Personalizovani pristup, genomsko testiranje i savremeni lekovi značajno povećavaju šanse i kvalitet života obolelih žena
Zahvaljujući napretku medicine, rak danas više nije beznadežna dijagnoza kakva je nekada bio – žene svih uzrasta sada imaju mnogo veće šanse za dug i kvalitetan život čak i nakon što im se postavi dijagnoza maligne bolesti. Ovo je posebno značajno kada se ima u vidu da svaka peta žena u Srbiji tokom života može doći u kontakt sa nekom vrstom raka, dok se svake godine registrovane hiljade novih slučajeva.
Veliki korak u tretmanu raka predstavlja uvođenje personalizovane medicine, gde se terapija određuje prema tipu tumora i genetskim osobinama svake pacijentkinje. ‘Za većinu pacijenata danas se planira lečenje na osnovu sveobuhvatnog genetskog profilisanja tumora, što omogućava izbor najefikasnije terapije’, ističe dr Zoran Popadić, medikalni onkolog.
Genomsko testiranje tumora omogućava ne samo optimalan izbor terapije, već i praćenje toka bolesti. Analize poput određivanja cirkulišuće DNK tumora (ctDNA) pomažu u ranom otkrivanju povratka bolesti i proceni potrebe za dodatnim lečenjem posle operacije. Ova metoda je naročito važna za žene koje su operisale rak dojke, jajnika ili grlića materice, jer im pruža veću sigurnost u praćenju zdravstvenog stanja.
Imunoterapija i ciljani lekovi donose revoluciju u poslednjim godinama, jer omogućavaju da čak i žene sa uznapredovalim ili metastatskim rakom žive duže i kvalitetnije. ‘Nekada je bilo nezamislivo da žene sa metastatskim rakom, na primer dojke ili pluća, žive godinama nakon dijagnoze. Danas je to realnost za mnoge pacijentkinje’, naglašava dr Popadić.
Dijagnoza karcinoma ne mora biti kraj životnih planova, a izuzetno je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o svim opcijama lečenja i mogućim ishodima. ‘Podstičemo pacijentkinje da se aktivno uključe u proces lečenja, jer pozitivan stav i dobra informisanost igraju važnu ulogu u ishodu terapije’, dodaje dr Popadić.
Lečenje raka danas je timski rad: odluke o terapiji donose se u okviru multidisciplinarnog tima koji čine onkolozi, hirurzi, radiolozi i drugi specijalisti, što smanjuje rizik od greške i omogućava optimalan izbor terapije za svaku ženu.
Uz napredak u terapijama, sve češće se postavlja pitanje da li rak može postati hronična bolest. ‘Danas je moguće da mnoge vrste raka, čak i u kasnoj fazi, pređu u hronično stanje uz očuvan kvalitet života’, navodi dr Popadić. Dužina i kvalitet života zavise od vrste raka, ali i od angažovanosti i ličnosti svake pacijentkinje.
Za žene koje žele najnovije terapije, kliničke studije su često prilika da pristupe inovativnim lekovima koji još nisu deo rutinske prakse.
Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.
