Mnoge žene se i posle izlečenja suočavaju sa anksioznošću i tugom – evo kako da sebi pomognete

Kada žena završi lečenje od raka, očekuje da će se vratiti svakodnevnim radostima i da će stres nestati. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da se izazovi ne završavaju izlaskom iz bolnice. U Sjedinjenim Američkim Državama danas živi više od 18 miliona ljudi koji su pobedili rak, a ovaj broj će, prema procenama, do 2035. godine dostići 22 miliona. Mnoge žene koje su deo ove statistike i dalje se suočavaju sa dugotrajnim psihološkim posledicama.

Uticaj raka na mentalno zdravlje često traje mnogo duže od fizičkog oporavka. Žene se, osim telesnih promena, često bore sa osećajem anksioznosti i depresije, što može potrajati godinama nakon završene terapije. Ovakva osećanja često ostaju neprimetna ljudima iz njihove okoline. Statistike pokazuju da se svaka treća osoba, nakon završenog lečenja, suočava sa strahom od povratka bolesti i osećajem gubitka identiteta, dok samo jedna od pet žena potraži stručnu pomoć. Terapeutkinja Julie Larson objašnjava: „Fizičke promene su očigledne, ali ono što je tiše i nevidljivo često je najteže. Žene se mire sa gubitkom i tugom, a njihova okolina često ne razume s čime se suočavaju.“

Nažalost, zdravstveni sistem uglavnom stavlja fokus na fizičko izlečenje, dok su mentalni problemi često zanemareni. Dr Patricia Ganz, onkološkinja i profesorka javnog zdravlja, ističe: „Znamo kako da damo lekove protiv bolova ili nesanice. Međutim, nismo dovoljno edukovani za prepoznavanje i tretman depresije kod žena koje su prebolele rak.“ Uprkos tome što je svest o važnosti psihološke pomoći u porastu, sistemsko uvođenje preventivnih pregleda i upućivanja na stručnjake još uvek nije dovoljno razvijeno, zbog čega mnoge pacijentkinje ostaju bez adekvatne podrške.

Dobar primer sveobuhvatne nege je The MercyOne Richard Deming Cancer Center u De Mojnu, gde žene nakon lečenja mogu da dobiju savetovanje, muzičku terapiju i tehnike za smanjenje stresa. Ovakva podrška pomaže da se prevaziđu osećaji usamljenosti i strahova koji se često javljaju nakon završetka terapije. Dr Richard Deming, medicinski direktor centra, naglašava: „Tokom lečenja žene dobijaju snažnu podršku. Kada se lečenje završi, mnoge ostaju same sa svojim osećanjima. Očekuje se da budu srećne, ali često im treba dodatna pomoć u povratku samopouzdanja.“

Zato je izuzetno važno da svaka žena koja je prebrodila rak obrati pažnju na svoje psihičko zdravlje. Pored redovnih kontrola kod onkologa, korisno je potražiti razgovor sa psihologom ili terapeutom koji ima iskustva sa onkološkim pacijentima. Podrška porodice i prijatelja je od velikog značaja – otvoren razgovor o osećanjima i traženje pomoći mogu mnogo da doprinesu oporavku.

Oporavak od raka je veliki uspeh, ali briga o mentalnom zdravlju je podjednako važan deo celokupnog procesa. Uvek se za savet i dijagnozu obratite svom lekaru.

Najnovija studija otkriva vezu između genetike, sklonosti ka crnom luku i smanjenja rizika od hroničnih bolesti

Nova međunarodna studija donosi zanimljive podatke o tome kako naši geni utiču na izbor hrane i zdravlje, posebno kod žena. U istraživanju koje je obuhvatilo više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije, od kojih su mnoge bile žene starosti od 37 do 73 godine, utvrđeno je da žene sa izraženom genetskom sklonošću ka ukusu i mirisu crnog luka imaju smanjen rizik od dijabetesa tipa 2 i hronično povišenog krvnog pritiska. Naučnici su analizirali 325 gena koji utiču na percepciju ukusa i mirisa, kao i 140 različitih namirnica. Posebno je istaknuta važnost gena OR2T6, koji utiče na to koliko volimo crni luk. Žene koje nisu imale ovu varijantu gena ređe su birale crni luk i imale su veće šanse za razvijanje dijabetesa i visokog pritiska.

Otkriće potvrđuje da genetika igra još veću ulogu u našim prehrambenim navikama nego što se do sada mislilo. Genetski podaci, za razliku od navika ili stila života, ostaju nepromenjeni tokom života, što ih čini pouzdanim izvorom za procenu rizika od bolesti. Kako ističe genetski epidemiolog Danijel Hvang: “Naši geni su fiksirani i ne zavise od dnevnih navika, zbog toga nam omogućavaju bolju procenu rizika za bolesti.” Istraživači su kroz analizu genetskih podataka uspeli da utvrde uzročno-posledičnu vezu između ishrane i razvoja određenih bolesti, što je posebno važno za žene koje žele da se informišu na osnovu sigurnih naučnih saznanja.

Stručnjaci naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali da je potrebno dodatno ispitivanje na raznovrsnijim populacijama. Žene koje vole crni luk mogu imati određenu prednost, ali to nije jedini faktor koji doprinosi zdravlju. U planu su i nova istraživanja o tome kako bioaktivne supstance iz crnog luka, kao što su flavonoidi i sumporna jedinjenja, mogu dodatno doprineti zaštiti od hroničnih oboljenja. Do tada je preporuka da povrće, a posebno crni luk, uvrstite u svakodnevnu ishranu kao deo prevencije – ali svaka promena treba biti prilagođena individualnim potrebama i konsultovana sa lekarom.

Ova studija otvara put ka personalizovanijoj medicini, gde će preporuke o ishrani biti prilagođene genetskim karakteristikama svake osobe. Na taj način, žene mogu dobiti jasne smernice kako da sačuvaju svoje zdravlje i smanje rizik od dijabetesa i visokog pritiska.

Implanti su trajno rešenje za nedostatak zuba, ali je važno dobro se informisati i napraviti pravi plan pre početka terapije.

Gubitak zuba može imati veliki uticaj na svakodnevicu žena, od samopouzdanja do otežanog žvakanja i govora. Nedostatak zuba takođe može prouzrokovati pomeranje preostalih zuba i promeniti oblik lica, zbog čega mnoge žene u Srbiji razmatraju ugradnju zubnih implanata kao dugotrajno i stabilno rešenje. Pravilna informisanost o ovoj proceduri je ključna za uspešan ishod.

Zubni implant je mali titanijumski šraf koji se ugrađuje u vilicu i zamenjuje koren izgubljenog zuba. Na njega se kasnije postavlja nastavak i protetski rad – krunica, most, pa čak i proteza. Ovakav zahvat vraća funkciju žvakanja, sprečava pomeranje susednih zuba i pomaže u očuvanju prirodnog izgleda lica. Kandidati za implantate su žene koje su izgubile jedan ili više zuba, bilo zbog povrede, bolesti desni ili karijesa, ali je neophodno da se pre odluke proceni stanje kosti, zdravlje desni i opšte zdravlje.

Cena implantološke terapije zavisi od više faktora. Najpre, broj zuba koji nedostaju direktno utiče na ukupne troškove. Takođe, kvalitet i poreklo implantata, iskustvo stomatološkog tima i tip protetskog rada (krunica ili most) imaju značajnu ulogu. Kako ističe dr Ana Petrović, stomatolog: “Implantat nije samo šraf u vilici već kompletan proces koji zahteva individualni pristup svakoj pacijentkinji.” Ako je potrebno nadoknaditi više zuba ili kost, terapija postaje složenija i skuplja. “Vrlo je važno da pacijentkinje razumeju šta je sve uključeno u cenu. Nekada je potreban samo jedan implantat, dok u drugim slučajevima terapija podrazumeva više hirurških i protetskih faza”, objašnjava dr Petrović.

Stanje kosti vilice je od suštinskog značaja za uspešnost implantacije. Ako zub nedostaje duže vreme, kost može da se povuče, što iziskuje dodatne intervencije poput nadoknade kosti i povećava cenu i trajanje terapije. Materijal od kog se izrađuje krunica (keramika, metal-keramika ili cirkonijum) utiče na krajnji estetski rezultat i dugovečnost rešenja. Kod prednjih zuba, gde je izgled posebno važan, biraju se materijali visoke estetike. Dr Petrović naglašava: “Svaka pacijentkinja ima jedinstven slučaj i terapija mora biti prilagođena njenim potrebama i očekivanjima.”

Pre nego što donesete odluku, preporučuje se detaljan razgovor sa stomatologom. Zatražite jasan plan terapije sa objašnjenjem svih faza, uporedite predložene materijale, vreme oporavka i ukupne troškove. Pitajte i za garanciju na rad i savete o održavanju oralne higijene nakon ugradnje. Redovne stomatološke kontrole su neophodne za dugotrajnost implanata. Prava odluka i kvalitetan rad mogu značajno poboljšati kvalitet života žena svih uzrasta. Za precizne savete i dijagnozu obavezno se obratite svom stomatologu.