Pad snage stiska može signalizirati promene vezane za starenje, ali i ozbiljne zdravstvene probleme – evo šta treba znati

Žene koje su prešle pedesetu često primećuju da svakodnevni zadaci, poput otvaranja tegli ili nošenja kesa, postaju sve zahtevniji. Slabljenje snage stiska šake prirodni je deo procesa starenja, ali ponekad može predstavljati i prvi znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. Jak stisak se povezuje sa boljim zdravljem srca, mentalnim sposobnostima i kvalitetom života.

Prvi simptomi opadanja snage hvata najčešće se uočavaju kroz otežano obavljanje rutinskih aktivnosti: otvaranje flaša, ceđenje sunđera ili držanje predmeta duže vreme. “Kada počnete da uviđate da su vam svakodnevni zadaci teži nego ranije, to je signal da vaša snaga stiska opada”, naglašava profesor vežbanja Aleksandar Rotštajn.

Fizioterapeut dr Robyn Culbertson objašnjava da je smanjenje snage šake najčešće posledica gubitka mišićne mase, što je uobičajeno nakon četrdesete godine. Kod žena se to može pojaviti ranije, jer prirodno imaju manje mišićne mase nego muškarci. Stanja poput artritisa, koja izazivaju bol i ukočenost u zglobovima, još više mogu oslabiti stisak.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se uz slab stisak pojave trnci ili peckanje u prstima i rukama. “Ako uz slabost osećate utrnulost ili peckanje, to može biti znak da postoji problem sa nervima ili povreda, a ne samo posledica starenja”, kaže dr Culbertson. U takvim slučajevima potrebno je što pre posetiti lekara, naročito ako je prethodno došlo do povrede glave ili vrata.

Žene koje su se povukle iz fizički zahtevnih aktivnosti ili su manje aktivne, često brže gube snagu šake. Stručnjaci savetuju redovno vežbanje otpora, uključujući podizanje tegova ili upotrebu elastičnih traka, dva do tri puta nedeljno. “Najbolji način da održite snagu hvata jeste redovan trening otpora”, ističe Rotštajn. Vežbe sa sopstvenom težinom ili držanjem težine pomažu jačanju mišića šake i ruku.

Ako primetite promene u snazi stiska, posebno u kombinaciji sa bolom, ukočenošću ili utrnulošću, obavezno se obratite lekaru. Pravovremeno prepoznavanje problema i fizička aktivnost mogu značajno doprineti očuvanju samostalnosti i kvaliteta života u zrelijim godinama.

Za preciznu dijagnozu i konkretne savete, konsultujte se sa svojim lekarom.

Jednostavne metode za sprečavanje kvarenja jagoda i očuvanje njihovog ukusa tokom cele sezone, uz savete stručnjaka.

Sezona jagoda donosi pregršt svežih plodova, ali mnoge žene se često suočavaju sa izazovom kako sačuvati jagode da što duže ostanu sveže. Ovo voće je veoma osetljivo i lako gubi na ukusu i teksturi, što može predstavljati problem kada želite da ga zadržite u frižideru nekoliko dana. Pravilno čuvanje i priprema su ključni kako bi jagode ostale zdrave i ukusne što duže.

Preporučuje se metoda čišćenja koja uključuje potapanje jagoda u hladnu vodu sa dodatkom sode bikarbone. Ova tehnika, prema istraživanju sa univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, pomaže ne samo da se uklone nečistoće, bakterije i tragovi pesticida sa površine plodova, već i da se uspori kvarenje. Jagode treba potopiti u rastvor hladne vode i sode bikarbone na 15 minuta, a zatim ih isprati hladnom vodom i pažljivo osušiti na čistom kuhinjskom ubrusu ili papirnom peškiru.

Nakon što ste ih oprali i dobro osušili, najbolje je da jagode složite u staklenu posudu sa hermetičkim poklopcem. Ovako pripremljene mogu zadržati svežinu nekoliko dana duže nego inače. Ako ne želite da koristite sodu bikarbonu, možete pokušati i sa rastvorom sirćeta – u tom slučaju, pomešajte 100 ml sirćeta sa 300 ml vode, potopite jagode na minut-dva i odmah ih isperite hladnom vodom. U oba slučaja, važno je da plodove potpuno osušite pre nego što ih stavite u frižider, jer preostala vlaga može ubrzati razvoj buđi.

Ženama koje često planiraju obroke unapred ili žele da voće ostane što duže spremno za konzumaciju, preporučuje se da odmah odvoje meke ili oštećene jagode. Zdrave plodove poređajte u jednom sloju na papirni ubrus unutar posude i čuvajte ih u frižideru, dalje od izvora toplote i sunca. Ako planirate da ih pojedete istog dana, dovoljno je da ih držite na hladnijem mestu, ali uvek van direktnog svetla.

Nutricionista dr Snežana Jovanović naglašava: “Pravilna priprema i skladištenje jagoda ne samo da čuva njihovu svežinu, već i smanjuje rizik od unošenja bakterija i pesticida. Posebno je važno dobro osušiti plodove pre nego što ih stavite u frižider, kako biste sprečili brzo kvarenje.”

Ovi saveti pomoći će svima koji žele da uživaju u ukusu svežih jagoda, izbegnu nepotrebno bacanje hrane i uštede vreme tokom sezone ovog voća. Za bilo kakve dileme oko zdravlja, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Stela Prgomelja ostaje zapamćena kao liderka koja je unapredila položaj osoba sa dijabetesom u Srbiji

Stela Prgomelja, istaknuta aktivistkinja i liderka u oblasti dijabetesa, preminula je 7. maja u 56. godini života. Njena posvećenost i rad kao predsednice Društva za borbu protiv šećerne bolesti Beograda, kao i doživotne potpredsednice Dijabetološkog saveza Srbije, obeležili su decenije podrške ženama, deci i porodicama koje se suočavaju sa ovom bolešću u Srbiji i regionu.

Tokom 1990-ih godina, Stela je bila prepoznata po tome što je proučavala najnoviju medicinsku literaturu na engleskom jeziku i prevodila je na svom blogu, čineći aktuelne informacije dostupnim svima. Bila je prva koja je otvoreno govorila o značaju kontinuirane edukacije o dijabetesu i neophodnosti da oboleli nauče kako da samostalno upravljaju bolešću. Njena publikacija „Moj džepni pankreas“, izdata 2006. godine, postala je dragocen praktični vodič za sve korisnike insulinske pumpe. Stela je imala ključnu ulogu u popularizaciji „brojanja ugljenih hidrata“ i tzv. „slatke matematike“, što je mnogima omogućilo bolju kontrolu dijabetesa.

Posebno je isticala izazove sa kojima se žene i deca sa dijabetesom svakodnevno suočavaju – od potrebe za neprekidnom dostupnošću glukoze i aparata za merenje šećera, do diskriminacije u školama i na radnom mestu. Često je ponavljala: „Žene sa dijabetesom tipa 1 mogu da rode potpuno zdravu decu i nema mesta strahu”, naglašavajući da je najvažnija dobra informisanost i redovno praćenje zdravstvenog stanja. Takođe je objašnjavala da dijabetes nije zarazna bolest niti posledica isključivo loše ishrane.

Stela je često upozoravala na tihu diskriminaciju i stigmu, naročito među mladima i ženama, zbog čega su mnogi krili svoju dijagnozu. Isticala je: „Ovakvo ponašanje može biti opasno, jer u kritičnom trenutku okolina možda neće znati kako da pomogne”. Poseban značaj davala je edukaciji nastavnika i profesora o životu sa dijabetesom, kako bi devojčicama i mladim ženama školsko okruženje bilo podrška, a ne dodatni izvor stresa.

Stručnjaci podsećaju da su informisanost, podrška zajednice i redovne kontrole najvažniji za kvalitetan život sa dijabetesom. Za sve nedoumice i pitanja, savetuje se obraćanje izabranom lekaru ili endokrinologu.