Brza reakcija i prepoznavanje ključnih simptoma mogu spasiti život i sprečiti trajne posledice kod žena svih uzrasta

Moždani udar je jedna od najopasnijih zdravstvenih situacija koja može pogoditi žene, nezavisno od godina. Svake godine hiljade žena u Srbiji suočava se sa posledicama moždanog udara, što često zahteva hitan medicinski odgovor. Do moždanog udara dolazi kada je protok krvi do dela mozga prekinut ili znatno smanjen, zbog čega moždane ćelije ostaju bez kiseonika i hranljivih materija, što može uzrokovati trajnu štetu u vrlo kratkom roku.

Postoje dve osnovne vrste ovog stanja: ishemijski moždani udar (kada ugrušak blokira krvni sud) i hemoragijski moždani udar (usled pucanja krvnog suda i krvarenja u mozgu). U oba slučaja, vreme je presudan faktor za oporavak. Najčešći simptomi uključuju iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge – obično na jednoj strani tela, zatim probleme sa govorom ili razumevanjem, nagli gubitak vida na jednom ili oba oka, iznenadnu vrtoglavicu, nepravilan hod ili gubitak ravnoteže, kao i jaku glavobolju. Kod žena se ovi simptomi mogu povući nakon nekoliko minuta, ali i tada je potrebno odmah potražiti pomoć.

Neurolog dr Miloš Danilović sa Vojnomedicinske akademije ističe: „Svaki od ovih simptoma zahteva trenutnu medicinsku pomoć.“ On naglašava da „pravovremena intervencija značajno smanjuje rizik od trajnih posledica i invaliditeta.“

Kako bi se moždani udar što pre prepoznao, preporučuje se FAST test:
– F (face – lice): zamolite osobu da se nasmeje – da li se jedna strana lica ne pomera?
– A (arms – ruke): podignite obe ruke – da li jedna ruka pada?
– S (speech – govor): neka izgovori rečenicu – da li je govor nerazgovetan?
– T (time – vreme): ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu pomoć.

Brzo reagovanje može napraviti ogromnu razliku. Dr Danilović savetuje: „Važno je da porodica i prijatelji znaju ove simptome, posebno kod žena koje imaju povećan rizik.“

Faktori koji povećavaju rizik od moždanog udara su visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, srčane bolesti i preterana konzumacija alkohola. Nasledni faktori i godine ne možemo promeniti, ali zdrave navike mogu biti od ogromnog značaja. Posledice moždanog udara zavise od težine i brzine reakcije – najčešće su to oduzetost dela tela, poremećaji govora, problemi sa vidom, ravnotežom, gutanjem, kao i smetnje sa pamćenjem ili koncentracijom. Redovne kontrole su posebno važne za žene sa više faktora rizika ili hroničnim bolestima.

Prevencija je ključna – redovno proveravajte krvni pritisak, usvojite zdravu ishranu, budite fizički aktivne i izbegavajte pušenje. Neurolog dr Aleksandar Pantović iz iste ustanove savetuje: „Zdrave navike i redovni preventivni pregledi su najbolja zaštita.“ Takođe ističe: „Ako se glavobolja ili drugi simptomi pojave iznenada i ne prolaze, odmah se javite lekaru.“

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod sebe ili bliskih osoba, ne odugovlačite – pravovremeno prepoznavanje i medicinska pomoć mogu spasiti život i sačuvati kvalitet svakodnevnog života.

Produženo nošenje vlažnog kupaćeg može narušiti intimno zdravlje žena, posebno tokom toplih meseci

Topli letnji meseci podrazumevaju više vremena provedenog na bazenima i plažama, ali sa sobom nose i određene zdravstvene izazove za žene. Jedan od glavnih rizika jeste produženo nošenje mokrog kupaćeg kostima, što može dovesti do razvoja intimnih infekcija. Prema rečima prim. dr Ivana Bojovića, specijaliste ginekologije i akušerstva, ovaj problem naročito pogađa žene koje već imaju česte vaginalne infekcije, dijabetes, oslabljen imunitet ili su u trudnoći. Ženska anatomija i prirodna mikroflora čine ovu regiju dodatno osetljivom na vlagu i toplotu.

Dr Ivan Bojović objašnjava: „Boravak u mokrom kupaćem kostimu stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica. To može da naruši prirodnu ravnotežu vaginalne flore i poveća rizik od infekcija, gljivičnih oboljenja i iritacija kože.” Produžena vlažnost osim toga može pogoršati postojeća dermatološka oboljenja i doprineti češćim infekcijama mokraćnih puteva.

Sintetički materijali od kojih se često prave kupaći kostimi ne dozvoljavaju koži da diše, pa zadržavaju vlagu i toplotu, što pogoduje razvoju mikroorganizama. Žene sa hroničnim bolestima ili sklone infekcijama imaju još veći rizik. „Mokar kupaći nije direktan uzrok ozbiljnih bolesti, ali može narušiti prirodne odbrambene mehanizme intimne regije”, ističe dr Bojović.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju promene u vaginalnom sekretu – gust, beličast sekret ukazuje na gljivičnu infekciju, dok sivkasto-beli sekret neprijatnog mirisa može značiti bakterijsku vaginozu. Prateći znaci su svrab, peckanje, iritacija, nelagodnost tokom odnosa ili učestalo mokrenje. Dr Bojović savetuje: „Ako simptomi traju ili se pogoršavaju, neophodno je javiti se lekaru.”

Kako biste smanjili rizik tokom leta, preporučuje se da se odmah nakon kupanja presvučete u suv kupaći ili laganu, čistu odeću. Redovna intimna higijena i blagi preparati su takođe važni za očuvanje zdravlja. „Jednostavne mere mogu značajno doprineti očuvanju intimnog i reproduktivnog zdravlja tokom leta”, naglašava dr Bojović. Žene sa hroničnim bolestima, trudnice i one sklone infekcijama, trebalo bi da budu posebno oprezne. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Nagle vremenske promene često donose umor i glavobolju ženama – evo kako da sebi olakšate ove simptome

Nakon nekoliko dana ekstremne vrućine u Srbiji, mnoge žene primećuju da im dolazak kiše i sparnog vremena donosi neprijatne simptome poput umora, glavobolje, bolova u zglobovima i vrtoglavice. Ovakva reakcija na promene vremena poznata je kao meteoropatija i posebno je izražena kod žena, naročito tokom menopauze, ali i kod osoba sa hroničnim bolestima.

Stručnjaci objašnjavaju da brze promene atmosferskog pritiska i temperature, koje nastaju kada se toplotni talas preokrene u kišni period, utiču na nervni sistem, hormone i cirkulaciju. Dr Snežana Jovanović, specijalista interne medicine, navodi: „Kada dođe do pada pritiska i povećane vlažnosti, mozak to registruje kao stresnu promenu. Tada se aktivira autonomni nervni sistem, što kod osetljivih osoba izaziva umor, vrtoglavicu, glavobolju i osećaj težine u glavi.”

Ne reaguju sve žene jednako na ove promene. Simptomi se najčešće javljaju kod onih koje imaju nizak krvni pritisak, migrenu, reumatske bolesti ili osteoartritis. Žene sa starim povredama ili ožiljcima takođe prijavljuju pojačane bolove kada vreme naglo zahladni ili padne pritisak. Dr Jovanović ističe: „Pad atmosferskog pritiska može povećati osetljivost upaljenih tkiva, zbog čega žene sa migrenom ili artritisom češće osećaju pogoršanje simptoma.” Takođe, promena vremena može uticati na unutrašnje uvo, što izaziva vrtoglavice i probleme sa ravnotežom.

Postoje načini da se ublaže ove tegobe. Stručnjaci savetuju da se tokom vrućina i pred kišu pije dovoljno tečnosti, jer hidratacija pomaže organizmu da nadomesti gubitak vode kroz znojenje i sprečava dodatni umor i glavobolju. Važno je ne preskakati obroke i birati lako svarljive, nutritivno bogate namirnice. Žene sa niskim pritiskom treba da izbegavaju naglo ustajanje iz kreveta. Kvalitetan i redovan san, kao i uzimanje terapije za hronične bolesti, takođe su ključni. „Posebno je važno da žene koje pate od migrena ili drugih hroničnih stanja uzimaju lekove po preporuci lekara i vode računa o hidrataciji”, dodaje dr Jovanović.

Ako se simptomi često ponavljaju ili su jako izraženi pri svakoj promeni vremena, savetuje se da posetite lekara radi isključenja drugih zdravstvenih problema. Lekar može potvrditi da li je reč o meteoropatiji, što je važno za dalji plan lečenja i praćenje.

Na kraju, iako ne možemo uticati na vremenske uslove, možemo naučiti da prepoznamo i ublažimo simptome. Zbog hormonskih oscilacija, žene su posebno osetljive na ovakve promene, ali pravovremenim merama moguće je poboljšati svakodnevno funkcionisanje. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.