Žene sa povredom kičmene moždine često nastavljaju aktivan život, rade i osnivaju porodicu
Kvadriplegija ne znači kraj samostalnosti kod žena, već novi početak sa drugačijim izazovima i mogućnostima. Ova dijagnoza označava oštećenje vratnog dela kičmene moždine, što može dovesti do delimičnog ili potpunog gubitka pokreta i osećaja u rukama, nogama i trupu. Ipak, mnoge žene u Srbiji i širom sveta pokazuju da je moguć aktivan život i posle ovakve povrede.
Pre svega, stepen funkcionalnosti zavisi od tačnog mesta povrede. Kvadriplegija ne pogađa svaku ženu na isti način. Kod nekih su sva četiri ekstremiteta zahvaćena, dok druge mogu zadržati pokrete ramena, lakta ili prstiju. Zbog toga, dve žene sa istom dijagnozom često imaju potpuno različite svakodnevne rutine. Neke nastavljaju da voze automobil, koriste kompjuter i rade, dok druge zahtevaju pomoć u svakodnevnim aktivnostima.
Kvadriplegija ne znači kraj samostalnosti kod žena: praktične razlike u svakodnevici
Osim toga, važno je razlikovati kvadriplegiju od paraplegije. Kod paraplegije, povreda je niže u kičmi, pa su ruke uglavnom sačuvane, dok su noge i deo trupa pogođeni. Za žene koje žive sa kvadriplegijom, svakodnevica zavisi od toga da li je povreda potpuna ili nepotpuna. Potpuna povreda znači potpuni gubitak pokreta ispod mesta povrede, dok nepotpuna ostavlja mogućnost delimičnog pokreta ili osećaja. To daje više prostora za nezavisnost i bolji kvalitet života.
S druge strane, visina povrede menja i druge aspekte života. Povrede na najvišem delu vrata mogu izazvati probleme sa disanjem i zahtevati mehaničku ventilaciju. Kod nižih povreda, žene često mogu samostalno jesti, koristiti telefon ili upravljati vozilom prilagođenim njihovim potrebama. Kao rezultat, svaka žena doživljava kvadriplegiju na svoj način.
Samostalnost, podrška i realne mogućnosti za žene
Zapravo, kvadriplegija ne znači kraj samostalnosti kod žena. Savremena pomagala, rehabilitacija i podrška porodice omogućavaju mnogima da nastave sa radom, vožnjom i osnivanjem porodice. Pre svega, rana fizikalna terapija pomaže u očuvanju zdravlja i sprečava komplikacije. Štaviše, redovni pregledi kod neurologa i fizijatra su ključni za procenu napretka i planiranje rehabilitacije.
Dr Milica Petrović, specijalista fizikalne medicine, kaže: „Ključno je da žene posle povrede dobiju personalizovan plan rehabilitacije i psihološku podršku. Kada okolina pruži razumevanje i motivaciju, mogućnosti za samostalnost su mnogo veće.“
Osim toga, savetodavne grupe i psiholozi pomažu ženama da lakše prihvate promene, izgrade samopouzdanje i pronađu novu rutinu. Mnoge žene svedoče da podrška porodice i stručnjaka igra presudnu ulogu u povratku u svakodnevni život.
Gde žene mogu potražiti pomoć i savet
Ako vi ili neko vama blizak doživi povredu kičmene moždine, obratite se neurologu ili fizijatru što pre. Oni mogu proceniti stepen povrede i predložiti najefikasniji plan rehabilitacije. Pre svega, važno je ne odustajati od ciljeva, jer kvadriplegija ne znači kraj samostalnosti kod žena. Mnoge žene su dokazale da uz odgovarajuću podršku mogu ostvariti svoje ambicije i biti inspiracija drugima. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
