Zdravstvene institucije beleže značajan porast sifilisa i gonoreje kod žena reproduktivnog doba širom Evrope u 2024.

Evropske zdravstvene institucije upozoravaju na zabrinjavajući rast polno prenosivih infekcija, posebno sifilisa i gonoreje, tokom 2024. godine. Ovaj trend najviše pogađa žene u reproduktivnom uzrastu, što ukazuje na važnost prevencije i redovnih zdravstvenih provera. Prema najnovijim podacima, zabeleženo je više od 106.000 slučajeva gonoreje, što predstavlja porast od čak 303% u odnosu na 2015. godinu. Sifilis je registrovan u preko 45.500 slučajeva, što je više nego dvostruko povećanje za isti period. Španija je zemlja sa najviše prijavljenih slučajeva ove dve infekcije, a primećuje se rast obolelih među heteroseksualnim ženama, što je novi zabrinjavajući trend.

Stručnjaci ističu da gonoreja i sifilis često mogu proći neprimećeno, ali ako se ne leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su hronični bol, neplodnost, komplikacije sa srcem ili nervnim sistemom. Kod sifilisa postoji i rizik prenosa sa majke na dete tokom trudnoće, što može izazvati trajne zdravstvene poteškoće kod novorođenčeta. “Zaštita seksualnog zdravlja je i dalje jednostavna. Koristite kondome sa novim ili više partnera i testirajte se ako imate simptome”, naglasio je Bruno Čijancio, stručnjak za zarazne bolesti.

Tipični simptomi gonoreje uključuju bol, neobičan vaginalni iscedak i upalu genitalnog područja, ali kod mnogih žena simptomi mogu izostati. Sifilis se najpre javlja kroz ranice oko genitalija ili usta, a kasnije može izazvati osip, gubitak kose i gripu slične tegobe koje se povremeno pojavljuju i nestaju. Obe bolesti moguće je uspešno lečiti antibioticima, a rizik od infekcije znatno se smanjuje pravilnom upotrebom kondoma.

Poseban naglasak stavlja se na važnost redovnih ginekoloških pregleda i testiranja kod žena koje su seksualno aktivne, čak i u odsustvu simptoma, jer rana dijagnoza pojednostavljuje terapiju i smanjuje rizik od komplikacija. Najčešća bakterijska polno prenosiva infekcija i dalje je hlamidija, ali se broj novih slučajeva blago smanjuje.

U određenim evropskim državama uvedena je i vakcina protiv gonoreje kao dodatna zaštita za osobe sa povećanim rizikom. Ukoliko primetite bilo kakve promene ili simptome, preporučuje se da što pre potražite savet ginekologa ili izabranog lekara. Za tačnu dijagnozu i adekvatnu terapiju, konsultujte se sa stručnjakom.

Specijalizovani centar u Omahi sa višedecenijskim iskustvom i stručnim timom brine o pacijentkinjama u kriznim situacijama

Pojava hantavirusa, retkog ali izuzetno opasnog virusa sa čak 40% smrtnosti, unela je nemir među ženama širom sveta, posebno zbog mogućnosti prenosa sa osobe na osobu. Nakon što je na brodu kod Zelenortskih Ostrva registrovano 11 slučajeva, američke državljanke i ostali putnici su hitno prebačeni u specijalizovanu bolnicu u Omahi, Nebraski, gde se nalazi Nacionalni karantinski centar. Ova ustanova, prepoznata kao lider u borbi protiv smrtonosnih bolesti, više od 20 godina je posvećena pripremama za ovakve situacije.

Nacionalni karantinski centar u Nebraski jedini je u SAD sa federalno finansiranom jedinicom za izolaciju i lečenje najtežih infektivnih oboljenja. Dr Viktorija Vadman iz Centra za globalnu zdravstvenu bezbednost ističe: “Ovo je rezultat višedecenijskog zalaganja i spremnosti da odgovorimo kad god je potrebno.” Tim ove bolnice čine lekari, medicinske sestre i javnozdravstveni eksperti koji redovno obavljaju vežbe i koriste specijalizovanu zaštitnu opremu, sa posebnim akcentom na zaštitu žena, trudnica i svih ostalih pacijentkinja.

Po dolasku pacijentkinja sa broda, osoblje je odmah primenilo najstrože mere: izolacija, kontinuirani medicinski nadzor i podrška mentalnom zdravlju. Dr Jeferi Gold, predsednik univerziteta koji upravlja bolnicom, navodi da je ključ uspeha u stalnoj edukaciji osoblja i bliskoj saradnji sa zdravstvenim vlastima. Kako kaže: “Nebraska je spremna i uvek će biti spremna.”

Za žene, a naročito one sa hroničnim bolestima ili trudnice, ovakvi centri su važni kao sigurna podrška u slučaju pojave novih ili retkih virusa. Hantavirus izaziva ozbiljne respiratorne tegobe, pa je važno znati da simptomi uključuju visoku temperaturu, ekstremni umor i probleme sa disanjem. Ako dođe do kontakta sa potencijalno zaraženim osobama, preporučuje se hitan kontakt sa lekarom.

Praktičan savet za čitateljke: održavajte ličnu higijenu, izbegavajte kontakt sa glodarima (prenosiocima virusa) i pratite uputstva javnog zdravlja. Prilikom putovanja, informišite se o rizicima na destinaciji i imajte pri ruci kontakte lokalnih zdravstvenih ustanova. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Limfedem je čest nakon lečenja raka dojke – rano otkrivanje i terapija značajno olakšavaju svakodnevni život

Otok ruke, poznat kao limfedem, često se javlja kod žena koje su prošle kroz operaciju raka dojke i predstavlja ozbiljnu komplikaciju koja može trajati dugo. Posebno su ugrožene žene kojima su hirurški uklonjeni limfni čvorovi ispod pazuha, naročito nakon aksilarne disekcije. Limfedem se može razviti i nakon biopsije sentinel limfnog čvora ili radioterapije, a učestalost varira – od 5 do 10% kod onih sa biopsijom, pa čak do 40% kod pacijentkinja sa obimnijim zahvatima i kombinovanom terapijom.

Ova komplikacija nastaje kada limfni sudovi budu oštećeni, što dovodi do zadržavanja limfe i oticanja. Glavni simptomi koje treba pratiti su otok ruke, osećaj težine, zatezanje kože, smanjena pokretljivost i povremeni bol ili neprijatnost. Često žene zanemare ove znakove, misleći da su prolazni ili vezani za druge probleme, ali ovakvi simptomi zahtevaju pažnju.

Prema rečima dr Zorke Inić, opšteg hirurga i onkologa: „Poremećaj limfnog oticanja i dalje predstavlja važan problem u dugoročnom praćenju onkoloških pacijenata, sa značajnim uticajem na funkcionalni status, psihološko stanje i kvalitet života žene.“

Veći rizik od limfedema imaju žene sa višim indeksom telesne mase, one koje su imale infekcije nakon operacije, obimnu hirurgiju ili radioterapiju. Takođe, nagli porast telesne mase posle terapije može dodatno pogoršati stanje.

Dijagnoza limfedema podrazumeva klinički pregled, merenje obima ruke i, po potrebi, primenu dijagnostičkih metoda kao što su limfoscintigrafija, ultrazvuk ili magnetna rezonanca. Pravovremeno prepoznavanje i adekvatna terapija su presudni, jer kasne promene na tkivu nije lako preokrenuti.

Standardno lečenje uključuje kompleksnu fizikalnu terapiju: manuelnu limfnu drenažu, korišćenje kompresivnih zavoja ili medicinskih čarapa, posebne vežbe i negu kože. „Cilj terapije je smanjenje volumena ekstremiteta, poboljšanje limfne drenaže i prevencija komplikacija poput infekcija i fibroze“, naglašava dr Inić. Kod odgovarajućih pacijentkinja, nove mikrovaskularne hirurške metode takođe mogu dati dobre rezultate.

Žene koje su imale operaciju raka dojke treba da redovno prate promene na svom telu, i da, ukoliko primete otok ili nelagodnost u ruci, odmah potraže savet lekara. Ranim dijagnostikovanjem i odgovarajućim tretmanom moguće je umanjiti komplikacije i očuvati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i preporuku, važno je konsultovati se sa stručnjakom.