Hormonske promene i način života povećavaju rizik, a pravovremene navike mogu zaštititi bubrege
Gojaznost je problem koji sve češće pogađa žene svih uzrasta, kako kod nas tako i širom sveta, a osim što je poznata kao faktor rizika za srčana oboljenja i probleme sa zglobovima, mnogo se manje govori o tome koliko može oštetiti bubrege. Žene su zbog čestih hormonskih promena, trudnoće i specifičnog životnog stila posebno izložene ovom riziku.
Bubrezi su organi odgovorni za filtriranje krvi i izbacivanje toksina iz tela. Kada osoba ima višak kilograma, bubrezi se dodatno opterećuju jer moraju da rade više kako bi zadovoljili potrebe organizma. Vremenom to može dovesti do trajnih oštećenja kroz proces zvan hiperfiltracija, kada bubrezi prerađuju više krvi nego što je optimalno, što oštećuje njihove osnovne jedinice – nefrone. Ovakvo stanje dovodi do stvaranja ožiljaka na bubrezima i smanjuje njihovu funkciju.
Višak kilograma često je povezan i sa pojavom dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska – dve bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje bubrega. Kod dijabetesa, povišeni šećer u krvi može oštetiti sitne krvne sudove bubrega, dok hipertenzija dovodi do sužavanja i slabljenja krvnih sudova, smanjujući protok krvi kroz bubrege. Kombinacija više ovih faktora, poznata kao metabolički sindrom, još više povećava rizik od hronične bolesti bubrega.
Jedan od karakterističnih oblika oštećenja bubrega kod gojaznih osoba je fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS) – pojava ožiljaka na filterima bubrega, kada bubrezi pokušavaju da prerade više krvi nego što mogu, što izaziva oštećenje i propuštanje proteina u mokraću. Prema rečima dr Marka Jovanovića, nefrologa: “Masno tkivo kod gojaznih osoba nije samo skladište energije – ono luči hormone i supstance koje podstiču upalu u organizmu. Ta hronična upala može dodatno ubrzati propadanje bubrežnog tkiva.”
Dobra vest je da promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik. Preporučuje se postepeno smanjenje telesne mase uz balansiranu ishranu sa manje soli i zasićenih masti, kao i povećan unos povrća, voća i integralnih žitarica. Važno je unositi dovoljno vode, što olakšava bubrezima izbacivanje viška soli i toksina. Dr Jovanović naglašava: “Prekomeran unos proteina može opteretiti bubrege, zato se savetuje umerenost i konsultacija sa nutricionistom ili lekarom pre započinjanja dijete.” Redovno proveravanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi ključno je za rano otkrivanje rizika.
Žene koje imaju višak kilograma ili porodičnu istoriju bolesti bubrega treba redovno da posećuju lekara i rade laboratorijske analize. Dr Jovanović savetuje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, uz napomenu da je prevencija najbolji način da sačuvate zdravlje bubrega i sprečite ozbiljne komplikacije.
