Novo istraživanje pokazuje da i jednostavno kuvanje kod kuće može značajno doprineti zdravlju mozga žena starijih od 65 godina.

Žene koje su napunile 65 godina suočavaju se s povećanim rizikom od demencije, što je izuzetno važno za zdravlje i dobrobit porodice. Prema najnovijoj, obimnoj japanskoj studiji sprovedenoj na skoro 11.000 ispitanika, otkrivena je neočekivana veza između redovnog kuvanja kod kuće i smanjenog rizika od razvoja demencije. Naučnici su prikupljali podatke o učestalosti pripreme obroka i nivou kulinarskih veština ispitanica, od osnovnih kuhinjskih zadataka pa sve do složenijih jela.

Rezultati su pokazali da žene koje redovno kuvaju kod kuće imaju za 27% manji rizik od razvoja demencije od onih koje kuvaju retko. Najzanimljivije je da su žene sa najosnovnijim kulinarskim iskustvom imale najveću korist: čak i priprema obroka jednom nedeljno smanjivala je rizik od demencije za 67%. Stručnjaci veruju da je razlog tome što je kuvanje za početnike posebno stimulativna aktivnost za mozak, jer zahteva planiranje, učenje i donošenje odluka.

“Kuvanje je aktivnost koja uključuje više funkcija – fizičku aktivnost, mentalni angažman i kreativnost. Kod žena koje tek uče da kuvaju, svaki novi recept ili tehnika može biti snažna stimulacija za mozak”, objasnila je dr Marija Todorović, neurolog. Redovne aktivnosti ovog tipa podstiču rad različitih delova mozga i mogu doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti u poznim godinama.

Važno je istaći da istraživanje ne dokazuje da kuvanje direktno sprečava demenciju, ali ukazuje na snažnu povezanost između te navike i smanjenog rizika. Povremeno kuvanje kod kuće, čak i jednostavnih jela, može biti pristupačan način da očuvate zdravlje mozga. Osim toga, obroci pripremljeni kod kuće uglavnom sadrže više svežih namirnica i manje industrijski prerađene hrane, što dodatno doprinosi celokupnom zdravlju.

Ženama koje žele da poboljšaju svoje kulinarske sposobnosti savetuje se da krenu sa lakšim receptima i postepeno uvode nove tehnike. “Svaki novi izazov u kuhinji može biti koristan za mozak, bez obzira na godine ili prethodno iskustvo”, poručuje dr Todorović.

Za tačnu dijagnozu i preporuke o prevenciji demencije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Naučnici upozoravaju da su žene pušači ili sa hroničnim plućnim bolestima u posebnom riziku nakon kovida

Najnovija naučna saznanja upozoravaju da žene koje su prebolele kovid-19 potencijalno imaju veći rizik od razvoja raka pluća, naročito one koje su pušile ili već imaju hronične probleme sa disajnim organima. Ova međunarodna studija, koja se oslanja na klinička istraživanja i laboratorijske nalaze, ukazuje da je rizik izraženiji kod žena koje već pripadaju rizičnim grupama zbog navika ili zdravstvenog stanja.

Istraživači su otkrili da virus SARS-CoV-2 može ostaviti dugotrajne promene na plućima, uključujući produženu upalu, ožiljke (fibrozu) i promene u imunološkom odgovoru na potencijalno maligne ćelije. Primećena je i pojačana aktivnost enzima TYMP, koji može imati ulogu u nastanku tumorskih procesa.

Posebno je značajno što su žene koje su pušači ili bivši pušači pokazale još veći rizik nakon preležane infekcije. Analiza velikih medicinskih baza pokazuje da je učestalost obolevanja od raka pluća viša upravo među ovom populacijom.

Profesor dr Vej Li, jedan od autora istraživanja, ističe: “Naši rezultati ukazuju da kovid-19 može imati dugoročne posledice na zdravlje pluća i da je važno pratiti sve koji su preležali infekciju, posebno one sa dodatnim faktorima rizika.”

Šta ovo znači za žene koje su preležale kovid-19? Ako ste pušač, bivši pušač ili imate hronične bolesti pluća, preporučuje se redovna medicinska kontrola i skrining pluća. Pravovremeno otkrivanje promena značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Praktični saveti uključuju prestanak pušenja, održavanje zdravih životnih navika i razgovor sa lekarom o preventivnim pregledima. Ako primetite uporan kašalj, otežano disanje ili druge neuobičajene simptome, važno je što pre potražiti stručni savet. Za preciznu dijagnozu i preporuke obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Pravovremeno otkrivanje i početak lečenja mogu značajno poboljšati šanse za uspešan ishod kod obolelih žena

U procesu lečenja raka, brzina kojom se postavlja dijagnoza i započinje terapija igra izuzetno važnu ulogu za konačan ishod. Sve više žena, a posebno mlađe pacijentkinje, suočava se sa izazovima koji nastaju zbog čekanja na specijalističke preglede i početak terapije, što može uticati na tok bolesti.

Kako brzina reakcije može promeniti tok bolesti? U Srbiji i regionu, žene često čekaju nedeljama na prvi pregled, a potom i na dodatne analize, dok bolest može napredovati. Što je čekanje duže, veća je mogućnost da se rak proširi ili pređe u uznapredovalu fazu. Statistika pokazuje da što se terapija ranije uvede, veće su šanse za uspešno izlečenje, bez obzira na tip raka.

Doktorka Ana Petrović, onkolog, ističe: “Kod karcinoma, svaki mesec odlaganja može značiti razliku između izlečenja i pogoršanja stanja. Zato je izuzetno važno da se prvi simptomi shvate ozbiljno i da se proces dijagnostike ne odugovlači.”

Žene su dodatno u riziku zbog simptoma koji mogu ličiti na uobičajene tegobe ili se pripisivati stresu i umoru, pa se često kasni sa odlaskom lekaru. To je posebno izraženo kod mlađih žena, kod kojih se na rak retko pomisli, pa su simptomi često zanemareni ili pogrešno protumačeni.

Sistemske prepreke, poput dugih lista čekanja, ograničene opreme i neujednačenog pristupa terapiji, dodatno komplikuju borbu protiv raka. Mnoge žene pokušavaju da ubrzaju proces tražeći drugo mišljenje ili koristeći privatne preglede, što može biti dodatno iscrpljujuće u trenutku kada im je potrebna sva snaga za lečenje.

Prepoznavanje problema je prvi korak. Ukoliko primetite simptome poput neobjašnjivog umora, promena na koži, krvarenja ili izraslina, važno je da odmah potražite lekarsku pomoć. Zatražite uput što pre i pratite termine pregleda. Raspitajte se o dostupnim skrining programima i savremenim terapijama. Dr Petrović savetuje: “Budite uporni u traženju odgovora i ne ustručavajte se da tražite drugo mišljenje. Vaše vreme je dragoceno.”

Podrška je dostupna kroz udruženja pacijentkinja i savetovališta, gde možete pronaći informacije i pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.