Alergije nisu rezervisane za detinjstvo—žene u tridesetim i četrdesetim ih sve češće razvijaju zbog promena u imunitetu i okolini.

Alergije su sve prisutnije kod žena koje su zakoračile u tridesete i četrdesete godine, što je posledica promena u imunološkom sistemu, hormonskog disbalansa ili promene sredine. Iako su alergije često povezane sa detinjstvom, sve više odraslih prvi put razvija simptome u zrelijim godinama. Prema alergologu dr Ani Petrović: “Imuni sistem tokom života menja svoju osetljivost, pa se alergije mogu javiti i posle godina bez simptoma.”

Najčešći uzroci alergijskih reakcija kod odraslih su:

1. Hrana – Odrasli najčešće reaguju na orašaste plodove, kikiriki i morske plodove. Čak 10% odraslih razvije neku vrstu alergije na hranu.

2. Sezonski alergeni – Polen, trava, ambrozija, grinje i buđ iz zatvorenih prostora izazivaju simptome poput kijanja, svrab očiju i curenja nosa.

3. Kućni ljubimci – Iako neko može godinama živeti sa ljubimcem bez problema, imunološke promene mogu iznenada izazvati reakciju.

4. Ubodi insekata – Prva reakcija može biti blaga, ali kasniji ubodi znatno povećavaju rizik od ozbiljnih simptoma.

5. Lekovi – Najčešće su u pitanju antibiotici i lekovi protiv bolova, a osetljivost se može pojaviti čak i na lekove koji su ranije bili dobro podnošeni.

Hormonske promene, kao što su trudnoća ili menopauza, mogu pojačati rizik od pojave novih alergija, dok selidba u drugi grad ili državu povećava izloženost novim alergenima. Stres ne izaziva alergije direktno, ali može oslabiti imunitet i povećati osetljivost.

Simptomi alergija kod odraslih variraju: od zapušenog nosa, svrab i suzenja očiju, do osipa, oticanja lica ili usana, bolova u stomaku i mučnine. Kod nekih se simptomi pojavljuju odmah, kod drugih postepeno. Ako primetite da se tegobe ponavljaju u određenim situacijama, savetuje se testiranje kod lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok i razlikovale alergije od drugih stanja.

Kako kaže dr Petrović: “Alergije mogu nastajati godinama, pa nije neobično da se dijagnostikuju i u kasnijoj životnoj dobi.” Dobra vest je da je moguće držati simptome pod kontrolom – izbegavanje okidača, korišćenje hipoalergijske posteljine i upotreba lekova poput antihistaminika, nosnih sprejeva ili kapi za oči često donose olakšanje. U određenim slučajevima, lekari preporučuju i imunoterapiju.

Važno je znati da su alergije koje se jave u odraslom dobu manje sklone spontano nestati, ali pravilna terapija i promene životnog stila omogućavaju kvalitetan život. Svaka nova promena simptoma zahteva konsultaciju sa stručnjakom radi tačne dijagnoze i adekvatnog saveta.

Naučnici upozoravaju da su žene pušači ili sa hroničnim plućnim bolestima u posebnom riziku nakon kovida

Najnovija naučna saznanja upozoravaju da žene koje su prebolele kovid-19 potencijalno imaju veći rizik od razvoja raka pluća, naročito one koje su pušile ili već imaju hronične probleme sa disajnim organima. Ova međunarodna studija, koja se oslanja na klinička istraživanja i laboratorijske nalaze, ukazuje da je rizik izraženiji kod žena koje već pripadaju rizičnim grupama zbog navika ili zdravstvenog stanja.

Istraživači su otkrili da virus SARS-CoV-2 može ostaviti dugotrajne promene na plućima, uključujući produženu upalu, ožiljke (fibrozu) i promene u imunološkom odgovoru na potencijalno maligne ćelije. Primećena je i pojačana aktivnost enzima TYMP, koji može imati ulogu u nastanku tumorskih procesa.

Posebno je značajno što su žene koje su pušači ili bivši pušači pokazale još veći rizik nakon preležane infekcije. Analiza velikih medicinskih baza pokazuje da je učestalost obolevanja od raka pluća viša upravo među ovom populacijom.

Profesor dr Vej Li, jedan od autora istraživanja, ističe: “Naši rezultati ukazuju da kovid-19 može imati dugoročne posledice na zdravlje pluća i da je važno pratiti sve koji su preležali infekciju, posebno one sa dodatnim faktorima rizika.”

Šta ovo znači za žene koje su preležale kovid-19? Ako ste pušač, bivši pušač ili imate hronične bolesti pluća, preporučuje se redovna medicinska kontrola i skrining pluća. Pravovremeno otkrivanje promena značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Praktični saveti uključuju prestanak pušenja, održavanje zdravih životnih navika i razgovor sa lekarom o preventivnim pregledima. Ako primetite uporan kašalj, otežano disanje ili druge neuobičajene simptome, važno je što pre potražiti stručni savet. Za preciznu dijagnozu i preporuke obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Pravovremeno otkrivanje i početak lečenja mogu značajno poboljšati šanse za uspešan ishod kod obolelih žena

U procesu lečenja raka, brzina kojom se postavlja dijagnoza i započinje terapija igra izuzetno važnu ulogu za konačan ishod. Sve više žena, a posebno mlađe pacijentkinje, suočava se sa izazovima koji nastaju zbog čekanja na specijalističke preglede i početak terapije, što može uticati na tok bolesti.

Kako brzina reakcije može promeniti tok bolesti? U Srbiji i regionu, žene često čekaju nedeljama na prvi pregled, a potom i na dodatne analize, dok bolest može napredovati. Što je čekanje duže, veća je mogućnost da se rak proširi ili pređe u uznapredovalu fazu. Statistika pokazuje da što se terapija ranije uvede, veće su šanse za uspešno izlečenje, bez obzira na tip raka.

Doktorka Ana Petrović, onkolog, ističe: “Kod karcinoma, svaki mesec odlaganja može značiti razliku između izlečenja i pogoršanja stanja. Zato je izuzetno važno da se prvi simptomi shvate ozbiljno i da se proces dijagnostike ne odugovlači.”

Žene su dodatno u riziku zbog simptoma koji mogu ličiti na uobičajene tegobe ili se pripisivati stresu i umoru, pa se često kasni sa odlaskom lekaru. To je posebno izraženo kod mlađih žena, kod kojih se na rak retko pomisli, pa su simptomi često zanemareni ili pogrešno protumačeni.

Sistemske prepreke, poput dugih lista čekanja, ograničene opreme i neujednačenog pristupa terapiji, dodatno komplikuju borbu protiv raka. Mnoge žene pokušavaju da ubrzaju proces tražeći drugo mišljenje ili koristeći privatne preglede, što može biti dodatno iscrpljujuće u trenutku kada im je potrebna sva snaga za lečenje.

Prepoznavanje problema je prvi korak. Ukoliko primetite simptome poput neobjašnjivog umora, promena na koži, krvarenja ili izraslina, važno je da odmah potražite lekarsku pomoć. Zatražite uput što pre i pratite termine pregleda. Raspitajte se o dostupnim skrining programima i savremenim terapijama. Dr Petrović savetuje: “Budite uporni u traženju odgovora i ne ustručavajte se da tražite drugo mišljenje. Vaše vreme je dragoceno.”

Podrška je dostupna kroz udruženja pacijentkinja i savetovališta, gde možete pronaći informacije i pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.