Naučite kako da pravilno skladištite pečeno meso posle proslava i smanjite rizik od trovanja

Nakon druženja uz roštilj, često se postavlja pitanje koliko dugo ostaci mesa mogu bezbedno da stoje u frižideru i kada je vreme da ih bacite. Ovo je naročito važno ako u kući imate decu, trudnice ili starije osobe, koje su podložnije posledicama konzumacije pokvarene hrane.

Ključan faktor nije samo koliko dugo je meso u frižideru, već i koliko je vremena provelo na sobnoj temperaturi. Ako ste meso ostavili napolju duže od dva sata, naročito tokom toplijih dana, rizik od razvoja štetnih bakterija naglo raste. Čak i ako ga kasnije stavite u frižider, opasnost ostaje prisutna.

Kako objašnjava dr Milena Savić, specijalista higijene: “Meso koje nije odmah stavljeno u frižider može biti izvor ozbiljnih infekcija, čak i ako spolja izgleda i miriše u redu.”

Ako ste meso odmah po pripremi ohladili, možete ga bezbedno konzumirati tri do četiri dana. Nakon toga, čak i u najboljim uslovima, rizik od kvarenja raste. Ukoliko ne planirate da pojedete ostatke u tom periodu, najbolje je da ih zamrznete. U zamrzivaču meso može stajati do tri meseca, ali treba znati da će posle odmrzavanja biti manje sočno i ukusno.

Česta greška je ostavljanje mesa u originalnim posudama sa izleta ili slavlja. Preporučuje se da ostatke prebacite što pre u čiste, hermetički zatvorene posude i da ih držite odvojeno od priloga, poput salata, jer povrće ubrzava kvarenje.

Mnoge žene se pitaju da li je podgrevanje mesa dovoljno za uništavanje bakterija. Stručnjaci napominju da podgrevanje može uništiti deo bakterija, ali ne i toksine koji su se možda već stvorili. “Meso podgrevajte samo jednom. Višestruko hlađenje i zagrevanje povećava rizik od trovanja hranom”, savetuje dr Savić.

Simptomi pokvarenog mesa su lepljiva ili sluzava površina, promena boje u sivu ili zelenkastu, kao i neprijatan, kiseo miris. Nemojte se oslanjati samo na miris, pošto štetne materije mogu biti prisutne i kad miris nije izražen.

Za žene koje žele da zaštite zdravlje porodice, važno je da ostatke roštilja što pre skladište posle obroka, čuvaju ih u čistim, zatvorenim kutijama i pojedu u roku od nekoliko dana. Ako niste sigurni u ispravnost – bolje bacite nego da rizikujete.

Za svaku dilemu ili simptome, obavezno se obratite lekaru.

Broj žena obolelih od melanoma u Srbiji raste, ali inovativni lekovi i pravovremeni pregledi mogu spasiti život

Melanom, najopasniji tip raka kože, predstavlja sve veći izazov za zdravlje žena u Srbiji. Samo tokom 2024. godine, zabeleženo je 786 novih slučajeva melanoma, dok je 292 osobe izgubilo bitku sa ovom bolešću. Stručnjaci naglašavaju koliko je važno rano otkrivanje, jer žene često mogu prve primetiti promene na svojoj koži. Melanom se može razviti iz postojećih mladeža ili kao nova promena na koži, a najugroženije su osobe sa svetlom puti, mada ni žene sa tamnijom kožom nisu zaštićene. Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma ističe da učestalost melanoma u Srbiji raste za oko 15 odsto na svakih pet godina, dok je stopa smrtnosti među najvišima u Evropi.

Problem je u tome što mnoge žene ne prepoznaju rane simptome bolesti. Promena boje, veličine ili oblika mladeža, kao i pojava novih promena na koži, prvi su znaci na koje treba obratiti pažnju. Pravovremena poseta dermatologu može biti presudna za rano otkrivanje i uspešno lečenje. Prof. dr Lidija Kandolf, dermatološkinja, naglašava značaj savremenih terapija: „Svaka nova terapija produžava život i poboljšava kvalitet života pacijenata. Posebno je važna kombinovana imunoterapija, koja je postala standard u svetu.” Ona dodaje da bi veća dostupnost ovih lekova, naročito u ranim fazama bolesti, značajno poboljšala ishode lečenja žena u Srbiji.

Iako su inovativne terapije već dostupne u svetu, u Srbiji se još čeka njihovo uvrštavanje na listu dostupnih lekova. Dr Bojan Trkulja iz udruženja inovativnih proizvođača lekova ističe: “Oko 40 lekova u više od 80 indikacija čeka na ulazak na listu. Svako odlaganje znači lošije ishode i veće troškove u budućnosti.”

Dostupnost savremenih terapija može značajno uticati na svakodnevni život žena koje žive sa melanomom. Jana Golubović iz udruženja pacijenata podelila je svoje iskustvo, naglašavajući koliko je važno imati podršku i mogućnost lečenja najsavremenijim lekovima.

Stručnjaci savetuju ženama da redovno pregledaju svoju kožu, posebno ako imaju više mladeža ili su u porodici već postojali slučajevi melanoma. Preporučuju se kreme sa visokim zaštitnim faktorom, nošenje odeće koja pokriva kožu, izbegavanje sunčanja u periodu najjačeg UV zračenja i izbegavanje solarijuma. Ako primetite bilo kakve promene na koži, obavezno se obratite dermatologu – pravovremena dijagnoza može spasiti život.

Uprkos modernoj terapiji, žene koje žive sa HIV-om i dalje se bore sa diskriminacijom, posebno pri digitalizaciji zdravstvenih podataka

Žene različitih uzrasta koje žive sa HIV-om u Srbiji i dalje se suočavaju sa snažnom stigmom i diskriminacijom, naročito u zdravstvenom sektoru, iako je lečenje danas značajno napredovalo i omogućava kvalitetan, dug život. Strah od otkrivanja dijagnoze često sprečava mnoge da se testiraju ili nastave lečenje, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.

Na nedavnoj konferenciji o HIV-u i digitalizaciji zdravstva, stručnjaci su upozorili da elektronski zdravstveni kartoni donose nove izazove, posebno u pogledu toga ko ima pristup ličnim medicinskim podacima. Ova briga je još izraženija kod žena iz manjih sredina, gde je anonimnost teže sačuvati. Branislav Prokić, izvršni direktor udruženja za podršku osobama sa HIV-om, istakao je: “Ljudi žele da znaju ko ima pristup njihovim podacima. U manjim sredinama strah je još izraženiji i zato je ključno da sistem garantuje poverljivost.” Dodao je i da su elektronski recepti korak napred, ali da je kontinuirano unapređenje zaštite privatnosti od suštinskog značaja.

Predstavnik Ministarstva zdravlja, Nikola Radoman, izjavio je: “Samo lekar koji leči pacijenta imaće uvid u HIV status, dok će pacijenti moći da vide ko je pristupao njihovom kartonu.” Elektronski zdravstveni karton je još u test fazi, a planira se njegovo postepeno uvođenje širom Srbije.

Iako se HIV danas uspešno kontroliše lekovima i smatra hroničnim stanjem, profesor dr Jovan Ranin iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije upozorava: “HIV je danas hronično stanje, ali stigma i dalje postoji, posebno van infektivnih klinika.”

Diskriminacija je i dalje česta, što potvrđuju i podaci poverenika za zaštitu ravnopravnosti, prema kojima je najveći broj žalbi vezan upravo za zdravstveni sistem i postupanje prema osobama sa HIV-om. Relja Pantić iz ove institucije navodi: “Stigma je ostala gotovo ista kao pre nekoliko decenija, a i dalje imamo slučajeve odbijanja pacijenata.”

Ženama koje žive sa HIV-om savetuje se da se detaljno informišu o svojim pravima i načinima zaštite privatnosti, kao i da potraže podršku od specijalizovanih organizacija i zdravstvenih radnika. Važno je znati da su svi medicinski podaci poverljivi i da je zloupotreba informacija zakonom kažnjiva. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite svom lekaru.