Gubitak Y hromozoma kod starijih muškaraca povećava rizik od bolesti – evo šta to znači za žene i porodicu
Najnovija istraživanja pokazuju da muškarci, naročito nakon 60. godine života, sve češće gube Y hromozom u delu svojih telesnih ćelija. Ovaj proces, poznat kao mozaicizam, znači da pojedine ćelije ostaju bez Y hromozoma, dok druge zadržavaju ovaj genetski materijal. Podaci pokazuju da čak 40% muškaraca u 60. godini ima izvestan stepen gubitka Y hromozoma, a kod muškaraca starijih od 90 godina taj procenat se povećava na 57%.
Iako Y hromozom sadrži relativno mali broj gena, njegovo gubljenje povezano je sa većim rizikom za ozbiljna zdravstvena stanja poput bolesti srca, Alchajmerove bolesti, nekih karcinoma i težih oblika infekcija, uključujući i kovid 19. Pušenje i izloženost štetnim supstancama dodatno doprinose ovom riziku. “Gubitak Y hromozoma može biti značajan pokazatelj rizika za nastanak različitih oboljenja kod starijih muškaraca,” ističe dr Aleksandar Petrović, specijalista interne medicine.
Ova tema je izuzetno važna za žene koje vode brigu o zdravlju svojih partnera, očeva ili sinova, ali i za opšte porodično zdravlje. Razumevanje gubitka Y hromozoma može pomoći u ranijem prepoznavanju zdravstvenih rizika i motivisanju članova porodice na redovne preventivne preglede, zdrav način života i prestanak pušenja. Gubitak Y hromozoma utiče na regulaciju gena koji su odgovorni za imunitet i zaštitu od tumora, što još više naglašava potrebu za pravovremenim medicinskim kontrolama.
Naučnici još uvek istražuju da li gubitak Y hromozoma izaziva bolesti ili je posledica drugih stanja, ali je poznato da je oko trećina sklonosti ka ovom gubitku nasledna. Studije na životinjama pokazuju da ćelije bez Y hromozoma češće uzrokuju staračka oboljenja i slabiju funkciju srca.
Dr Marija Ilić, genetičarka, napominje: “Iako Y hromozom ima mali broj gena, neki od njih su ključni za regulaciju imunog sistema i sprečavanje razvoja tumora. Gubitak ovih gena može narušiti ravnotežu u organizmu.”
Kako biste zaštitile zdravlje muškaraca u svojoj porodici, savetuje se usvajanje zdravih navika – prestanak pušenja, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost. Ako postoji porodična istorija bolesti srca ili neurodegenerativnih oboljenja, preporučuje se konsultacija sa lekarom o mogućim preventivnim pregledima. Za svaku nedoumicu ili preciznu dijagnozu, obavezno se obratite stručnjaku.
