Dugoročni oporavak posle terapije raka zahteva pažljivo praćenje srca i prepoznavanje suptilnih simptoma

Lečenje raka značajno je olakšalo oporavak mnogim ženama, ali može ostaviti posledice na zdravlje srca. U Srbiji i širom sveta, žene koje su završile terapiju često se suočavaju sa rizikom od oštećenja srca. Ovaj problem, poznat kao kardiotoksičnost (oštećenje srca izazvano terapijom), može se javiti godinama nakon završetka lečenja. Zato je važno da žene, posebno one koje su primale hemoterapiju ili zračenje grudnog koša, znaju na šta treba obratiti pažnju.

Rizici za žene koje su lečene od raka

Pre svega, najveći rizik za kardiotoksičnost imaju žene lečene od raka dojke koje su primale antracikline (tip hemoterapije) ili trastuzumab (ciljana terapija). Međutim, i žene koje su bile izložene zračenju grudnog koša, kao i devojčice i adolescentkinje koje su prošle terapiju za leukemiju ili sarkom, mogu kasnije razviti probleme sa srcem. Osim toga, rizik zavisi od količine leka i uzrasta u trenutku terapije. Zbog toga je potrebno da svaka žena, bez obzira na godine, ostane pod redovnim nadzorom lekara nakon lečenja.

Simptomi kardiotoksičnosti na koje treba obratiti pažnju

Kardiotoksičnost često počinje sa blagim simptomima. Međutim, umor tokom svakodnevnih aktivnosti, osećaj gušenja pri hodu uz stepenice ili dok ležite, oticanje članaka i neobično lupanje srca mogu biti prvi znaci problema. Takođe, naglo povećanje telesne težine bez jasnog razloga može ukazivati na zadržavanje tečnosti. Na kraju, važno je znati da se ovi simptomi mogu javiti i deset ili dvadeset godina nakon završetka terapije.

Važnost redovnog praćenja srca posle lečenja raka

Izabrani lekar ima ključnu ulogu u praćenju srca posle onkološkog lečenja. On procenjuje da li su potrebni dodatni pregledi ako se pojave simptomi poput umora, oticanja ili nedostatka vazduha. U međuvremenu, žene koje su prošle kroz terapiju treba da redovno obaveštavaju svog lekara o svakoj promeni. Jedna klinička studija iz 2024. godine pokazala je da su žene koje su primale antracikline ili trastuzumab imale veći rizik od srčane slabosti čak deset godina posle dijagnoze.

Izjave stručnjaka o kardiotoksičnosti

Dr Francisco Sebastián Palacid, specijalista nuklearne medicine, naglašava: “Kardiotoksičnost posle lečenja raka može se javiti tokom same terapije ili u prvoj godini nakon nje. Kod pojedinih pacijentkinja simptomi se javljaju i decenijama kasnije, naročito ako su lečene u detinjstvu.” Ova izjava ukazuje na potrebu za dugoročnim praćenjem.

Praktični saveti za žene nakon terapije raka

Pored toga, važno je obratiti pažnju na svaku promenu u svakodnevnom funkcionisanju. Ako primetite neobičan umor, oticanje ili promene u disanju, odmah se obratite svom lekaru. Takođe, redovni pregledi srca, kao što su EKG ili ultrazvuk srca, mogu pomoći da se problemi otkriju na vreme. Na kraju, žene koje su prošle kroz lečenje raka treba da vode zdrav način života, redovno vežbaju i prate krvni pritisak.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Niske temperature i grejanje često uzrokuju suvu kožu, ali pravilna rutina i ishrana mogu pomoći ženama da očuvaju zdrav i negovan ten tokom zime.

Zimski meseci donose brojne izazove za žene u Srbiji, a suva koža na hladnoći postaje uobičajen problem posebno tokom jeseni i zime. Hladan vazduh napolju i suvi vazduh u zatvorenom prostoru, zbog grejanja, mogu pojačati osećaj zatezanja, perutanja i svraba kože. Žene koje često peru ruke, provode vreme napolju ili su starije od 40 godina, češće primećuju ove simptome. Međutim, pravovremena i ciljano prilagođena nega čini razliku i pomaže da koža ostane meka i elastična.

Nažalost, suva koža na hladnoći nije samo estetski izazov. Ponekad dolazi do pucanja kože, crvenila i neprijatnog svraba. Osim toga, svakodnevni život može postati teži ako koža stalno zateže ili pecka. Štaviše, žene koje koriste agresivne sapune ili često borave u bazenima mogu primetiti pojačane simptome. Zbog toga je važno razumeti uzroke i preduzeti korake za prevenciju.

Zašto suva koža na hladnoći zahteva posebnu negu

Stručnjaci objašnjavaju da koža ima prirodnu zaštitnu barijeru koja zadržava vlagu. Međutim, niske temperature, vetar i centralno grejanje narušavaju tu barijeru. Kao rezultat, voda iz kože isparava brže, što dovodi do suvoće i perutanja. S druge strane, sa godinama koža prirodno gubi vlagu, pa žene starije od 40 godina često imaju izraženije simptome. Pored toga, upotreba agresivnih sredstava za čišćenje ili česta izloženost hladnoći dodatno pogoršavaju stanje.

Kako negovati suvu kožu na hladnoći: iznutra i spolja

Pre svega, ishrana ima ključnu ulogu u zdravlju kože. Nutricionisti savetuju konzumaciju namirnica bogatih zdravim mastima, kao što su maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i riba. Takođe, unos od 1,5 do 2 litra vode dnevno pomaže u hidrataciji. Osim toga, vitamini su važni za očuvanje kože. Kako navodi dr Marija Petrović, dermatolog: “Vitamin E štiti ćelije kože i pomaže zadržavanju vlage. Najbolje rezultate daje kada se koristi redovno, bilo kroz ishranu ili dodatke.” Takođe, beta karoten iz šargarepe i bundeve i omega-3 masne kiseline iz ribe i orašastih plodova pomažu obnavljanju i elastičnosti kože.

Praktična rutina za negu suve kože na hladnoći

Pravilan izbor preparata za čišćenje je veoma važan. Blagi gelovi ili mleka su bolji od sapuna sa jakim hemikalijama. Nakon tuširanja, kožu treba nežno tapkati peškirom i odmah naneti hidratantnu kremu dok je još blago vlažna. “Tako obezbeđujete bolju apsorpciju vlage”, ističe dr Petrović. Kreme sa vitaminima, ceramidima i prirodnim uljima ojačavaju zaštitni sloj kože. Usne i ruke zahtevaju dodatnu pažnju, jer su najizloženiji hladnoći i vetru. U stanu se može koristiti ovlaživač vazduha ili staviti šolja vode na radijator kako bi se smanjila suvoća vazduha. Na kraju, preporučuje se izbegavanje vrućih tuševa i redovno nošenje rukavica napolju.

Kada je potrebno posetiti dermatologa zbog suve kože na hladnoći

U većini slučajeva, suva koža na hladnoći ne zahteva poseban medicinski tretman. Ipak, ako dođe do pucanja, krvarenja, jake perutavosti ili ako svrab remeti san, važno je potražiti stručnu pomoć. Takođe, ako se stanje ne popravlja uprkos pravilnoj rutini i ishrani, moguće je da se radi o ekcemu ili alergiji. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravilna nega, uravnotežena ishrana i doslednost u svakodnevnim navikama pomažu da i najhladniji dani prođu sa zdravom i negovanom kožom.

Lična priča poznate voditeljke podstiče žene u Srbiji da na vreme brinu o svom zdravlju

Ivana Mišerić, poznata radijska voditeljka iz Zagreba, javno je podelila svoje iskustvo sa BRCA1 mutacijom i istakla koliko su preventivni pregledi dojki važni za svaku ženu. U oktobru, mesecu borbe protiv raka dojke, angažovala se u kampanji kako bi podigla svest o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu. Štaviše, godišnje se u Srbiji dijagnostikuje više od 3000 novih slučajeva raka dojke, a mnoge žene izgube život zbog kasnog otkrivanja bolesti.

BRCA1 mutacija (genetska promena koja povećava rizik od raka dojke i jajnika) pogađa žene koje često imaju porodičnu istoriju bolesti. Ivana je odlučila da uradi genetsko testiranje upravo iz tog razloga. Kada je saznala da nosi ovu mutaciju, odlučila je da preventivni pregledi postanu deo njene rutine. Takođe, kroz svoje javne nastupe i ličnu priču, želi da podstakne i druge žene da na vreme proveravaju svoje zdravlje.

Preventivni pregledi dojki: ključ za rano otkrivanje raka

Naime, Ivana je u emotivnom obraćanju na društvenim mrežama ispričala koliko je važno da žene ne odlažu odlazak kod lekara. Pored toga, navela je i primer slušateljke čija je prijateljica izgubila život zbog odlaganja pregleda. “Činjenica je da nosim mutaciju gena BRCA1 i zbog toga živim sa svešću da brigu o zdravlju dojki ne smem uzimati zdravo za gotovo. Ne želim to pretvoriti u strah, nego u odgovornost prema sebi, ali i u poruku drugim ženama da svoje zdravlje stave na prvo mesto,” izjavila je Ivana Mišerić.

Osim toga, ona je istakla da statistika nije samo broj, već život svake žene i porodice koja se suočava sa ovom dijagnozom. Konačno, Ivana naglašava da rana dijagnostika značajno povećava šanse za potpuno izlečenje. Zbog toga, redovni pregledi i samopregled dojki mogu spasiti život.

Lična motivacija i podrška zajednice ženama sa BRCA1 mutacijom

Kao rezultat svog iskustva, Ivana motiviše žene da razgovaraju sa lekarom, posebno ako postoji porodična istorija raka dojke ili jajnika. Osim toga, podseća čitateljke da ružičasta vrpca i simbolični gestovi u kampanjama treba da nas podsete da ne zaboravimo na svoje zdravlje. “Ako samo jedna od nas ode na pregled na vreme ili podseti mamu, sestru i prijateljicu da učine isto, video je ispunio svoju svrhu. Ružičasta vrpca i golo telo su tu da ne zaboravite na svoje,” rekla je Mišerić.

U međuvremenu, stručnjaci savetuju svaku ženu od 20. godine da redovno obavlja samopregled dojki, a od 40. godine da posećuje lekara jednom godišnje. Takođe, žene sa povećanim rizikom (npr. porodična istorija, BRCA1 mutacija) treba da se posavetuju sa onkologom o dodatnim merama zaštite.

Šta svaka žena može da uradi – praktični saveti za prevenciju

Pre svega, važno je znati da redovan ultrazvuk i mamografija mogu otkriti promene na dojkama u ranoj fazi, kada je izlečenje najverovatnije. Pored toga, samopregled jednom mesečno pomaže ženama da bolje upoznaju svoje telo i primete promene na vreme. Na kraju, razgovor sa lekarom o ličnim rizicima i mogućnostima genetskog testiranja može biti važan korak, posebno za žene sa porodičnom istorijom raka.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Borba sa BRCA1 mutacijom nije samo individualna. To je zajednička odgovornost svih žena da podrže jedna drugu i podsete najbliže na važnost pregleda. Otvoreni razgovori i lične priče, poput Ivanine, mogu biti snažan podsticaj za brigu o zdravlju.