Saznajte kako prepoznati prve znake melanoma i koje korake preduzeti za bezbednu kožu na suncu

Letnje vreme donosi više izlaganja suncu, ali i povećava rizik za zdravlje kože, posebno kada je reč o melanomu, najopasnijem obliku raka kože. Ova bolest može se javiti i na potpuno zdravoj koži, a rani simptomi su često neprimetni. Prema rečima dr Ane Valentinovne Mičenko, dermatovenerologa sa Instituta za istraživanje raka u Moskvi, melanom nastaje na neoštećenoj koži u 70 do 80 odsto slučajeva. “Čak i kada je promena manja od milimetra, postoji rizik od širenja bolesti. To je zato što ćelije koje stvaraju pigment imaju urođenu sklonost kretanju,” objašnjava doktorka Mičenko.

Glavni faktori rizika nisu samo genetski – najopasnije je dugotrajno i prekomerno izlaganje UV zracima, naročito kod žena starijih od 50 godina. Žene koje imaju više od 50 mladeža, oštećenja od sunca ili istoriju raka kože treba da budu naročito oprezne. Genetska predispozicija je prisutna kod oko 8 odsto slučajeva, što znači da su redovni pregledi važni i za članove porodice obolelih. “Ako u porodici postoji više slučajeva melanoma, neophodno je redovno raditi dermatoskopske preglede mladeža, jer se povećava rizik i za druge organe,” upozorava doktorka Mičenko.

Sumnjivi simptomi uključuju promenu boje, oblika ili veličine mladeža, kao i pojavu svraba ili krvarenja. Posebno treba obratiti pažnju na mladeže veće od šest milimetara, višebojne ili one koji se razlikuju od ostalih. “Ako primetite da je mladež promenio oblik ili boju, odmah se obratite dermatologu,” savetuje dr Jadran Bandić. Pravovremeno reagovanje značajno povećava šansu za izlečenje.

Zaštita kože tokom leta podrazumeva izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova i obaveznu upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom najmanje 30 (SPF 30). Kremu treba naneti minimum 30 minuta pre izlaska i obnavljati je svaka dva sata. Preporučuje se nošenje naočara za sunce i odeće koja prekriva što veći deo tela. Nije potrebno zasebno prekrivati mladeže, jer su ćelije koje mogu postati zloćudne prisutne u celoj koži – važno je zaštititi celokupno telo.

Redovan samopregled kože svaka dva do tri meseca pomaže da se eventualne promene otkriju na vreme. Pratite pojavu novih promena ili promene izgleda postojećih mladeža. Ako imate faktore rizika, posetite dermatologa jednom godišnje ili češće prema preporuci lekara. Iako je melanom u porastu, žene koje reaguju na vreme imaju bolje izglede za izlečenje. Tumori na rukama i nogama donose najbolju prognozu, dok su promene na noktima, dlanovima i tabanima ozbiljnije.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.

Kratke šetnje tokom radnog dana mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati koncentraciju

Mnoge žene danas veliki deo dana provode sedeći ispred računara, što često dovodi do ukočenosti vrata, bolova u leđima, umora i zamagljenog vida. Takav način života povećava mogućnost nastanka hroničnih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Stručnjaci ističu da je za prevenciju dovoljno da svakih sat vremena ustanete i prošetate oko pet minuta.

Novinarka i autorka Manuš Zomorodi godinama je istraživala zašto se oseća iscrpljeno posle rada na računaru. U svojoj knjizi napominje da digitalni način života ne utiče samo na psihu, već i na telo, dok mnoge žene ignorišu simptome poput bola, umora ili stresa tokom radnog dana. Dugo sedenje dovodi do savijenih kukova i kolena, što usporava cirkulaciju i smanjuje aktivnost mišića nogu. Posledično, telu je teže da reguliše nivo šećera i masnoća u krvi.

Fiziolog dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija sproveo je istraživanje koje je pokazalo da i samo pet minuta laganog hodanja na svakih 30 minuta značajno poboljšava nivo šećera i krvni pritisak. Žene koje praktikuju ovu rutinu prijavljuju manje umora i bolju koncentraciju. Dobra vest je da nije potrebna intenzivna fizička aktivnost – dovoljno je lagano hodanje brzinom oko tri kilometra na sat. Čak i ako ne uspete da ustanete svakih pola sata, redovno kretanje u toku dana ima pozitivan efekat.

Vežbanje u teretani ili sto za stajanje nisu dovoljni da nadoknade sate sedenja, upozoravaju stručnjaci. “Ako stojite više od dva sata dnevno bez kretanja, povećava se rizik od proširenih vena i krvnih ugrušaka. Ključ je u pokretu, a ne samo u promeni položaja”, ističe Manuš Zomorodi. Dakle, ni povremeno vežbanje ni rad za stolom za stajanje ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugotrajnog sedenja.

Saveti za primenu novih saznanja su jednostavni: postavite podsetnik da svakog sata ustanete, napravite krug po kancelariji ili stanu, istegnite se ili obavite telefonski razgovor u pokretu. Redovno kretanje doprinosi ne samo boljem fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Ako imate hronične tegobe ili sumnjate na ozbiljnije probleme, konsultujte se sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu i savet.

Poznate žene iskreno o izazovima postporođajnog perioda – od emotivnih promena do važnosti podrške

U novoj sezoni popularne rijaliti emisije, gledatelji su imali priliku da prate iskustva poznatih ličnosti kao što su Kristen Doute i bivša misica Nia Sanchez koje su otvoreno govorile o svojim prvim mesecima nakon porođaja. Snimano u Los Anđelesu, ovo TV izdanje prikazuje svakodnevne izazove sa kojima se susreću mlade mame, uključujući probleme sa dojenjem, osećaj iscrpljenosti i snažan emotivni pritisak. Iako se o ovim temama retko javno govori, njihova iskrenost pružila je oslonac mnogim ženama koje prolaze kroz slične faze.

Postporođajni period, poznat i kao “četvrto tromesečje”, često je vreme puno neizvesnosti, umora i nesigurnosti u roditeljske sposobnosti. I Doute i Sanchez su podelile da su se često osećale preopterećeno i nesigurno u svojoj novoj ulozi. Statistika pokazuje da oko svaka sedma žena doživi neki oblik postporođajne depresije – dugotrajno osećanje tuge i bezvoljnosti posle rođenja deteta.

Emotivni izazovi su česta tema, pa su i poznate mame priznale da ponekad zaplaču iz nemoći ili straha. Doute je detaljno opisala kako je imala snažan ciklus krvarenja i koristila pelene za odrasle nakon porođaja, dok je Sanchez istakla koliko joj je bilo teško da ostavi bebu čak i na kratko. Otvoreni razgovori o fizičkim promenama i izazovima u intimnom životu su posebno značajni, jer pomažu ženama da se ne osećaju usamljeno.

Klinički psiholog Emily Guarnotta, specijalizovana za mentalno zdravlje majki, ističe: “Mnoge žene se pitaju, ‘Da li sam loša mama? Ne snalazim se.’” Ona smatra da su ova osećanja normalna i da je od izuzetnog značaja što se o njima govori na televiziji, jer to podiže svest i pruža podršku ženama širom sveta.

Tara Harding, medicinska sestra i edukator za žensko zdravlje, dodaje: “Važno je da žene znaju da nisu same, da traže pomoć i podršku kada im je potrebna.” Otvorenost poznatih ličnosti doprinosi smanjenju stigme i osećaja izolacije kod žena koje se bore sa sličnim izazovima nakon porođaja.

Ako se prepoznajete u ovim iskustvima, savetuje se da potražite pomoć lekara ili psihologa specijalizovanog za mentalno zdravlje majki. Pravovremena podrška i razumevanje mogu mnogo olakšati oporavak. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.