Nagle vremenske promene često donose umor i glavobolju ženama – evo kako da sebi olakšate ove simptome

Nakon nekoliko dana ekstremne vrućine u Srbiji, mnoge žene primećuju da im dolazak kiše i sparnog vremena donosi neprijatne simptome poput umora, glavobolje, bolova u zglobovima i vrtoglavice. Ovakva reakcija na promene vremena poznata je kao meteoropatija i posebno je izražena kod žena, naročito tokom menopauze, ali i kod osoba sa hroničnim bolestima.

Stručnjaci objašnjavaju da brze promene atmosferskog pritiska i temperature, koje nastaju kada se toplotni talas preokrene u kišni period, utiču na nervni sistem, hormone i cirkulaciju. Dr Snežana Jovanović, specijalista interne medicine, navodi: „Kada dođe do pada pritiska i povećane vlažnosti, mozak to registruje kao stresnu promenu. Tada se aktivira autonomni nervni sistem, što kod osetljivih osoba izaziva umor, vrtoglavicu, glavobolju i osećaj težine u glavi.”

Ne reaguju sve žene jednako na ove promene. Simptomi se najčešće javljaju kod onih koje imaju nizak krvni pritisak, migrenu, reumatske bolesti ili osteoartritis. Žene sa starim povredama ili ožiljcima takođe prijavljuju pojačane bolove kada vreme naglo zahladni ili padne pritisak. Dr Jovanović ističe: „Pad atmosferskog pritiska može povećati osetljivost upaljenih tkiva, zbog čega žene sa migrenom ili artritisom češće osećaju pogoršanje simptoma.” Takođe, promena vremena može uticati na unutrašnje uvo, što izaziva vrtoglavice i probleme sa ravnotežom.

Postoje načini da se ublaže ove tegobe. Stručnjaci savetuju da se tokom vrućina i pred kišu pije dovoljno tečnosti, jer hidratacija pomaže organizmu da nadomesti gubitak vode kroz znojenje i sprečava dodatni umor i glavobolju. Važno je ne preskakati obroke i birati lako svarljive, nutritivno bogate namirnice. Žene sa niskim pritiskom treba da izbegavaju naglo ustajanje iz kreveta. Kvalitetan i redovan san, kao i uzimanje terapije za hronične bolesti, takođe su ključni. „Posebno je važno da žene koje pate od migrena ili drugih hroničnih stanja uzimaju lekove po preporuci lekara i vode računa o hidrataciji”, dodaje dr Jovanović.

Ako se simptomi često ponavljaju ili su jako izraženi pri svakoj promeni vremena, savetuje se da posetite lekara radi isključenja drugih zdravstvenih problema. Lekar može potvrditi da li je reč o meteoropatiji, što je važno za dalji plan lečenja i praćenje.

Na kraju, iako ne možemo uticati na vremenske uslove, možemo naučiti da prepoznamo i ublažimo simptome. Zbog hormonskih oscilacija, žene su posebno osetljive na ovakve promene, ali pravovremenim merama moguće je poboljšati svakodnevno funkcionisanje. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Zašto je važno da dan započnete vodom, a ne kafom – praktični saveti dr Borovića za žene

Jutarnja rutina može značajno uticati na rad vašeg srca, posebno kod žena. Dr Petar Borović, specijalista opšte medicine i javnog zdravlja, upozorava da su rani jutarnji sati period kada se najčešće dešavaju infarkti. Tokom noći telo gubi vodu, krv postaje gušća i srce radi pod većim pritiskom. Zato je hidratacija odmah po buđenju ključna, a dr Borović ističe da žene često prave grešku kada dan započnu kafom umesto vodom.

Srčani udar nastaje kada je protok krvi kroz deo srca prekinut. Dr Borović objašnjava da su žene posebno u riziku ako zanemare važnost unošenja vode ujutru. “U ranim jutarnjim satima telo je izgubilo vodu, krv je najgušća, a srce teško pumpa. Kada umesto vode popijemo kafu, pravimo dodatni problem,” naglašava on. Osim toga, žene ponekad prve simptome srčanih problema pripisuju običnom umoru ili stresu.

Navika ispijanja kafe odmah nakon buđenja može povećati nivo hormona stresa, šećera i masnoća u krvi, što dodatno opterećuje srce. “Svaka šoljica kafe podiže nivo hormona stresa, ali i šećer i masnoće u krvi. To dugoročno opterećuje srce,” upozorava dr Borović. Preterana količina kafe može dovesti do osećaja napetosti i ubrzanog pulsa, pa savetuje da prvo popijete čašu vode, a tek zatim, umereno, kafu.

Za prevenciju srčanih tegoba, dr Borović ističe važnost malih promena u svakodnevnim navikama: dovoljno vode, više povrća u ishrani, redovno kretanje i smanjenje stresa mogu poboljšati stanje krvnih sudova. Navike koje svakodnevno ponavljamo imaju veći uticaj na zdravlje srca nego što pretpostavljamo. “Najgora stvar je kada su krvni sudovi stariji od njihovog vlasnika,” dodaje doktor.

Zanimljivo, on preporučuje sezonsko voće, posebno lubenicu, koja hidrira telo i pozitivno deluje na bubrege i cirkulaciju. Sa osmehom kaže: “Lubenica ima efekat kao vijagra,” aludirajući na njen povoljan uticaj na krvne sudove. Emocionalno zdravlje je takođe važno, a dr Borović naglašava: “Za srce ne postoji bolja terapija nego učiniti dobro delo.”

Ženama savetuje da obrate pažnju na znake poput umora, vrtoglavice ili ubrzanog pulsa ujutru. Ako se ovo često ponavlja, najbolje je obratiti se lekaru. Veće količine vode i više fizičke aktivnosti mogu pomoći u prevenciji srčanih problema. Za sve nedoumice i tačnu dijagnozu, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.

Iznenadna vrtoglavica, ubrzan puls i umor nakon ustajanja češće su kod žena mlađe i srednje dobi – evo uzroka i saveta

Brojne žene su makar jednom doživele da im se zavrti u glavi, pojavi slabost ili da osete ubrzano kucanje srca nakon brzog ustajanja iz kreveta ili stolice. Ovi simptomi se javljaju jer krv ponekad ostane u donjem delu tela, pa mozak na trenutak ne dobije dovoljno kiseonika, što vodi do neprijatnih tegoba i može uticati na svakodnevno funkcionisanje.

Ovakav problem se medicinski naziva poremećajem regulacije krvotoka i najčešće pogađa žene između mlađih i srednjih godina. Simptomi mogu biti izraženiji tokom letnjih vrućina, nakon tuširanja toplom vodom ili dužeg stajanja. Žene koje pate od anemije, imaju autoimune bolesti ili su hronično umorne često su podložnije ovim tegobama.

Kada naglo promenimo položaj tela, organizam mora brzo da usmeri krv iz nogu ka srcu i mozgu. Ako taj mehanizam ne radi dovoljno efikasno, krv ostaje u nogama, pa srce počinje brže da radi kako bi nadoknadilo manjak krvi u mozgu. Ovo može izazvati skokove krvnog pritiska i dodatnu nelagodnost, a kod nekih žena broj otkucaja srca odmah poraste za više od 30 u minuti nakon ustajanja.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju vrtoglavicu, zamagljen vid, upornu slabost i umor, ali i „moždanu maglu”, glavobolje, bolove u vratu i telu, ubrzan ili nepravilan puls. Pored toga, mogu se javiti mučnina, nadutost, bol u stomaku, dijareja ili zatvor, pojačano znojenje, drhtavica, bol u grudima i promena boje kože na šakama i stopalima, što ukazuje na probleme sa cirkulacijom. Tegobe su često izraženije posle obroka, tokom stresa, fizičkog napora ili posle lošeg sna, a mogu se pojačati i tokom trudnoće, nakon teže infekcije ili povrede glave.

Najpodložnije ovim problemima su žene koje već imaju zdravstvene tegobe poput anemije ili autoimunih poremećaja, kao i one koje su preležale teže infekcije, doživele stres ili povredu glave.

Kako ističe dr Marijana M. Rajić, internista: “Najvažnije je prepoznati simptome i obratiti se lekaru. Ne treba ignorisati učestalu vrtoglavicu i umor, posebno ako ometaju svakodnevne aktivnosti.”

Da biste umanjili rizik, savetuje se postepeno ustajanje, izbegavanje dužeg stajanja na jednom mestu i dovoljan unos tečnosti. Elastične čarape mogu poboljšati cirkulaciju, a preporučuje se i izbegavanje visokih temperatura. Ukoliko su tegobe izražene ili postoje sumnje na ozbiljnije stanje, obavezno se javite svom lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Pravovremena reakcija i lečenje ovih simptoma mogu u velikoj meri poboljšati kvalitet života.