Pad snage stiska može signalizirati promene vezane za starenje, ali i ozbiljne zdravstvene probleme – evo šta treba znati
Žene koje su prešle pedesetu često primećuju da svakodnevni zadaci, poput otvaranja tegli ili nošenja kesa, postaju sve zahtevniji. Slabljenje snage stiska šake prirodni je deo procesa starenja, ali ponekad može predstavljati i prvi znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. Jak stisak se povezuje sa boljim zdravljem srca, mentalnim sposobnostima i kvalitetom života.
Prvi simptomi opadanja snage hvata najčešće se uočavaju kroz otežano obavljanje rutinskih aktivnosti: otvaranje flaša, ceđenje sunđera ili držanje predmeta duže vreme. “Kada počnete da uviđate da su vam svakodnevni zadaci teži nego ranije, to je signal da vaša snaga stiska opada”, naglašava profesor vežbanja Aleksandar Rotštajn.
Fizioterapeut dr Robyn Culbertson objašnjava da je smanjenje snage šake najčešće posledica gubitka mišićne mase, što je uobičajeno nakon četrdesete godine. Kod žena se to može pojaviti ranije, jer prirodno imaju manje mišićne mase nego muškarci. Stanja poput artritisa, koja izazivaju bol i ukočenost u zglobovima, još više mogu oslabiti stisak.
Posebno je važno obratiti pažnju ako se uz slab stisak pojave trnci ili peckanje u prstima i rukama. “Ako uz slabost osećate utrnulost ili peckanje, to može biti znak da postoji problem sa nervima ili povreda, a ne samo posledica starenja”, kaže dr Culbertson. U takvim slučajevima potrebno je što pre posetiti lekara, naročito ako je prethodno došlo do povrede glave ili vrata.
Žene koje su se povukle iz fizički zahtevnih aktivnosti ili su manje aktivne, često brže gube snagu šake. Stručnjaci savetuju redovno vežbanje otpora, uključujući podizanje tegova ili upotrebu elastičnih traka, dva do tri puta nedeljno. “Najbolji način da održite snagu hvata jeste redovan trening otpora”, ističe Rotštajn. Vežbe sa sopstvenom težinom ili držanjem težine pomažu jačanju mišića šake i ruku.
Ako primetite promene u snazi stiska, posebno u kombinaciji sa bolom, ukočenošću ili utrnulošću, obavezno se obratite lekaru. Pravovremeno prepoznavanje problema i fizička aktivnost mogu značajno doprineti očuvanju samostalnosti i kvaliteta života u zrelijim godinama.
Za preciznu dijagnozu i konkretne savete, konsultujte se sa svojim lekarom.
