Nedostatak ili višak sna može ubrzati biološko starenje kod žena, pokazuje novo istraživanje na pola miliona ispitanica.

Novo, obimno istraživanje na gotovo 500.000 odraslih otkrilo je da i prekratak i predug san negativno utiču na zdravlje ženskog organizma, posebno na organe poput mozga, srca, pluća i imuniteta. Žene su često podložne ovim promenama zbog brojnih profesionalnih i porodičnih obaveza koje utiču na kvalitet sna. Naučnici su koristili podatke iz krvnih nalaza, medicinskih snimaka i analiza proteina, prateći kako navike spavanja utiču na brzinu starenja različitih organa. Pokazalo se da je optimalna dužina sna između 6,4 i 7,8 sati tokom noći. Ženama koje spavaju manje od šest sati ili više od osam sati preti povećan rizik od ubrzanog biološkog starenja, što može dovesti do raznih bolesti.

Kratak san se posebno povezuje sa depresijom, anksioznošću, gojaznošću, dijabetesom tipa 2, povišenim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima. S druge strane, predugo spavanje može biti povezano sa astmom, hroničnim bolestima pluća, gastritisom i refluksom. Važno je znati da svaki organ može stariti različitim tempom, pa su posledice neredovnog sna individualne.

Kako navodi dr Junhao Ven sa Univerziteta Kolumbija: „Naša studija pokazuje da su i premalo i previše sna povezani sa bržim starenjem gotovo svakog organa.“ On dodaje: „Trajanje sna je duboko povezano sa celokupnom fiziologijom organizma i ima široke posledice po zdravlje celog tela.“

Za žene, balansiran san može značiti bolju zaštitu od psihičkih tegoba u zrelijim godinama, jer manjak sna povećava rizik od depresije i anksioznosti, dok preterano dugo spavanje može ukazati na potrebu da se proveri opšte zdravstveno stanje, posebno zdravlje mozga i metabolizma.

Stručnjaci savetuju da pokušate da idete na spavanje i ustajete u isto vreme svakog dana, izbegavate korišćenje ekrana neposredno pred spavanje i obezbedite mirnu atmosferu u spavaćoj sobi. Ako imate dugotrajan problem sa snom, obavezno se obratite lekaru ili stručnjaku za spavanje radi pronalaženja uzroka i adekvatnog rešenja. Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte svog lekara.

Grejpfrut, zeleno povrće, mlečni proizvodi i alkohol mogu umanjiti dejstvo terapije – evo na šta da obratite pažnju

Mnoge žene, bilo da redovno koriste lekove ili povremeno uzimaju terapiju, možda nisu svesne da određene zdrave namirnice mogu umanjiti efikasnost lekova i dodatno opteretiti jetru i bubrege. Poznavanje ovih interakcija pomaže u izbegavanju neželjenih efekata i omogućava optimalno delovanje terapije.

Grejpfrut i njegov sok, iako bogati vitaminom C, imaju sposobnost da utiču na razgradnju mnogih lekova u jetri. Farmaceut Mark Berdon objašnjava: “Grejpfrut može povećati nivo pojedinih lekova u krvi, što vodi riziku od oštećenja jetre i bubrega.” Ova interakcija posebno je opasna kod statina za snižavanje holesterola, lekova za pritisak, antidepresiva i lekova za smirenje. Dr Lili Šapiro naglašava: “Samo jedna čaša soka od grejpfruta može značajno povećati koncentraciju leka u organizmu.” Efekat traje do 24 sata, pa nije dovoljno samo pomeriti vreme uzimanja leka.

Zeleno lisnato povrće poput spanaća, kelja i brokolija sadrži mnogo vitamina K, koji može smanjiti dejstvo antikoagulansa (lekova za razređivanje krvi), kao što je varfarin. Dr Merien Amiršahi napominje: “Povećan unos vitamina K može dovesti do smanjene efikasnosti leka i povećanog rizika od stvaranja krvnih ugrušaka.” Povrće nije potrebno izbegavati, već je važno unositi ga u ujednačenim količinama i prilagoditi dozu leka u dogovoru sa lekarom.

Mlečni proizvodi – mleko, jogurt, sir – mogu smanjiti apsorpciju određenih antibiotika, posebno fluorohinolona, koji se koriste za infekcije mokraćnih puteva i disajnih organa. Dr Amiršahi objašnjava: “Kalcijum iz mlečnih proizvoda vezuje antibiotik u crevima i smanjuje njegovu efikasnost, što može dovesti do produženja infekcije.” Slično se dešava i kod leka levotiroksin, koji je čest izbor kod žena sa problemima štitne žlezde.

Alkohol, iako je čest na druženjima, može pojačati sedativno dejstvo lekova za smirenje, protiv bolova i antihistaminika. Kombinacija ovih supstanci dovodi do izražene pospanosti, smetnji u koordinaciji i opterećenja jetre.

Za žene koje koriste terapiju, preporučuje se:
– Pre bilo kakvih promena u ishrani ili uvođenja novih namirnica, obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom.
– Pratite uputstva o uzimanju lekova u odnosu na obroke.
– Ne menjajte unos zelenog povrća bogatog vitaminom K na svoju ruku ukoliko koristite lekove za razređivanje krvi.

Savet je da uvek slušate preporuke stručnjaka i konsultujete lekara za svaku promenu terapije ili ishrane.

Jednostavne navike koje poboljšavaju probavu i osiguravaju budnost tokom celog dana, bez potrebe za kofeinom

Mnoge žene danas osećaju jutarnju iscrpljenost zbog užurbanog tempa i brojnih obaveza, ali stručnjaci ističu da male promene u jutarnjoj rutini mogu doneti značajnu razliku u nivou energije i raspoloženju. Iako je kafa često prvi izbor za razbuđivanje, postoje navike koje mogu pružiti trajniji osećaj svežine i dodatno doprineti zdravlju.

Jedan od najsnažnijih načina za buđenje organizma jeste abdominalno disanje, odnosno disanje stomakom. Ova tehnika podrazumeva dubok udah kroz nos, pri čemu se stomak podiže, a zatim se izdiše polako na usta. Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, „Samo pet minuta abdominalnog disanja nakon buđenja može smanjiti nivo stresa, podstaći rad srca i podstaći probavne procese.” Ova praksa posebno pomaže ženama koje se ujutru bore sa napetošću, osećajem težine ili umora.

Drugi koristan jutarnji ritual je lagana masaža stomaka. Kružni pokreti dlanom ili prstima u pravcu kazaljke na satu, tokom dva do tri minuta, mogu stimulisati prirodne pokrete creva i olakšati pražnjenje. Ova metoda je naročito preporučljiva ženama koje pate od neredovne probave ili osećaja nadutosti. Redovno praktikovanje ove masaže može smanjiti neprijatnosti i doprineti zdravijem varenju.

Treća navika koja može doprineti boljem buđenju je izlaganje prirodnoj svetlosti ili svetlosna terapija. Unutrašnji biološki sat reguliše kada telo ima najviše energije i kada se luče enzimi za varenje. Kratak izlazak na dnevno svetlo, makar kroz otvoren prozor ili na balkonu, pomaže organizmu da se ‘resetuje’ i pripremi za dan. Preporučuje se da provedete najmanje deset minuta na dnevnoj svetlosti, što pozitivno utiče na apsorpciju nutrijenata i stabilnost energije.

Usvajanjem ovih navika, mnoge žene već nakon nekoliko nedelja primećuju manju potrebu za kofeinom i dugotrajniji nivo energije. Ove rutine su jednostavne za primenu, ne zahtevaju posebnu opremu niti mnogo vremena, ali mogu značajno poboljšati svakodnevni osećaj vitalnosti. Za žene koje se suočavaju sa hroničnim problemima sa varenjem ili izraženim umorom, savetuje se konsultacija sa izabranim lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.