Velika studija iz Čikaga pokazala je da okruženje može udvostručiti šansu za razvoj demencije kod žena
Demencija, koja utiče na pamćenje, razmišljanje i svakodnevnu funkciju, postaje sve važnija tema za žene koje žive u urbanim sredinama. Novo istraživanje iz Čikaga, sprovedeno na 6.781 osobi prosečne starosti 72 godine, otkrilo je da žene koje žive u siromašnijim kvartovima imaju više nego duplo veći rizik od razvoja ovog ozbiljnog stanja. Istraživači su tokom najmanje šest godina pratili učesnike i redovno testirali njihovu sposobnost pamćenja i razmišljanja.
Rizik od demencije kod žena u zavisnosti od mesta stanovanja
Pre svega, podaci pokazuju da je demencija dijagnostikovana kod 2.534 ljudi tokom istraživanja. U međuvremenu, čak 22 odsto ispitanika iz najsiromašnijih naselja razvilo je Alchajmerovu bolest (najčešći oblik demencije), dok je taj procenat u najpovoljnijim krajevima bio 11 odsto. Osim toga, u kvartovima sa srednjim stepenom siromaštva rizik je bio između ove dve grupe. Ova otkrića ukazuju na to da životno okruženje ima direktan uticaj na rizik od demencije, posebno kod žena.
Kako okruženje utiče na mozak i zdravlje žena
Istraživači su prilagodili rezultate tako da uzmu u obzir godine, pol i nivo obrazovanja. Na taj način su isključili poznate faktore rizika. Međutim, kao rezultat, okruženje i dalje ima snažan uticaj na pojavu demencije. „Ljudi iz najugroženijih krajeva imaju više nego duplo veći rizik od razvoja demencije“, izjavljuje dr Clifford Segil, neurolog iz Kalifornije. S druge strane, dr Amit Sachdev, neurolog iz Mičigena, ističe: „Ovi rezultati pomažu da bolje razumemo koliko šira društvena okolina može uticati na zdravlje mozga.“ Osim toga, istraživači smatraju da ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, hronični stres, nesigurnost i loša ishrana mogu biti ključni faktori. Pored toga, žene iz siromašnijih krajeva često nemaju mogućnost za preventivne preglede i zdrav način života.
Praktične preporuke za žene – kako smanjiti rizik
Iako promena mesta stanovanja nije uvek moguća, postoje načini da žene same smanje svoj rizik od demencije. Na prvom mestu, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja mozga. Takođe, veoma su važne socijalna povezanost i kvalitetan san. „Žene treba da budu svesne okruženja, ali i da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu – a to su fizička aktivnost, mentalna stimulacija i društvena podrška“, naglašava dr Segil. Na kraju, ukoliko se pojave problemi sa pamćenjem ili koncentracijom, neophodno je obratiti se lekaru što pre. Konačno, svaka žena, bez obzira na mesto stanovanja, može da preduzme korake za očuvanje zdravlja mozga. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
