Američko istraživanje stavlja nesanicu u menopauzi u fokus prevencije srčanih bolesti kod žena starijih od 45 godina

Nesanica u menopauzi može biti ključni pokazatelj rizika od srčanih bolesti kod žena starijih od 45 godina, pokazuju rezultati nedavne američke studije. Istraživači su tokom više godina pratili skoro 3.000 žena iz cele Sjedinjene Američke Države kako bi utvrdili koji faktori najviše utiču na zdravlje srca u srednjem životnom dobu. Kao rezultat, otkrili su da je upravo loš san najvažniji prediktor kardiovaskularnih problema, čak i važniji od tradicionalnih faktora poput povišenog krvnog pritiska ili holesterola. Zbog toga ovaj nalaz ima veliki značaj za žene koje ulaze u menopauzu, jer pravovremeno prepoznavanje nesanice može pomoći u očuvanju srca.

Nesanica u menopauzi i zdravlje srca: šta pokazuju podaci

Istraživanje je analiziralo uticaj „osam osnovnih faktora zdravlja“, uključujući ishranu, fizičku aktivnost i kvalitet sna. Međutim, rezultati su pokazali da žene koje redovno pate od nesanice imaju znatno veći rizik od razvoja srčanih bolesti. Osim toga, čak i povremene noći lošeg sna mogu ostaviti dugoročne posledice. Na taj način, stručnjaci ističu da žene često zanemaruju značaj sna tokom menopauze, iako hormonske promene u ovom periodu dodatno utiču na ritam i kvalitet spavanja.

Zašto je nesanica u menopauzi važan signal

S druge strane, prepoznavanje nesanice može biti prvi korak ka boljoj prevenciji. „Naše istraživanje pokazuje da kvalitet sna ima ogroman uticaj na zdravlje srca u menopauzi“, izjavila je dr Samar R. El Khoudary, kardiovaskularni epidemiolog sa Univerziteta u Pitsburgu. Pored toga, ginekološkinja dr Jessica Shepherd ističe: „Nesanica nije samo neprijatnost. To je ozbiljan signal koji organizam šalje i ne treba ga zanemariti.“ Dakle, žene koje primete promene u snu tokom menopauze ne bi smele da ignorišu ove simptome, već da ih shvate kao važan deo brige o sebi.

Kako žene mogu poboljšati san i smanjiti rizik od srčanih bolesti

Na kraju, stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka za bolje spavanje. Pre svega, važno je održavati redovan raspored odlaska na spavanje i buđenja. Takođe, treba izbegavati kofein i alkohol u večernjim satima. Redovno vežbanje i izbegavanje teških obroka pred spavanje mogu doprineti kvalitetu sna. Ukoliko nesanica traje duže od nekoliko nedelja ili utiče na svakodnevne obaveze, preporučuje se konsultacija sa lekarom. „Ako nesanica traje duže od nekoliko nedelja ili utiče na svakodnevni život, obavezno potražite stručnu pomoć“, savetuje dr W. Christopher Winter, neurolog i specijalista za poremećaje sna. Na kraju, redovno praćenje zdravstvenog stanja i blagovremeno reagovanje mogu pomoći ženama da očuvaju zdravlje srca i poboljšaju kvalitet života tokom menopauze.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Analiza španske stogodišnjakinje pokazuje kako svakodnevne navike i zdrav mikrobiom mogu doprineti vitalnosti u poznim godinama

Marija Branjas, žena koja je živela u Španiji čak 117 godina, inspirisala je naučnike širom sveta. Neposredno pred smrt u avgustu 2024. godine, istraživači su detaljno proučili njeno zdravlje i navike. Posebno su istakli ključnu temu: tajna dugovečnosti Marije Branjas leži u zdravoj ishrani i očuvanom mikrobiomu (skup korisnih bakterija u crevima). Ova tema dobija na značaju jer statistika pokazuje da mnoge starije žene imaju problema sa bolestima kao što su rak, demencija i srčane tegobe. Međutim, Marija je do kraja života bila vitalna, bez ozbiljnih hroničnih bolesti, što je izuzetno retko.

Kako mikrobiom i geni utiču na dugovečnost

Naučnici su nakon detaljnih analiza uporedili biološke uzorke Marije Branjas sa uzorcima 75 žena starijih od 80 godina. Rezultati su otkrili da je njen mikrobiom bio sličan mikrobiomu deteta, što znači da je njen digestivni sistem ostao snažan i zdrav. Osim toga, njeni geni su pokazivali varijacije povezane sa zdravim starenjem. Ipak, genetika nije bila jedini faktor. Marijine svakodnevne navike, posebno ishrana, imale su veliki uticaj na njen celokupni imunitet. Profesor genetike Manel Esteler je istakao: „Marija Branjas nije bila zdrava samo zbog genetike. Njene svakodnevne navike, uključujući način ishrane, imale su veliki uticaj na njeno zdravlje.“ On dodaje: „Njen DNK jeste bio poseban, ali je izbor hrane svakog dana pomogao u očuvanju mikrobioma i smanjenju rizika od bolesti.“

Praktične navike koje produžavaju život

Tokom života, Marija je često uz pomoć ćerke delila savete o zdravoj ishrani i rutini na društvenim mrežama. Takođe, poznato je da je birala jednostavne, prirodne namirnice i izbegavala prerađenu hranu. Osim toga, redovno je unosila dovoljno tečnosti i ostajala fizički aktivna. Studija o dugovečnosti naglašava važnost unosa vlakana, voća i povrća. Na taj način žene mogu sačuvati zdrav mikrobiom, što pomaže prevenciji bolesti vezanih za starost.

Šta tajna dugovečnosti Marije Branjas znači za žene danas

Za čitateljke, priča o Mariji Branjas predstavlja inspiraciju i podseća na važnost jednostavnih svakodnevnih izbora. Pravilna ishrana, bogata prirodnim sastojcima, redovna fizička aktivnost i izbegavanje štetnih navika mogu doprineti vitalnosti u poznim godinama. Osim toga, redovni medicinski pregledi i osluškivanje signala tela važni su za preventivu. Profesor Esteler takođe poručuje: „Svi možemo učiti iz Marijinog života. Zdrave navike i pozitivan stav značajno doprinose dugovečnosti.“ Na kraju, imajte na umu: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Marija Branjas Morera, koja je do svoje smrti u avgustu 2024. godine važila za najstariju živu osobu na svetu, doživela je 117 godina. Njena dugovečnost privukla je pažnju naučnika, koji su analizirali njene biološke uzorke kako bi bolje razumeli šta doprinosi zdravom starenju.

Istraživački tim sa Univerziteta u Barseloni proučavao je njen DNK, imuni sistem, metabolizam i crevni mikrobiom. Rezultati su pokazali da je, uprkos veoma poznim godinama, njen organizam zadržao brojne karakteristike koje se češće viđaju kod znatno mlađih osoba.

Crevni mikrobiom privukao najveću pažnju

Prema istraživačima, jedno od najzanimljivijih otkrića odnosilo se na sastav crevnog mikrobioma. Kod Marije Branjas pronađena je velika zastupljenost korisnih bakterija, što je neuobičajeno za osobe u tako dubokoj starosti.

Stručnjaci smatraju da zdrav mikrobiom može imati važnu ulogu u očuvanju imuniteta i opšteg zdravlja, iako naglašavaju da je dugovečnost rezultat kombinacije genetike, životnih navika i faktora iz okruženja.

Jednostavna ishrana

Marija je često govorila da nije sledila komplikovane dijete. Njena ishrana bila je zasnovana na mediteranskom načinu ishrane, uz dosta voća, povrća, maslinovog ulja i fermentisanih mlečnih proizvoda.

Posebno je izdvajala domaći jogurt, koji je, prema sopstvenim rečima, jela tri puta dnevno. Naučnici pretpostavljaju da je upravo redovan unos fermentisanih namirnica mogao doprineti očuvanju raznovrsnog crevnog mikrobioma, ali ističu da se ne može zaključiti da je jedna namirnica zaslužna za njen dug život.

Zdrav način života

Osim ishrane, Marija Branjas vodila je miran život bez pušenja i prekomerne konzumacije alkohola. Mnogo je vremena provodila u prirodi, održavala društvene kontakte i, prema rečima ljudi koji su je poznavali, zadržala vedar duh i smisao za humor do duboke starosti.

Šta kažu stručnjaci?

Istraživači naglašavaju da ne postoji „čudesna namirnica“ koja garantuje dugovečnost. Zdravo starenje najčešće je rezultat više faktora – povoljne genetike, uravnotežene ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna i dobrog mentalnog zdravlja.

Primer Marije Branjas pokazuje koliko su naučna istraživanja o dugovečnosti važna, ali i podseća da male, svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju zdravlja tokom života. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nijedna pojedinačna namirnica ne može sama po sebi produžiti životni vek.