Alergije nisu rezervisane za detinjstvo—žene u tridesetim i četrdesetim ih sve češće razvijaju zbog promena u imunitetu i okolini.
Alergije su sve prisutnije kod žena koje su zakoračile u tridesete i četrdesete godine, što je posledica promena u imunološkom sistemu, hormonskog disbalansa ili promene sredine. Iako su alergije često povezane sa detinjstvom, sve više odraslih prvi put razvija simptome u zrelijim godinama. Prema alergologu dr Ani Petrović: “Imuni sistem tokom života menja svoju osetljivost, pa se alergije mogu javiti i posle godina bez simptoma.”
Najčešći uzroci alergijskih reakcija kod odraslih su:
1. Hrana – Odrasli najčešće reaguju na orašaste plodove, kikiriki i morske plodove. Čak 10% odraslih razvije neku vrstu alergije na hranu.
2. Sezonski alergeni – Polen, trava, ambrozija, grinje i buđ iz zatvorenih prostora izazivaju simptome poput kijanja, svrab očiju i curenja nosa.
3. Kućni ljubimci – Iako neko može godinama živeti sa ljubimcem bez problema, imunološke promene mogu iznenada izazvati reakciju.
4. Ubodi insekata – Prva reakcija može biti blaga, ali kasniji ubodi znatno povećavaju rizik od ozbiljnih simptoma.
5. Lekovi – Najčešće su u pitanju antibiotici i lekovi protiv bolova, a osetljivost se može pojaviti čak i na lekove koji su ranije bili dobro podnošeni.
Hormonske promene, kao što su trudnoća ili menopauza, mogu pojačati rizik od pojave novih alergija, dok selidba u drugi grad ili državu povećava izloženost novim alergenima. Stres ne izaziva alergije direktno, ali može oslabiti imunitet i povećati osetljivost.
Simptomi alergija kod odraslih variraju: od zapušenog nosa, svrab i suzenja očiju, do osipa, oticanja lica ili usana, bolova u stomaku i mučnine. Kod nekih se simptomi pojavljuju odmah, kod drugih postepeno. Ako primetite da se tegobe ponavljaju u određenim situacijama, savetuje se testiranje kod lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok i razlikovale alergije od drugih stanja.
Kako kaže dr Petrović: “Alergije mogu nastajati godinama, pa nije neobično da se dijagnostikuju i u kasnijoj životnoj dobi.” Dobra vest je da je moguće držati simptome pod kontrolom – izbegavanje okidača, korišćenje hipoalergijske posteljine i upotreba lekova poput antihistaminika, nosnih sprejeva ili kapi za oči često donose olakšanje. U određenim slučajevima, lekari preporučuju i imunoterapiju.
Važno je znati da su alergije koje se jave u odraslom dobu manje sklone spontano nestati, ali pravilna terapija i promene životnog stila omogućavaju kvalitetan život. Svaka nova promena simptoma zahteva konsultaciju sa stručnjakom radi tačne dijagnoze i adekvatnog saveta.
