Redovno pritiskanje dugmeta za odlaganje alarma može ukazivati na poremećaj kvaliteta sna i uticati na vaše zdravlje.

Mnoge žene, bez obzira na uzrast, suočavaju se sa navikom odlaganja alarma svako jutro, čak i kada spavaju preporučenih sedam do osam sati. Stručnjaci za poremećaje spavanja ističu da ova pojava može biti znak da san nije dovoljno kvalitetan, što može imati posledice po zdravlje.

Kada se alarm oglasi, a vi više puta posežete za dugmetom za odlaganje, to je često pokazatelj da telo nije dovoljno odmorno. Dr Rina Mehra, specijalista za poremećaje sna, objašnjava da način na koji se budimo može ukazati na to da li zapravo odmaramo tokom noći. Kako kaže: “Ako redovno osećate potrebu da produžite spavanje, čak i kada ste spavali dovoljno, savetujem da se obratite lekaru kako bi se proverilo postojanje poremećaja sna”.

San se sastoji iz više faza: ne-REM i REM. Najdublji deo ne-REM sna, faza 3, omogućava nam da se probudimo odmorni. REM faza, tokom koje najviše sanjamo, javlja se oko 90 minuta nakon što zaspimo i veoma je važno da prođe bez prekida. Kada često odlažemo alarm, postoji rizik da ćemo prekinuti REM fazu, što može dovesti do stresa u organizmu – ubrzanog pulsa, povišenog pritiska i umora tokom dana.

Hroničan nedostatak kvalitetnog sna može povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, bolesti srca, visok krvni pritisak, slab imunitet i dijabetes. Ovi problemi posebno pogađaju žene u savremenom tempu života, zbog čega je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.

Dr Mehra naglašava: “Za većinu odraslih osoba, sedam do osam sati sna tokom noći je dovoljno, ali ukoliko i posle toga postoji potreba da odložite alarm, to može biti znak da san nije dovoljno kvalitetan. U tom slučaju preporučujem da potražite savet lekara kako bi se isključili poremećaji sna”.

Neki od praktičnih saveta za bolji san su odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana, izbegavanje telefona i računara pred odlazak na počinak, kao i stvaranje mirnog okruženja u spavaćoj sobi. Ako i pored ovih promena i dalje osećate umor i potrebu za odlaganjem alarma, najbolje je da se obratite stručnjaku kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet.

Jednostavne metode za sprečavanje kvarenja jagoda i očuvanje njihovog ukusa tokom cele sezone, uz savete stručnjaka.

Sezona jagoda donosi pregršt svežih plodova, ali mnoge žene se često suočavaju sa izazovom kako sačuvati jagode da što duže ostanu sveže. Ovo voće je veoma osetljivo i lako gubi na ukusu i teksturi, što može predstavljati problem kada želite da ga zadržite u frižideru nekoliko dana. Pravilno čuvanje i priprema su ključni kako bi jagode ostale zdrave i ukusne što duže.

Preporučuje se metoda čišćenja koja uključuje potapanje jagoda u hladnu vodu sa dodatkom sode bikarbone. Ova tehnika, prema istraživanju sa univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, pomaže ne samo da se uklone nečistoće, bakterije i tragovi pesticida sa površine plodova, već i da se uspori kvarenje. Jagode treba potopiti u rastvor hladne vode i sode bikarbone na 15 minuta, a zatim ih isprati hladnom vodom i pažljivo osušiti na čistom kuhinjskom ubrusu ili papirnom peškiru.

Nakon što ste ih oprali i dobro osušili, najbolje je da jagode složite u staklenu posudu sa hermetičkim poklopcem. Ovako pripremljene mogu zadržati svežinu nekoliko dana duže nego inače. Ako ne želite da koristite sodu bikarbonu, možete pokušati i sa rastvorom sirćeta – u tom slučaju, pomešajte 100 ml sirćeta sa 300 ml vode, potopite jagode na minut-dva i odmah ih isperite hladnom vodom. U oba slučaja, važno je da plodove potpuno osušite pre nego što ih stavite u frižider, jer preostala vlaga može ubrzati razvoj buđi.

Ženama koje često planiraju obroke unapred ili žele da voće ostane što duže spremno za konzumaciju, preporučuje se da odmah odvoje meke ili oštećene jagode. Zdrave plodove poređajte u jednom sloju na papirni ubrus unutar posude i čuvajte ih u frižideru, dalje od izvora toplote i sunca. Ako planirate da ih pojedete istog dana, dovoljno je da ih držite na hladnijem mestu, ali uvek van direktnog svetla.

Nutricionista dr Snežana Jovanović naglašava: “Pravilna priprema i skladištenje jagoda ne samo da čuva njihovu svežinu, već i smanjuje rizik od unošenja bakterija i pesticida. Posebno je važno dobro osušiti plodove pre nego što ih stavite u frižider, kako biste sprečili brzo kvarenje.”

Ovi saveti pomoći će svima koji žele da uživaju u ukusu svežih jagoda, izbegnu nepotrebno bacanje hrane i uštede vreme tokom sezone ovog voća. Za bilo kakve dileme oko zdravlja, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Stela Prgomelja ostaje zapamćena kao liderka koja je unapredila položaj osoba sa dijabetesom u Srbiji

Stela Prgomelja, istaknuta aktivistkinja i liderka u oblasti dijabetesa, preminula je 7. maja u 56. godini života. Njena posvećenost i rad kao predsednice Društva za borbu protiv šećerne bolesti Beograda, kao i doživotne potpredsednice Dijabetološkog saveza Srbije, obeležili su decenije podrške ženama, deci i porodicama koje se suočavaju sa ovom bolešću u Srbiji i regionu.

Tokom 1990-ih godina, Stela je bila prepoznata po tome što je proučavala najnoviju medicinsku literaturu na engleskom jeziku i prevodila je na svom blogu, čineći aktuelne informacije dostupnim svima. Bila je prva koja je otvoreno govorila o značaju kontinuirane edukacije o dijabetesu i neophodnosti da oboleli nauče kako da samostalno upravljaju bolešću. Njena publikacija „Moj džepni pankreas“, izdata 2006. godine, postala je dragocen praktični vodič za sve korisnike insulinske pumpe. Stela je imala ključnu ulogu u popularizaciji „brojanja ugljenih hidrata“ i tzv. „slatke matematike“, što je mnogima omogućilo bolju kontrolu dijabetesa.

Posebno je isticala izazove sa kojima se žene i deca sa dijabetesom svakodnevno suočavaju – od potrebe za neprekidnom dostupnošću glukoze i aparata za merenje šećera, do diskriminacije u školama i na radnom mestu. Često je ponavljala: „Žene sa dijabetesom tipa 1 mogu da rode potpuno zdravu decu i nema mesta strahu”, naglašavajući da je najvažnija dobra informisanost i redovno praćenje zdravstvenog stanja. Takođe je objašnjavala da dijabetes nije zarazna bolest niti posledica isključivo loše ishrane.

Stela je često upozoravala na tihu diskriminaciju i stigmu, naročito među mladima i ženama, zbog čega su mnogi krili svoju dijagnozu. Isticala je: „Ovakvo ponašanje može biti opasno, jer u kritičnom trenutku okolina možda neće znati kako da pomogne”. Poseban značaj davala je edukaciji nastavnika i profesora o životu sa dijabetesom, kako bi devojčicama i mladim ženama školsko okruženje bilo podrška, a ne dodatni izvor stresa.

Stručnjaci podsećaju da su informisanost, podrška zajednice i redovne kontrole najvažniji za kvalitetan život sa dijabetesom. Za sve nedoumice i pitanja, savetuje se obraćanje izabranom lekaru ili endokrinologu.