Poznata preduzetnica otkriva s kojim se izazovima suočavala i daje korisne savete ženama koje prepoznaju slične simptome
Paris Hilton, danas uspešna preduzetnica i poznata ličnost sa 45 godina, otvoreno je govorila o tome kako je tek u odraslom dobu saznala da ima poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD). Iako su prvi znaci ovog stanja bili prisutni još u detinjstvu, kada joj je bilo teško da se fokusira na zadatke u školi, svoju kreativnost je najbolje izražavala kroz umetnost i muziku. Međutim, tada nije dobijala odgovore ni podršku, što je slučaj kod mnogih žena i devojaka.
ADHD se često pogrešno tumači ili ostaje neprepoznat kod žena, jer su simptomi kod njih suptilniji nego kod muškaraca. Prema istraživanjima, žene dobijaju dijagnozu u proseku čak pet godina kasnije, što može dovesti do osećaja izolovanosti. Paris Hilton je podelila svoje iskustvo: “Osećala sam se usamljeno i nisam znala kako da o tome razgovaram sa drugima. Držala sam to u sebi dok nisam postala starija.”
Tek u svojim dvadesetim godinama, kada je počela da deli svoja osećanja sa prijateljima, shvatila je da se i drugi nose sa sličnim problemima. To ju je podstaklo da se obrati stručnjaku i uradi potrebna testiranja. Kako sama ističe: “Volela bih da sam sve ovo znala ranije. Kada sam dobila dijagnozu, mnogo toga mi je postalo jasno i moj život je dobio novi smisao.”
Za žene koje sumnjaju na ADHD, važno je znati da ovaj poremećaj nije rezervisan samo za decu, a simptomi mogu biti maskirani ili pogrešno protumačeni kao nedostatak volje. Uobičajeni znaci su problemi sa organizacijom, zaboravnost, slabija koncentracija i sklonost sanjarenju. Stručnjaci napominju: “ADHD kod žena često ostaje neprimećen zbog takozvanog maskiranja simptoma, odnosno svesnog ili nesvesnog truda da se prilagode društvenim očekivanjima.”
Paris savetuje otvoren razgovor i traženje podrške kod porodice, prijatelja ili stručnjaka. Neke od strategija koje koristi u svakodnevnom životu su planiranje dana, pravljenje lista obaveza i fokusiranje na kreativne aktivnosti. Posebno naglašava značaj samoprihvatanja i informisanja o sopstvenom stanju.
Ako prepoznajete ovakve simptome kod sebe ili dragih osoba, najbolje je obratiti se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje radi prave dijagnoze i saveta. Samo stručno lice može dati tačnu procenu i preporučiti odgovarajući tretman.
