Saznajte koje svakodnevne namirnice morate dobro termički obraditi kako biste sačuvali zdravlje porodice

Pravilna priprema hrane igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja svake žene i njene porodice. Iako često posežemo za brzim rešenjima i novim trendovima u ishrani, važno je znati da pojedine namirnice nikako ne bi trebalo jesti sirove, jer mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mlade žene, trudnice i svi članovi domaćinstva izloženi su većem riziku od infekcija ili trovanja ukoliko ne obrate pažnju na sledeće namirnice:

Brašno na prvi pogled deluje bezopasno, ali sirovo može sadržati bakterije poput E. coli ili salmonele. Zato izbegavajte probanje sirovog testa i lizanje kašike tokom pripreme kolača. Mleveno goveđe meso takođe može biti izvor bakterija jer tokom obrade dolazi u dodir s mnogim površinama. Potpuno je bezbedno za konzumaciju tek kada je dobro termički obrađeno, a unutrašnja temperatura mesa treba da bude najmanje 71°C.

Piletina i druga živina poznate su po riziku od salmonele i drugih bakterija koje mogu izazvati ozbiljna trovanja. “Piletina mora biti u potpunosti pečena ili kuvana, bez roze ili vlažnih delova u sredini”, upozorava dr Ivana Lukić, specijalista higijene ishrane. Nikada ne jedite poluobrađenu živinu, bez obzira na trendove u kulinarstvu.

Crveni pasulj zahteva posebnu pažnju u pripremi. Sirov ili nedovoljno kuvan sadrži prirodni toksin koji može izazvati mučninu, povraćanje i bolove u stomaku. Zrno pasulja pre kuvanja obavezno treba potopiti i kuvati najmanje 10 minuta kako bi se toksin uništio.

Nepasterizovano mleko, iako se često promoviše kao prirodnije, može biti izvor bakterija kao što su listerija, salmonela i E. coli. Proces pasterizacije značajno smanjuje rizik od ozbiljnih infekcija, što je posebno važno za trudnice, decu i starije osobe.

Ženama koje vode računa o zdravlju porodice savetuje se jednostavno pravilo: ako niste sigurni da li je neka namirnica bezbedna za konzumaciju u sirovom obliku, uvek je termički obradite. Par dodatnih minuta kuvanja ili pečenja mogu napraviti razliku između zdravog obroka i potencijalnog zdravstvenog rizika.

“Najvažnije je ne žuriti kada je u pitanju priprema hrane i biti informisan o rizicima sirovih namirnica”, naglašava dr Lukić.

Za sva pitanja ili nedoumice oko bezbednosti hrane, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.

Ovo povrće bogato vitaminima i folatima preporučuje se trudnicama i svim ženama za zdravlje creva

Problemi sa opstipacijom, odnosno zatvorom, veoma su česti kod žena različitih uzrasta, posebno kod trudnica i žena u menopauzi. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema, a dr Vojislav Perišić, specijalista gastroenterologije, naglašava značaj raštana za zdravlje digestivnog sistema.

Raštan pripada istoj porodici kao kupus i zelje, ali se ređe koristi u svakodnevnoj ishrani u Srbiji. Ipak, prema rečima dr Perišića, žene, a naročito trudnice, bi trebalo češće da ga uključuju u jelovnik. On savetuje: “Treba da se jede tri puta nedeljno, ali mora da se pripremi tako da se izvuče gorčina lista raštana. Belina, odnosno stabiljka, mora da se iseče pre nego što se list pari.” Dr Perišić preporučuje da se raštan potopi, isecka na rezance i kuva dok ne izgubi gorak ukus.

Ovo povrće bogato je folatima, vitaminom C, ali i vitaminima A i E, što ga čini posebno vrednim u ishrani žena, posebno tokom trudnoće kada su potrebe za ovim nutrijentima povećane. Folati su ključni za pravilan razvoj bebe, dok vitamin C pomaže jačanju imunog sistema.

Raštan sadrži i dve posebne hemijske supstance koje doprinose zdravlju vida, što je još jedan benefit za sve žene koje vode računa o svom zdravlju. “Odličan je za probavni sistem. Bolji je od kupusa. Dobro skuvan raštan ne sme da ima gorak ukus. Ako se dobro propari, treba manje da se kuva, a ako ne, onda je potrebno 10 do 12 sati. To je tradicionalna hrana, polako treba svako da se navikne. Onaj ko jede dva do tri puta nedeljno raštan, nema opstipaciju, bolji je čak i od koprive, to je čudo Božije”, ističe dr Perišić.

Za žene koje žele da poboljšaju svoje varenje i spreče zatvor, preporuka je da raštan konzumiraju više puta nedeljno, uz pravilnu pripremu koja zadržava korisne sastojke i eliminiše gorčinu. Kao i uvek, za individualne savete i tačnu dijagnozu, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.

Nauka otkriva: Fruktoza iz prerađene hrane može biti krivac za gojenje i kada pazite na porcije

Mnoge žene primećuju da, iako vode računa o količini hrane i biraju manje porcije, ipak dolazi do iznenadnog povećanja telesne mase. Najnovije naučno istraživanje iz juna 2024. godine otkriva da pravi razlog često nije u broju kalorija, već u načinu na koji ženski organizam reaguje na određene vrste šećera, posebno na fruktozu. Fruktoza, koja se nalazi u belom šećeru, slatkišima, gaziranim napicima i brojnim industrijskim proizvodima, ima specifičan efekat na telo žena. Umesto da je koristi samo kao izvor energije, organizam pod uticajem fruktoze zapravo dobija signal da skladišti rezerve i stvara više masnih naslaga. Prema rečima dr Milice Jovanović, endokrinologa, „nekada bio koristan našim precima kada su prolazili kroz periode gladi, ali danas, u uslovima stalne dostupnosti hrane, dovodi do viška kilograma i zdravstvenih problema“.

Za razliku od drugih ugljenih hidrata, fruktoza zaobilazi glavne regulatorne tačke u metabolizmu, što može rezultirati smanjenom energijom u ćelijama i pojačanom proizvodnjom masti. Istovremeno, osećaj gladi postaje izraženiji, što stvara potrebu za učestalijim užinama i dodatnim unosom hrane. Ovo naročito pogađa žene koje se trude da se hrane zdravo, ali često nesvesno unose skrivene šećere kroz razne industrijske proizvode, od grickalica do slatkih napitaka.

Kada je organizam duže izložen fruktozi, povećava se rizik od razvoja metaboličkog sindroma – stanja koje karakterišu povećana telesna težina, insulinska rezistencija, povišen krvni pritisak i veća verovatnoća za srčana oboljenja. Telo može čak i samo da proizvodi fruktozu, pogotovo u stresnim situacijama ili nakon unosa velikih količina drugih šećera, čime borba sa kilogramima postaje još složenija.

Dodatni problem je što mnoge žene nisu svesne da fruktozu često unose i kroz proizvode koji se reklamiraju kao „zdravi“. Dr Jovanović savetuje: „Važno je obratiti pažnju na deklaracije i izbegavati industrijski dodat šećer. Ponekad je dovoljan mali korak, kao što je izbacivanje gaziranih pića, da bi se primetila razlika.“

Važno je napomenuti da fruktoza iz celog voća nije problematična – ona dolazi u paketu sa vlaknima, vitaminima i mineralima, što usporava apsorpciju i smanjuje njen efekat na organizam. Umeren unos svežeg voća i dalje se preporučuje u svakodnevnoj ishrani.

Shvatanje uloge fruktoze ključno je za održavanje zdrave telesne mase kod žena. Pravilnim izborom namirnica i ograničavanjem skrivenih šećera moguće je smanjiti rizik od metaboličkih i kardiovaskularnih oboljenja i sačuvati vitalnost tokom godina.