je da proveri može li se uz novu terapiju postići dugotrajna stabilnost šećera u krvi.

Kako funkcioniše terapija sa presađenim ćelijama kod dijabetesa tipa 1

Do sada su žene sa dijabetesom tipa 1 morale svakodnevno da proveravaju nivo šećera i primaju insulin. Međutim, ovom metodom, lekari su ćelije koje proizvode insulin izdvojili iz pankreasa donora, a zatim ih presadili u jetru primaoca. Na taj način, presađene ćelije preuzimaju kontrolu nad lučenjem insulina i stabilizuju šećer u krvi. Svi učesnici, koji su sa bolešću živeli u proseku 33 godine, postigli su nezavisnost od insulina i ostvarili prosečan HbA1c (pokazatelj prosečnog šećera) ispod 6,5 odsto.

Šta rezultati donose ženama sa dijabetesom tipa 1

Ova vest znači olakšanje za brojne žene koje žele jednostavniju svakodnevicu bez stalnih injekcija. Ipak, osim toga, važno je znati da su sve učesnice i dalje morale da piju lekove za sprečavanje odbacivanja presađenih ćelija. Takođe, najduže praćenje obuhvatilo je period od 22 meseca, dok je medijana praćenja iznosila osam meseci. To ukazuje da je terapija još uvek u ranoj fazi i traži dodatna istraživanja.

Bezbednost, ograničenja i potencijalne rizike terapije

Važno je istaći da tokom studije nijedna osoba nije imala ozbiljne padove šećera (teške hipoglikemije) niti su ostrvca bila odbačena. To posebno znači ženama koje se često plaše naglih oscilacija šećera, naročito tokom noći ili fizičke aktivnosti. Međutim, svi su morali da uzimaju imunosupresivne lekove, što nosi određene rizike i zahteva stalni medicinski nadzor.

Mišljenja stručnjaka i praktični saveti za žene

Dr Aleksandar Petrović, endokrinolog, poručuje: „Ovi rezultati su značajan korak napred, ali nije vreme za prevelika očekivanja. Potrebna su veća i dugotrajnija istraživanja pre nego što možemo govoriti o širokoj primeni ovakve terapije.“ Takođe, on savetuje: „Žene sa dijabetesom tipa 1 treba da nastave sa redovnim praćenjem i lečenjem prema preporuci svog lekara. Svaki novi napredak je važan, ali odluke o terapiji donosite isključivo u dogovoru sa stručnjakom.“

Gde potražiti podršku i šta još mogu preduzeti

Ako imate dijabetes tipa 1, redovno proveravajte nivo šećera i pratite preporuke svog lekara. Pored toga, informišite se o novim terapijama kod endokrinologa ili kroz savetovališta za dijabetes. Razgovarajte sa porodicom o mogućim promenama u lečenju. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Dugoročni oporavak posle terapije raka zahteva pažljivo praćenje srca i prepoznavanje suptilnih simptoma

Lečenje raka značajno je olakšalo oporavak mnogim ženama, ali može ostaviti posledice na zdravlje srca. U Srbiji i širom sveta, žene koje su završile terapiju često se suočavaju sa rizikom od oštećenja srca. Ovaj problem, poznat kao kardiotoksičnost (oštećenje srca izazvano terapijom), može se javiti godinama nakon završetka lečenja. Zato je važno da žene, posebno one koje su primale hemoterapiju ili zračenje grudnog koša, znaju na šta treba obratiti pažnju.

Rizici za žene koje su lečene od raka

Pre svega, najveći rizik za kardiotoksičnost imaju žene lečene od raka dojke koje su primale antracikline (tip hemoterapije) ili trastuzumab (ciljana terapija). Međutim, i žene koje su bile izložene zračenju grudnog koša, kao i devojčice i adolescentkinje koje su prošle terapiju za leukemiju ili sarkom, mogu kasnije razviti probleme sa srcem. Osim toga, rizik zavisi od količine leka i uzrasta u trenutku terapije. Zbog toga je potrebno da svaka žena, bez obzira na godine, ostane pod redovnim nadzorom lekara nakon lečenja.

Simptomi kardiotoksičnosti na koje treba obratiti pažnju

Kardiotoksičnost često počinje sa blagim simptomima. Međutim, umor tokom svakodnevnih aktivnosti, osećaj gušenja pri hodu uz stepenice ili dok ležite, oticanje članaka i neobično lupanje srca mogu biti prvi znaci problema. Takođe, naglo povećanje telesne težine bez jasnog razloga može ukazivati na zadržavanje tečnosti. Na kraju, važno je znati da se ovi simptomi mogu javiti i deset ili dvadeset godina nakon završetka terapije.

Važnost redovnog praćenja srca posle lečenja raka

Izabrani lekar ima ključnu ulogu u praćenju srca posle onkološkog lečenja. On procenjuje da li su potrebni dodatni pregledi ako se pojave simptomi poput umora, oticanja ili nedostatka vazduha. U međuvremenu, žene koje su prošle kroz terapiju treba da redovno obaveštavaju svog lekara o svakoj promeni. Jedna klinička studija iz 2024. godine pokazala je da su žene koje su primale antracikline ili trastuzumab imale veći rizik od srčane slabosti čak deset godina posle dijagnoze.

Izjave stručnjaka o kardiotoksičnosti

Dr Francisco Sebastián Palacid, specijalista nuklearne medicine, naglašava: “Kardiotoksičnost posle lečenja raka može se javiti tokom same terapije ili u prvoj godini nakon nje. Kod pojedinih pacijentkinja simptomi se javljaju i decenijama kasnije, naročito ako su lečene u detinjstvu.” Ova izjava ukazuje na potrebu za dugoročnim praćenjem.

Praktični saveti za žene nakon terapije raka

Pored toga, važno je obratiti pažnju na svaku promenu u svakodnevnom funkcionisanju. Ako primetite neobičan umor, oticanje ili promene u disanju, odmah se obratite svom lekaru. Takođe, redovni pregledi srca, kao što su EKG ili ultrazvuk srca, mogu pomoći da se problemi otkriju na vreme. Na kraju, žene koje su prošle kroz lečenje raka treba da vode zdrav način života, redovno vežbaju i prate krvni pritisak.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Simptomi jake upale grla mogu ukazivati na streptokoku, ali nisu svi bolovi znak za antibiotik

Mnoge žene u Srbiji, posebno tokom jeseni i zime, susreću se sa jakim bolom u grlu pri gutanju. Ovaj simptom često izaziva zabrinutost, naročito među majkama koje se plaše da bi deca mogla imati ozbiljnu infekciju. Pre svega, važno je znati da jak bol u grlu pri gutanju može ukazivati na različite uzroke. Najčešće su to virusne infekcije, ali ponekad je u pitanju i streptokokna infekcija (bakterijska upala krajnika i ždrela). Statistika pokazuje da je streptokok češća kod dece, ali nisu pošteđene ni odrasle žene, posebno one koje rade sa decom ili ih imaju kod kuće.

Simptomi streptokokne infekcije, koju izaziva bakterija Streptococcus pyogenes, obično se javljaju iznenada. Glavne tegobe su visoka temperatura, jak bol u grlu pri gutanju, crveni i otečeni krajnici, kao i moguće bele naslage na njima. Osim toga, bolni limfni čvorovi na vratu i sitne crvene tačkice na nepcu mogu biti znak upozorenja.

Kako razlikovati streptokoknu infekciju od virusne upale grla

Zapravo, simptomi streptokokne infekcije i virusne upale grla često se prepliću. Međutim, kod virusnih bolesti češće se javlja kašalj, curenje nosa, promuklost ili crvene oči. Kod dece se mogu pojaviti i glavobolja, bol u stomaku ili mučnina. Takođe, prisustvo naslaga na krajnicima ne znači uvek da je uzročnik bakterija. Zbog toga je odlazak kod lekara najbolji način da se utvrdi pravi razlog jakog bola u grlu pri gutanju. Lekar će, prema potrebi, uraditi bris grla ili brzi antigenski test, čime se precizno razlikuje bakterijska infekcija od virusne.

Zašto je važno brzo reagovati i kako zaštititi porodicu

Streptokokna upala grla najčešće pogađa decu uzrasta između pet i 15 godina, ali može se javiti i kod odraslih. Infekcija se prenosi kapljicama iz nosa i usta ili direktnim kontaktom sa sekretima. Zbog toga je važno često prati ruke, koristiti papirne maramice i ne deliti pribor za jelo tokom bolesti. Na taj način, žene mogu zaštititi sebe i druge članove porodice. Pravilna higijena smanjuje rizik širenja streptokoka u domaćinstvu.

Bris grla i testovi: ključ za pravovremenu dijagnozu

Pre svega, vizuelni pregled grla nije dovoljan za sigurno razlikovanje streptokokne infekcije od virusne. Lekari često koriste brzi antigenski test, koji daje rezultat za nekoliko minuta. Kada je nalaz nejasan, preporučuje se i kultura brisa grla. „Važno je znati da negativan brzi test kod dece starije od tri godine treba potvrditi kulturom brisa, jer može doći do lažno negativnog rezultata“, izjavila je prof. dr Nataša Opavski. Kod odraslih, dodatna provera najčešće nije potrebna. Ako je test pozitivan, lekar procenjuje da li su simptomi zaista posledica streptokoka ili je osoba samo nosilac bakterije.

Šta pokazuju istraživanja o prisustvu streptokoka kod dece

Jedna analiza iz 2018. godine pokazala je da u razvijenim zemljama oko 10 odsto dece nosi streptokoku u grlu bez simptoma. U manje razvijenim državama taj procenat je skoro šest odsto. To znači da prisustvo bakterije ne znači uvek i potrebu za lečenjem. Stručnjaci ističu da je važno proceniti celokupnu kliničku sliku i uraditi odgovarajuće testove pre odluke o terapiji.

Praktični saveti i preporuke za žene

Ako osetite jak bol u grlu pri gutanju ili primetite slične tegobe kod deteta, obratite se svom lekaru. Obratite posebnu pažnju ako se pojave visoka temperatura, natečeni limfni čvorovi ili bele naslage na krajnicima. Redovno perite ruke, koristite papirne maramice i ne delite pribor za jelo sa drugima. „Streptokokna angina leči se antibioticima, ali je važno ne uzimati ih na svoju ruku“, naglasila je prof. dr Nataša Opavski. Pravovremena i tačna dijagnoza sprečava komplikacije i nepotrebnu upotrebu antibiotika. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.