Izlaganje hladnoj vodi tokom vrućina ne donosi olakšanje, a može biti rizično posebno za žene sa srčanim problemima

Tokom letnjih vrućina mnoge žene spas traže pod hladnim tušem, ali stručnjaci upozoravaju da ova navika može više štetiti nego pomoći. Hladna voda ne smanjuje unutrašnju telesnu temperaturu nakon boravka na suncu, već može izazvati šok za organizam. Dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine, objašnjava: „Nagla promena temperature vode dovodi do sužavanja krvnih sudova na koži. Zbog toga telo zadržava toplotu umesto da je oslobađa, jer dobija signal da treba da čuva unutrašnju toplotu.“

Osim što ne rashlađuje efikasno, hladan tuš posebno može biti opasan za žene sa srčanim tegobama. Kada koža dođe u kontakt sa hladnom vodom, krvni sudovi se naglo stežu, što povećava krvni pritisak i može dovesti do poremećaja srčanog ritma, a u retkim slučajevima i do ozbiljnijih komplikacija.

Takođe, hladna voda ne čisti kožu jednako dobro kao mlaka. Na visokim temperaturama znoj, masnoće i bakterije se zadržavaju na koži, a hladna voda može zatvoriti pore i zarobiti nečistoće, što povećava rizik od akni i mitisera. „Hladna voda zatvara pore i može zarobiti nečistoće unutra,“ naglašava dr Ivana Petrović.

Najbolji izbor tokom vrelih dana jeste tuširanje mlakom vodom, temperature između 26 i 27 stepeni. Ova temperatura omogućava telu da postepeno oslobađa višak toplote bez rizika od šoka. Ukoliko želite dodatno rashlađenje, stručnjaci savetuju da prvo rashladite ruke i stopala, a zatim polako i ostatak tela, kako bi organizam imao vremena da se prilagodi promeni temperature.

Za negu kože tokom leta preporučuje se redovno tuširanje blagim sapunima i izbegavanje jakih preparata, kao i nošenje lagane pamučne odeće i dovoljan unos tečnosti. Žene sa hroničnim bolestima, naročito srčanim, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre promene rutina rashlađivanja. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, podseća dr Ivana Petrović. Pravilnim izborom temperature vode i postepenim rashlađivanjem, leto može proći bez zdravstvenih rizika.

Praktični saveti travara Momčila Antonijevića za kontrolu apetita, izbacivanje tečnosti i bolji balans tela

Sve više žena traga za prirodnim rešenjima koja mogu olakšati proces mršavljenja, a poznati travar Momčilo Antonijević deli efikasne savete kako bilje može biti saveznik na tom putu. Ženski organizam se često suočava sa viškom kilograma, pojačanim apetitom i zadržavanjem vode, pa Antonijević preporučuje biljne strategije koje su prilagođene upravo tim potrebama.

On naglašava da je važno pridržavati se uravnotežene ishrane i redovnog unosa vlakana. Prema njegovim rečima, obrok bi trebalo započeti svežom salatom sa jabukovim sirćetom, jer će osećaj sitosti doći brže, a ukupni unos kalorija biti manji. Ovakav pristup olakšava ženama da ostanu dosledne svom planu ishrane.

Kada je reč o biranju biljaka, Antonijević posebno ističe celer zbog niskog kalorijskog sadržaja i bogatstva vlakana. Preporučuje da se svež celer koristi kao užina umesto soka, jer “grickanje svežeg celera unosi dragocena vlakna i ne utiče naglo na nivo šećera u krvi”. Takođe, semenke komorača su odličan saveznik u borbi protiv gladi, a tradicionalno se koriste za prirodnu kontrolu apetita.

Za žene koje imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu, preporučuje se čaj od breze, brezova voda ili rastavić. Čaj od kukuruzne svile može biti od pomoći, ali je važno koristiti je dok je sveža, jer “kukuruzna svila zadržava lekovita svojstva samo pola godine nakon branja”. Dodatnu podršku mogu pružiti i peteljke trešanja i višanja – ali isključivo od organski uzgajanog voća, jer “vodite računa o poreklu biljnih sirovina, jer pesticidi mogu narušiti koristi”, upozorava Antonijević.

Osim kontrole težine, mnoge žene suočavaju se i sa stresom ili hormonskim disbalansom. Zato su matičnjak i hibiskus dobar izbor za podršku balansu tela. Za one koje imaju problema sa zatvorom, preporučuju se laneno seme ili kora krušine u čajnim mešavinama, jer na taj način probava može biti redovnija i smanjiće se osećaj nadutosti.

Na kraju, Antonijević podseća: “Biljke su moćan saveznik, ali za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.” Pravilna upotreba biljaka može doprineti zdravlju, ali je važno biti informisan i oprezan.

Funkcionalna dispepsija često dovodi do neobičnih simptoma poput slabosti, ubrzanog rada srca i trnjenja

Mnoge žene u Srbiji susreću se sa smetnjama posle obroka, a funkcionalna dispepsija, odnosno hronično otežano varenje bez jasnog organskog uzroka, jedna je od najčešćih dijagnoza. Ovaj problem uglavnom pogađa žene između 30. i 60. godine, značajno utičući na kvalitet života. Osim tipičnih simptoma kao što su nadimanje, bol ili osećaj težine u gornjem delu stomaka, funkcionalna dispepsija neretko izaziva i simptome koji nisu vezani isključivo za stomak – vrtoglavicu, slabost, trnjenje i kardiološke smetnje. Prepoznavanje ovih signala je ključno za pravovremenu reakciju i savetovanje sa stručnjacima.

Funkcionalna dispepsija se dijagnostikuje kada tegobe traju duže vreme, a nije pronađen organski uzrok poput čira na želucu ili gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Kako objašnjava dr Marijana M. Rajić, specijalista interne medicine: “Dispepsija je skup simptoma koji se javljaju tokom ili nakon jela. Kada nema jasnog fizičkog uzroka, govorimo o funkcionalnoj dispepsiji.” Mnoge žene, pored nelagodnosti u stomaku, osećaju i vrtoglavicu, slabost ili čak osećaj nesvestice.

Vrtoglavica se često ne dovodi u vezu sa varenjem, ali je mnoge žene prijavljuju kao prateći simptom. Uz to, moguće su i glavobolje, problemi sa koncentracijom, povećana anksioznost i osećaj unutrašnje napetosti. Ovi simptomi nastaju zbog složene veze između digestivnog sistema i mozga – takozvane osovine creva-mozak. Dr Rajić ističe: “Kada nervni sistem reaguje preosetljivo na signale iz stomaka, mogu se javiti simptomi koji prevazilaze digestivni trakt.” Međutim, ako je vrtoglavica udružena sa trnjenjem, slabom pokretljivošću jedne strane tela ili smetnjama u govoru, to je znak za hitan pregled kod lekara.

Pored neuroloških manifestacija, funkcionalna dispepsija može uzrokovati i kardiološke tegobe. Dr Rajić navodi: “Neke pacijentkinje prijavljuju lupanje srca, ubrzan rad srca nakon obroka ili osjećaj pritiska u grudima.” Probavni i srčani sistem stalno komuniciraju putem autonomnog nervnog sistema, pa tako stres i anksioznost zbog hroničnih probavnih tegoba mogu izazvati i osećaj preskakanja srca ili ubrzanog pulsa. Iako kod većine žena ove smetnje nisu povezane sa ozbiljnim srčanim bolestima, svaku novu ili neuobičajenu tegobu treba proveriti sa lekarom.

Lečenje funkcionalne dispepsije zahteva individualni pristup – ne postoji univerzalna terapija koja odgovara svima. Lekari obično preporučuju promene u ishrani, kontrolu stresa i po potrebi lekove za ublažavanje simptoma. “Najvažnije je da svaka žena obrati pažnju na svoje telo i ne ignoriše simptome koji traju ili se ponavljaju”, naglašava dr Rajić. Ukoliko osećate vrtoglavicu, malaksalost ili srčane smetnje koje ne prolaze, obavezno se obratite lekaru za tačnu dijagnozu i savet.