Simptomi poput hroničnog umora, neobjašnjivog gubitka težine i nelagodnosti u stomaku mogu biti prvi pokazatelji

Kolorektalni karcinom, odnosno rak debelog creva, sve češće pogađa žene u Srbiji, uključujući i one mlađe od 50 godina. Ova bolest je među najzastupljenijim vrstama raka, ali uz rano otkrivanje šanse za uspešan oporavak su značajno veće. Nažalost, rani simptomi često ostaju neprimećeni jer se razvijaju postepeno i mogu delovati kao posledica svakodnevnog stresa ili umora.

Prvi signal na koji žene treba da obrate pažnju je stalni, izražen umor koji ne nestaje ni nakon odmora ili kvalitetnog sna. Ovakva iscrpljenost može biti rezultat anemije, jer tumor izaziva sporo i neprimetno krvarenje, što sa vremenom smanjuje broj crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko se uz umor javljaju i simptomi poput bržeg zamaranja ili otežanog disanja pri manjem naporu, važno je da žene ne pripisuju to samo stresu.

Drugi važan simptom je neobjašnjiv pad telesne mase. Stručnjaci napominju da svaka nenamerna redukcija težine od pet ili više odsto ukupne mase u periodu od šest meseci, bez promena u načinu ishrane ili fizičkoj aktivnosti, može ukazivati na ozbiljan problem. Razlog za gubitak kilograma može biti povećana potrošnja energije usled prisustva ćelija raka, kao i smanjen apetit zbog promena u funkcionisanju creva.

Treći simptom koji ne treba zanemariti je dugotrajna nelagodnost, bol ili pojava kvržice u predelu stomaka. Ova nelagodnost je najčešće tupa ili uporna, a može biti praćena grčevima ili osećajem nadutosti koji ne prolazi. Ako se pojavi i opipljiva kvržica, to može značiti da je tumor već uznapredovao.

Ako se uz ove simptome pojave i specifične promene poput promena u pražnjenju creva (proliv, zatvor, krv u stolici ili promena oblika stolice), odmah se treba obratiti lekaru. Kako ističe dr Ana Ilić, specijalista gastroenterologije: “Najvažnije je da žene slušaju svoje telo, obrate pažnju na promene i ne odlažu posetu stručnjaku. Rano prepoznavanje simptoma spasava život”.

S obzirom na značaj prevencije, ženama starijim od 45 godina savetuje se redovan skrining, naročito ako postoji porodična istorija bolesti, kao i testiranje na skriveno krvarenje u stolici. Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i preterane konzumacije alkohola dodatno smanjuju rizik od ove bolesti. U slučaju bilo kakvih dugotrajnih i neobjašnjivih tegoba, bez obzira na godine, preporuka je da se što pre potraži savet stručnjaka i uradi odgovarajuća dijagnostika.

Boja noktiju može da ukaže na ozbiljne zdravstvene probleme, a uklanjanje laka pre operacije pomaže lekarima da prate vitalne znake.

Mnoge žene se pitaju zbog čega medicinsko osoblje zahteva uklanjanje laka sa noktiju pre hirurškog zahvata i šta znači kada nokti neočekivano promene boju u plavu, a nema vidljive povrede. Ova naizgled estetska preporuka ima duboko medicinsko opravdanje, jer promene boje noktiju mogu biti prvi signal ozbiljnih zdravstvenih problema.

Lekari insistiraju na tome da nokti budu bez laka pred operaciju kako bi mogli direktno da posmatraju njihovu boju. To je ključno jer nokti mogu brzo pokazati smanjenje kiseonika u krvi, što je posebno važno tokom operacije kada se budno prate svi znaci moguće komplikacije.

Ako primetite da su vam nokti poprimili plavičastu nijansu, a niste doživeli nikakvu povredu, moguće je da vaše telo ukazuje na problem sa snabdevanjem tkiva kiseonikom. Ova pojava, poznata kao cijanoza, može biti znak ozbiljnih bolesti – poput plućnih oboljenja (hronična opstruktivna bolest pluća, astma, upala pluća), srčanih problema ili poremećaja krvi. Plava boja noktiju može se javiti i zbog hladnoće, ali tada nestaje kada se ruke zagreju. Ukoliko se boja ne promeni ili su svi nokti poplavljeni, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Problemi sa plućima (kao što su HOBP, astma ili upala pluća) mogu smanjiti nivo kiseonika u organizmu i reflektovati se na noktima. Srčana slabost ili urođene mane srca, kao i krvni poremećaji (na primer, problemi sa hemoglobinom ili Raynaudov fenomen), takođe mogu biti uzrok plave boje noktiju.

Specijalista interne medicine, dr Snežana Marković, naglašava: “Nokti su izuzetno važan pokazatelj opšteg zdravlja. Promene boje, naročito plavičasti ton, ne treba zanemariti, posebno ako se jave bez jasnog razloga.”

Dijagnostika se zasniva na merenju nivoa kiseonika u krvi (pomoću pulsnog oksimetra), dok se lečenje određuje prema uzroku – može uključiti kiseoničku terapiju, lekove za cirkulaciju ili terapiju za plućne i srčane bolesti.

Praktičan savet: Redovno proveravajte izgled noktiju, posebno ako primetite plave tonove bez jasnog uzroka. Uvek uklonite lak sa noktiju pre operacije i obavestite lekara o svakoj promeni boje. Za svaku sumnju ili dijagnozu, konsultujte se sa svojim lekarom.

Polovina žena ne uzima lekove prema preporuci, što može pogoršati bolesti poput dijabetesa, hipertenzije ili astme

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da čak 50% osoba sa hroničnim bolestima ne prati terapiju onako kako im je savetovano. Ovaj problem je naročito izražen kod žena, posebno onih u srednjim godinama koje moraju da balansiraju između posla i porodice. Pravilno uzimanje lekova je presudno za kontrolu bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hipertenzija ili astma.

Kako objašnjava dr Ana Petrović, internista, “kada se terapija ne sprovodi redovno ili se lekovi prekidaju bez konsultacije sa lekarom, rizikujemo da bolest pređe u teži oblik i izazove komplikacije”. Mnoge žene, opterećene svakodnevnim zadacima, često zaborave da uzmu terapiju ili nisu svesne koliko je kontinuitet važan. Terapijska adherenca podrazumeva ne samo tačno uzimanje lekova, već i promene načina života – pravilna ishrana i fizička aktivnost su podjednako važni.

Izostanak redovnosti u terapiji može oslabiti dejstvo lekova, izazvati otpornost organizma na antibiotike i pogoršati osnovnu bolest. Žene koje se brinu o deci ili starijim članovima porodice često zapostavljaju sopstveno zdravlje, što dodatno komplikuje adherenciju.

Dr Petrović savetuje: “Važno je postaviti podsjetnike, voditi dnevnik terapije ili zamoliti člana porodice za podršku”. Redovne kontrole su neophodne, čak i ako ne postoje vidljivi simptomi, jer hronične bolesti mogu napredovati neprimetno.

Ako imate poteškoće sa redovnim uzimanjem lekova, obavezno o tome razgovarajte sa svojim izabranim lekarom. Samostalno prekidanje ili promena terapije može biti rizično. Za svaku promenu ili savet, obratite se stručnjaku.