Polovina žena ne uzima lekove prema preporuci, što može pogoršati bolesti poput dijabetesa, hipertenzije ili astme

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da čak 50% osoba sa hroničnim bolestima ne prati terapiju onako kako im je savetovano. Ovaj problem je naročito izražen kod žena, posebno onih u srednjim godinama koje moraju da balansiraju između posla i porodice. Pravilno uzimanje lekova je presudno za kontrolu bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hipertenzija ili astma.

Kako objašnjava dr Ana Petrović, internista, “kada se terapija ne sprovodi redovno ili se lekovi prekidaju bez konsultacije sa lekarom, rizikujemo da bolest pređe u teži oblik i izazove komplikacije”. Mnoge žene, opterećene svakodnevnim zadacima, često zaborave da uzmu terapiju ili nisu svesne koliko je kontinuitet važan. Terapijska adherenca podrazumeva ne samo tačno uzimanje lekova, već i promene načina života – pravilna ishrana i fizička aktivnost su podjednako važni.

Izostanak redovnosti u terapiji može oslabiti dejstvo lekova, izazvati otpornost organizma na antibiotike i pogoršati osnovnu bolest. Žene koje se brinu o deci ili starijim članovima porodice često zapostavljaju sopstveno zdravlje, što dodatno komplikuje adherenciju.

Dr Petrović savetuje: “Važno je postaviti podsjetnike, voditi dnevnik terapije ili zamoliti člana porodice za podršku”. Redovne kontrole su neophodne, čak i ako ne postoje vidljivi simptomi, jer hronične bolesti mogu napredovati neprimetno.

Ako imate poteškoće sa redovnim uzimanjem lekova, obavezno o tome razgovarajte sa svojim izabranim lekarom. Samostalno prekidanje ili promena terapije može biti rizično. Za svaku promenu ili savet, obratite se stručnjaku.

Novo istraživanje otkriva kako analiza krvi može pomoći ženama da na vreme prepoznaju rizik od ubrzanog starenja

Kako godine prolaze, žene često primećuju promene na svom telu, ali naučnici sada ističu da stvarna brzina starenja ne mora da odgovara broju na ličnoj karti. Najnovije istraživanje obuhvatilo je više od 3.300 osoba uzrasta od 35 do 74 godine i pokazalo da krv može da otkrije 10 ključnih biomarkera koji jasno ukazuju na tempo biološkog starenja. Ovi pokazatelji su naročito korisni ženama u srednjim i starijim godinama jer mogu pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih zdravstvenih problema.

Biološka starost ne govori o tome koliko godina imate, već koliko su vaši organi i tkiva zaista opterećeni i istrošeni. Na ovaj proces utiču genetika, način života, bolesti, stres i mnogi drugi faktori. Zbog toga se može dogoditi da dve žene istih godina imaju potpuno različitu biološku starost, što direktno utiče na opšte zdravlje i rizik od različitih oboljenja.

U okviru istraživanja, analizirano je čak 362 različita parametra iz uzoraka krvi – od hemijskih promena i genetskih pokazatelja do ćelijskih procesa i molekularnih signala. Među svim tim podacima, naučnici su izdvojili 10 najznačajnijih biomarkera koji jasno oslikavaju brzinu starenja. Rezultati su pokazali da žene koje koriste hormonsku terapiju, kao i pušači i osobe sa određenim sindromima, imaju izraženije ubrzano ili usporeno biološko starenje u poređenju sa svojim vršnjacima.

Kako ističe dr Marija Moreno-Viljanueva sa Univerziteta u Konstanci: „Proces biološkog starenja je veoma složen i utiče na sva tkiva i organe, nema jedan uzrok.“ Ona naglašava da je za tačno određivanje biološke starosti neophodno posmatrati više pokazatelja istovremeno.

Među biomarkerima, naučnici razlikuju takozvane „pokretače“ starenja, koji ubrzavaju proces, i „posmatrače“, koji signaliziraju da se starenje odvija. Ova podela omogućava lekarima da preciznije procene zdravstveni status žene i predlože odgovarajuće mere prevencije ili terapije.

Za žene je posebno važno da znaju da je moguće usporiti biološko starenje promenom životnih navika: uravnoteženom ishranom, redovnim vežbanjem, smanjenjem stresa i prestankom pušenja. Analiza krvi na biološku starost može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenih rizika i praćenju efekata terapije, naročito tokom menopauze ili kada se menja hormonski status.

Ukoliko kod sebe primetite promene u energiji, izgledu kože ili opštem zdravlju, razgovarajte sa lekarom o opciji detaljne analize krvi. Za stručnu procenu i dijagnozu uvek se obratite svom lekaru.

Naučna studija potvrđuje: tri treninga nedeljno značajno povećavaju BDNF i jačaju kognitivne sposobnosti

Novo istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u unapređenju moždanih funkcija kod odraslih žena. Tokom 12 nedelja, 30 osoba koje ranije nisu vežbale, uključile su se u program sa tri treninga nedeljno. Naučnici su pratili nivo moždanog neurotrofnog faktora (BDNF), kao i promene u kondiciji i kogniciji.

Nakon tri meseca, kod svih ispitanika zabeležen je znatan porast BDNF-a. Ovaj molekul je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava pamćenje, pažnju i emocionalnu ravnotežu. Najveće promene uočene su kod onih koji su ostvarili i najveći napredak u fizičkoj spremnosti. Zanimljivo je da je i kraći, intenzivniji trening od samo 15 minuta dovoljan da podstakne izlučivanje BDNF-a.

Za žene koje se često susreću sa mentalnim zamorom, nedostatkom koncentracije ili zaboravnošću, ove informacije su dragocene. Povećanje BDNF-a direktno je povezano sa boljim kognitivnim performansama, a redovno kretanje pomaže i u regulisanju emocija. Kako navodi dr Flaminia Ronca, autorka studije: „Naši rezultati pokazuju da svako, bez obzira na početni nivo fizičke aktivnosti, može poboljšati funkcionisanje mozga putem vežbanja.“

Preporučuje se da žene biraju fizičku aktivnost koja im prija – bilo da je to brza šetnja, vožnja bicikla ili grupni fitnes. Ključ je u redovnosti, jer dosledno vežbanje donosi dugoročne benefite za mozak i telo. Dr Amalia Peterson ističe: „Povećanje BDNF-a može pozitivno uticati na raspoloženje i sposobnost pamćenja, što ženama može pomoći u svakodnevnom životu i radu.“

Za postizanje boljeg mentalnog zdravlja savetuje se da se nivo fizičke aktivnosti povećava postepeno, u skladu sa ličnim mogućnostima. Prilikom uvođenja novog režima vežbanja, posebno ukoliko postoje hronične bolesti, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Za sve dileme i precizne savete, obavezno se obratite stručnjaku.